Dodaj upozorenje o ceni

Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 04.01.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 453 RSD/oz
  
- 553 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 306 RSD/oz
  
- 39 RSD

Podaci za april pokazuju da je Mađarska ubrzala politiku kupovine zlata, povećavajući trostruko svoje rezerve. Ona, međutim, nije izuzetak, već pre potvrđuje pravilo. Poslednjih godina centralne banke u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) uglavnom kupuju zlato.

Prividno ovakvo ponašanje izgleda paradoksalno. Već pola veka novac širom sveta je fiat, nije obezbeđen u zlatu. Stoga ćemo razmotriti koji je razlog što se banke upuštaju u kupovinu zlata.

Povećanje zlatnih rezervi u CIE

Poslednjih godina nijedna zemlja CIE nije smanjila svoje zlatne rezerve. Čak i u retkim slučajevima kada su primetne trenutne prodaje, one su posledica tekućeg ekonomskog stanja. Strategija svih zemalja, pa i Bugarske, jeste povećanje zlatnih rezervi.

Grafikon 1: Dinamika zlatnih rezervi centralnih banaka


Ipak, među zemljama CIE ima značajnih razlika u količinama koje se kupuju. Treba imati na umu da grafikon obuhvata period do kraja 2020. g., a od tada naovamo su zemlje generalno povećale svoje rezerve, pri čemu su se kod onih vodećih desile sledeće promene.

Mađarska – najbrži rast zlatnih rezervi

Aprila 2021. g. centralna banka Mađarske (na slici) napravila je jedan od najhrabrijih poteza, a u vezi s kupovinom zlata. Ona je kupila 63 tone ovog metala, čime su njene rezerve porasle na 94,5 tona, što je rekord u istoriji ove zemlje.

Ali ta politika povećanja zlatnih rezervi ne datira od danas. U poslednjem tromesečju 2018. g. ona je povećala svoje rezerve još bržim tempom – samo za tri meseca povećanje je bilo desetostruko. Te iste godine centralna banka je repatrirala svoje postojeće rezerve. To znači da ih je ova finansijska institucija povukla iz trezora u Londonu i vratila na čuvanje u Mađarsku.

Ovakvom politikom ova centralnoevropska zemlja pretvorila se u lidera po brzini kojom povećava svoje rezerve.

Skokovit rast zlatnih rezervi Poljske

Tokom 2019. g. Nacionalna banka Poljske počela je naglo da povećava zlatne rezerve. Tada je za samo jedno polugođe ona kupila 100 tona zlata. Tim potezom ona je gotovo udvostručila svoje rezerve, koje su u tom svom istorijskom vrhuncu iznosile 240 tona.

Uprkos sasvim blagom padu nakon toga, zemlja nije odustala od povećanja svojih rezervi. Zapravo, krajem marta 2021. g., guverner poljske centralne banke Adam Glapinski izjavio je u intervjuu da je cilj zemlje da kupi „bar“ još 100 tona u narednih nekoliko godina. Po današnjim cenama to će Poljsku koštati oko 5,5 milijardi dolara.

Srbija i njeno drastično povećanje zlatnih rezervi

Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, 1999. g. njene rezerve gotovo da su ravne nuli. Ali od 2002. g. ona je samo tokom dve godine (te iste 2002. i 2006.) prodavala zlato. Tokom preostalog perioda ona je neto kupac, bez obzira na cenu ovog plemenitog metala. A pošto je kupila 10,2 tone 2019. g. i još 5 tona 2020. njene rezerve premašuju 32 tone i ona je praktično lider na Balkanskom poluostrvu.

Grafikon 2: Vrednost zlatnih rezervi i godišnji tempo njihovog rasta

Od početka 2021. g., zbog blagog pojeftinjenja plemenitog metala i zlatne rezerve Srbije su, merene u novcu, blago pojeftinile. Uprkos tome podaci World Gold Council i Narodne banke pokazuju da ona ne prestaje s kupovinom zlata, kupujući po 0,1 tonu u januaru i februaru.

