Dodaj upozorenje o ceni

Kako Bazel III može dovesti do rasta cene zlata

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 18.04.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
252934 RSD/oz
  
+ 781 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3328 RSD/oz
  
+ 49 RSD
Zlatne poluge, Bazel III, cena zlata

Da bismo shvatili promene cene zlata, treba da budemo dobro upoznati sa promenama pravila koja važe na njegovom tržištu. 28. juna 2021. g. stupili su na snagu novi uslovi međunarodnog regulatornog okvira Bazel III. Time za evropske banke fizičko zlato i zvanično postaje aktiva bez rizika. To znači da one mogu kupovati i držati zlato, tj. upravljati alociranim računima bez obezbeđivanja dodatnih resursa koji bi služili kao kompenzacija za pozicije u fizičkom zlatu.

Tako dolazi do rasta potražnje, što će pogurati cenu zlata u jedinom logičnom smeru – naviše. Ali da propratimo promene u ovom regulatornom okviru korak po korak.

Šta je Bazel III?

Bazel III predstavlja skup pravila za komercijalne banke. Izrađen je od strane Bazelskog komiteta za bankarski nadzor, pa odatle i njegov naziv. Ideja je da se one izjednače tako što će zahtevi prema njima biti jednaki kako bi se sprečili njihovi problemi sa dugovima i likvidnošću u budućnosti. Broj tri u ovom slučaju ukazuje na redosled paketa mera.

Bazel III je dopuna Bazela II i Bazela I, pritom je ovaj skup pravila izrađen u jeku Velike recesije 2008. g. Usvojen je skoro deceniju kasnije, 2017. g., ali još uvek nije implementiran u potpunosti. Do toga je trebalo da dođe 1. januara 2023. g., ali je datum (još jednom) pomeren za 1. januar 2025. g.

Osnovni aspekti propisa Bazel III

Ovaj set mera zasniva se na tri stuba. To znači da pravila idu u sledećim smerovima:

Minimalni zahtevi vezani za kapital banke u zavisnosti od vrste

Banke imaju dve vrste kapitala – kapital prvog reda (Tier 1) i drugog reda (Tier 2). Prvi red uključuje osnovni kapital banaka, njihove akcije i javne rezerve. To su sredstva koja omogućavaju jednoj instituciji da obavlja svoju delatnost ukoliko se suoči sa nesigurnošću.

Kapital drugog reda uključuje „pomoćne“ rezerve banaka. Među njima su obično revalorizacione rezerve, hibridni instrumenti i subordinirane pozajmice, koje je odobrila banka i koje moraju imati inicijalno dospeće od bar pet godina.

Zbir ova dva reda predstavlja ukupni kapital banaka. Prema Bazelu III ukupni kapital ne treba da bude ispod 12,9%, a samo kapital prvog reda ispod 10,5% aktiva koje se smatraju rizičnim.

Zahtevi vezani za sprečavanje krize

Ovim propisom utvrđeno je da u vreme kreditne ekspanzije banke moraju da izdvajaju dodatni kapital kao rezervu.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Ali zahtevi koji se odnose na povećanje kapitala nisu isti za sve banke. Pošto se ove finansijske institucije udružuju po različitim osnovima, one sistemski važnije među njima treba da izdvoje veći deo svog kapitala kao bufer.

Zahtevi vezani za leveridž i likvidnost

Leveridž se odnosi na kredit koji koriste banke kada investiraju u različite aktive. Zahvaljujući tome, one mogu da ostvare znatno veću dobit ukoliko su upoznate sa njihovim kretanjima, ali i veći gubitak ako ih ne odgonetnu. Prema Bazelu III, obim leveridža u odnosu na aktivu bez nematerijalne aktive ne sme da prelazi 3%.

Kako Bazel III može promeniti cenu zlata u budućnosti

Značajne promene u vezi sa cenom zlata u Bazelu III koje su na snazi od početka nedelje su:

  • Predviđa se neto granica stabilnog finansiranja koja treba da obezbedi račune sa nealociranim zlatom i iznosi 85%;
  • Fizičko zlato se sata tretira kao prva klasa rizičnih aktiva (najnerizičnija), a ne kao treća klasa rizičnih aktiva (najrizičnija), kako je bilo ranije;
  • Nealocirano zlato smatra se znatno rizičnijom aktivom od fizičkog (alociranog) zlata. Ono ima isti stepen rizika kao i akcije u aktivi banaka.

Od početka nedelje fizičko zlato koje drže banke bukvalno se smatra podjednako nerizičnim koliko je to i novac u gotovini. Sa nealociranim zlatom, međutim, stvari stoje potpuno drugačije. Ono se tretira kao rizična aktiva. Zato će i banke morati da povećaju rezerve kao garanciju za njega.

Evo i primera za to. Do početka nedelje Banka A, čiji su računi iznosili 500 miliona dolara u alociranom zlatu i 500 miliona u nealociranom, nije morala da obezbeđuje rezerve za svoje zlato. Međutim, od ponedeljka banke u Evropi moraće da obezbede rezerve u iznosu od  85% vrednosti nealociranog zlata. Ista politika važi i za akcije u njihovom posedu.

To znači da će Banka A morati da poveća svoje rezerve za 425 miliona dolara da bi obezbedila svoje nealocirano zlato. Do toga može doći uz pomoć stabilnih aktiva – fiat novca ili fizičkog zlata. Upravo ovaj zahtev za povećanjem rezervi povećaće cenu posedovanja nealociranog zlata za banke.

Ali te promene odraziće se drugačije na tržište fizičkog zlata i na tržište derivata i na njihovu cenu. Zato posledice Bazela III na njih treba zasebno razmotriti.

Uticaji na cenu nealociranog zlata

Taj zahtev da komercijalne banke obezbede 85% nominalne vrednosti svog nealociranog zlata u stabilnim finansijama može naneti ozbiljan udar na potražnju nealociranog zlata. Razlog je što to stabilno finansiranje uključuje skupe aktive, samim tim će poskupeti i kupovina nealociranog zlata.

To će dovesti do čitavog niza efekata koji će uticati na cenu nealociranog zlata. U nedavnom pismu koje su Bazelskom komitetu uputili London Bullion Market Association i Svetski savet za zlato obe ove institucije izdvajaju sledeće četiri posledice do kojih će dovesti zahtev za obezbeđenjem stabilnih resursa:

Podrivanje kliringa i saldiranja

Zahtev za obezbeđenjem stabilnih finansija za kupovinu kratkoročnih aktiva značajno će povećati cene banaka koje učestvuju u kliringu. To može dovesti do napuštanja kliring sistema od strane pojedinih banaka, što bi ga moglo u potpunosti uništiti.

Odliv likvidnosti

Cena računa za držanje nealociranog zlata će se znatno povećati u odnosu na cenu držanja fizičkog zlata. Tako da će se banke koje učestvuju u kliringu suzdržavati od kupovine nealociranog zlata, što će dovesti do odliva likvidnosti iz kliring sistema. „Bez te likvidnosti biće primetan razorni materijalni efekat na globalno tržište plemenitih metala“, navode ove institucije u pismu.

Cena finansiranja drastično će skočiti

Ovaj novi zahtev biće na uštrb članica London Bullion Market Association, koje drže nealocirano zlato, što će rezultirati rastom kratkoročnih cena za finansiranje transakcija, a to će se pak odraziti na one učesnike na tržištu kao što su rudarske kompanije, rafinerije i proizvođači zlata. Tako će se potrošači i industrija suočiti sa rastom cene zlata.

Udar na poslovanje centralnih banaka

Budući da će troškovi kliring banaka koje operišu sa nealociranim zlatom porasti, njihov broj će se verovatno smanjiti. Međutim, pošto je reč o institucijama koje potpomažu račune, kreditiranje i svop (swap) operacije centralnih banaka u zlatu. To može otežati i poskupeti operacije centralnih banaka.

Drugim rečima, poskupeće operacije na tržištu nealociranog zlata na kome se obično trguje fjučersima i derivatima, a manji broj banaka obezbediće likvidnost i kliring. Tako ova nova pravila mogu smanjiti potražnju za nealociranim zlatom i/ ili povećati cene usluga povezanih sa njim.

Šta je kliring zlata

Kliring predstavlja finalizaciju jednog posla (što se naziva i saldiranjem). U Londonu, koji je najveće tržište za trgovinu preko tezge, kliring obezbeđuje London Precious Metals Clearing Limited (LPMCL). Ova organizacija je u vlasništvu četiri velike banke: HSBC, ICBC Standard Bank, JP Morgan i UBS.

Svaka od njih koristi nealocirano zlato u svojim rezervama za saldiranje transakcija u zlatu sa onim drugim, kao i transakcije svojih klijenata. Sami poslovi nisu ograničeni samo na London iako su locirani tamo.

Zašto institucije operišu sa nealociranim zlatom

Navedene banke, kao i većina institucija koje se bave trgovinom zlata operišu uglavnom upravo sa nealociranim zlatom, dakle, zlatom koje nije zlato u fizičkom smislu. Kod njega klijenti ne poseduju konkretne komade poluga ili kovanica, već prosto količinu zlata koje razmenjuju u vidu derivata. Tako su u praksi oni poverioci banaka kod kojih imaju račune u nealociranom zlatu. Odatle potiče i naziv „sintetičko zlato“, budući da se razmenjuju finansijski instrumenti, a ne pravo investiciono zlato.

Iako se nealocirano zlato ne dopada mnogima, ono olakšava trgovinu. Mnogo je jednostavnije i jeftinije obaviti transakciju elektronskim dokumentom bez prenošenja i plaćanja za držanje fizičkog metala.

Postoji opasnost da će upravo taj deo operacija sa zlatom biti na udaru pravila koja su u Evropi stupila na snagu. Ali povećanjem cene nealociranog zlata ono neće u potpunosti nestati, već će se samo smanjiti obim transakcija i učesnika na tržištu. Time će se cena nealociranog zlata prosto približiti spot ceni zlata.

Efekat na cenu fizičkog zlata

S tim u vezi, ova nova pravila mogu imati značajan uticaj i na spot cenu zlata. Samo što će uticaj na nju po svemu sudeći biti pozitivan. Postoji nekoliko mehanizama kako može doći do toga.

Zatvaranje nealociranih računa i kratkih pozicija

Budući da nealocirano zlato umnogome olakšava trgovinu, njegove količine kojima se operiše su značajne. Podaci LPMCL pokazuju da se dnevno prosečno u nealociranom zlatu obave transakcije u vrednosti od oko 20 miliona finih unci (i 200 miliona finih unci srebra). Ukupna količina proizvedenog zlata u istoriji čovečanstva iznosi 6,1 milijardu unci. Tako obim trgovine nealociranim zlatom samo za mesec dana u Londonu nadmašuje ukupno fizičko zlato koje je ikada iskopano iz zemlje i rafinisano.

Zato ne čudi tolika likvidnost nealociranog zlata. Zapravo, u velikoj meri zahvaljujući njemu zlato je jedna od najprodavanijih aktiva po pokazatelju obim prodaje na dnevnom nivou u svetu.

Grafikon 1: Finansijske aktive kojima se najaktivnije trguje na dnevnom nivou zaključno sa martom 2023. g.


Izvor: Svetski savet za zlato

Međutim, obim prodaje nealociranog zlata značajno nadmašuje i rezerve zlata članica London Bullion Market Association. U proseku taj obim na godišnjem nivou iznosi oko 7 milijardi unci, dok fizičke rezerve učesnica ove asocijacije iznose 305 miliona unci. Razlika između njih je bar 20 puta.

Grafikon 2: Fizičke rezerve zlata trgovaca u Londonu i Banke Engleske


Izvor: London Billion Market Assocation

Vrlo je moguć sledeći scenario: troškovi banaka i trgovaca za operacije u nealociranom zlatu se povećavaju. To je neminovno imajući u vidu nova pravila. Bar deo tog povećanja one počinju da prebacuju na svoje klijente koji su realni vlasnici zlata na nealociranim računima. Rezultat – odliv nealociranog zlata i zatvaranje računa. Razlog – poenta sa nealociranim zlatom jeste da se na njemu zarađuje novac, a ne da se gomilaju gubici. To važi kako za finansijske institucije tako i za njihove klijente.

Međutim, prilikom zatvaranja računa verovatno će doći do efekta sličnog onome koji je poznat kao bankarska panika. Budući da banke i trgovci ne poseduju rezerve u fizičkom zlatu kojima bi pokrili orgomni obim prodaje nealociranog zlata, kao što smo već videli, oni će biti prinuđeni da kupuju fizičko zlato na tržištima. Ova nova potražnja izvršiće pritisak naviše i doprineće rastu cene zlata.

Drugi fenomen povezan sa ovim jeste zatvaranje ili prodaja kratkih pozicija na berzi COMEX. Banke koje operišu nealociranim zlatom drže takve fjučerse kao hedž protiv promene vrednosti. Međutim, njihovo eliminisanje istog trenutka dovešće do rasta cene fizičkog zlata.

Efekat zamene i rast cene zlata

Drugi razlog zbog kog će se banke okrenuti fizičkom zlatu, a usled novih pravila. Pošto je nealocirano zlato skupo, jedini oblik metala prema kome se banke mogu orijentisati jeste alocirano zlato. Tako će povećanje potražnje za aktivom koja je relativno manje likvidna od svog sintetičkog oblika (nealociranog zlata) dovesti do rasta cene zlata.

Ovaj efekat primetan je kod centralnih banaka. Same institucije potvrđuju da će nastaviti sa politikom kupovine zlata i ove godine. Ovaj fenomen već je prisutan u konkretnim zemljama i regionima. Među njima su zemlje Centralne i Istočne Evrope. Druga vodeća tržišta poput Rusije i Kine takođe su povećale kupovinu fizičkog zlata.

Rast potražnje za zlatom od strane komercijalnih banaka

Nije zanemarljivo ni to što su banke dodatno stimulisane da kupuju fizičko zlato kada se isto smatra nerizičnom aktivom kao obezbeđenje rizičnih aktiva (nealociranog zlata, akcija i drugih) koje poseduju.

Zapravo vrlo je logično da će one upravo to i početi da čine. Neke aktive koje se tretiraju kao „sigurne“ prema Bazelu III drastično gube vrednost. Kao prva klasa (najnerizičnijim) smatra se fiat novac. Ali američki dolar trenutno je pao na najnižu vrednost od 2008. naovamo. Kula od fiat novca ruši se i kada su u pitanju druge valute, čak i kada indeks potrošačkih cena to „zvanično“ ne odražava.

Da vidimo kakva je situacija sa jednom drugom aktivom koja se tradicionalno smatra „sigurnom“, a to su državne hartije od vrednosti. Jedina stvar koja je kod njih sigurna je da će investitori koji ih poseduju izgubiti kupovnu moć. Čak da i nominalna kamata kod njih nije negativna, ona realna jeste kod svih vodećih ekonomija. Nije slučajno što privatne investicije beže od državnih hartija od vrednosti – taj fenomen detaljno smo razmotrili u drugom članku.

Sa druge strane, zlato je aktiva na koju se može računati u trenucima ekonomske nestabilnosti. A naročito onda kada se očekuje rast inflacije, kao što je to slučaj danas. Na posletku, zlato je onaj čuvar kupovne moći u vreme krize.

Zato je više nego racionalno očekivati da će komercijalne banke nastojati da u svom bilansu imaju aktivu kao što je alocirano zlato, čiji se rast cene očekuje. Samim tim one će povećati potražnju za fizičkim zlatom što će dovesti do povećanja njegove cene na svetskim tržištima čak i da drugi uslovi ostanu nepromenjeni.

Kada će se sve to odraziti na cenu zlata

Nove mere su za evropske banke stupile na snagu 28. juna, ali ta promena se neće odmah odraziti na cenu zlata. To je tako jer za London, gde se obavlja ogroman deo transakcija u nealociranom zlatu na svetskom nivou, one važe od 1. januara 2022. g.

Samim tim efekti će biti primetni krajem godine, kada će verovatno mnoge banke koje operišu sa nealociranim zlatom zatvoriti deo svojih kratkih pozicija na berzi COMEX. A ovaj korak automatski vodi do rasta cene fizičkog zlata.

Cena zlata (XAU-RSD)
252934 RSD/oz
  
+ 781 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3328 RSD/oz
  
+ 49 RSD

Možda biste voleli da pročitate i