Nekontrolisana inflacija u Turskoj

Turska je apsolutni lider po zlatnim rezervama (oko 700 tona) među zemljama o kojima je reč. Centralna banka Turske ga kupuje direktno na tržištu od 2017. g. naovamo. Ova zemlja je i lider u grupi po inflaciji. Zato ne iznenađuje što ovaj plemeniti metal ima ogromnu ulogu u zemlji – zapravo zlato za Tursku predstavlja spas od fijaska lire.

Od 2017. g. do 2020. Turska je, ako ne najveći kupac zlata globalno, kao što je to bio slučaj prošle godine, to među najvećima.

Grafikon 3: Najveći kupci i prodavci zlata


Ako pogledamo podatke na mesečnom nivou, Turska je jedini prodavac u regionu od novembra 2020. g. dosad. Da li to znači da je ova zemlja promenila svoju dugoročnu politiku?

Odgovor je: „ne“. Stvarni razlozi u vezi su sa neviđenom inflacijom u Turskoj i deficitom zlata, koji je uočen prošle godine, a usled zatvaranja rafinerija i tržišta ovog metala. Da bi očuvala ravnotežu na tržištu i zaustavila još veće jurišanje Turaka na zlato, zbog njegovog relativnog poskupljenja u odnosu na devalvaciju turske lire, cetranlna banka počela je sa prodajom.

Drugi razlog u vezi je sa padom rezervi Centralne banke Turske u konvertibilnoj valuti. U jednom trenutku one su se zastrašujuće smanjile i zemlja je prosto počela da prodaje zlato – aktivu koju, uslovno rečeno, ima u izobilju.

Zašto centralne banke pomamno kupuju zlato

Dva su razloga, pritom oba strateške prirode. Krenimo prvo od onog negativnog po vlasnike zlata, koji je manje verovatan, imajući u vidu iznose rezervi centralnih banaka u CIE (izuzev turskih).

Slabljenje cene zlata

Ideja centralnih banaka je sledeća: ako lokalne valute devalviraju i ljudi se okrenu zlatu, koje obično spašava kupovnu moć u krizama, ove finansijske institucije bi se mogle umešati i zaustaviti ili odložiti taj beg za sigurnom vrednošću.

U tom slučaju centralne banke imaju bar dve mogućnosti kako bi oslabile cenu zlata – da ponude svoje zlatne rezerve na tržištima preko pozajmica i svopova ili da direktno prodaju. Međutim, imajući u vidu ne tako velike rezerve svake od zemalja u regionu ponaosob, teško da je to najrealniji scenario, osim u slučaju koordinisanog delovanja na tržištima zlata.

Ovakvi postupci nisu samo mogućnost kojom se spekuliše. O tim mogućnostima govorio je sam predsednik Federalnih rezervi Alan Grinspan u obraćanju Kongresu SAD:

Za razliku od žetve,… privatne strane u ugovorima o nafti praktično ne mogu da ograniče globalnu ponudu ove sirovine.… One ne mogu da ograniče ni ponudu zlata, koje je takođe roba kojom se često trguje na tezgama, i za koju su centralne banke spremne da daju na lizing sve veće količine zlata, u slučaju da njegova cena poraste.

Pitaj centralnu banku

Mogućnosti uticaja na cenu zlata nisu jedini razlog zbog kojeg ga centralne banke kupuju. Koji je drugi, možemo pitati njih same. Prema izjavi centralne banke Mađarske.

Tokom istorije zlato je obavljalo nekoliko funkcija u različitim novčanim sistemima. Iako je s tačke gledišta monetarne politike ono delimično izgubilo na svom značaju sedamdesetih godina, njegova uloga tradicionalne rezervne aktive i dan danas je ključna. Pošto za zlato ne postoji kreditni ili trgovinski rizik, ono doprinosi povećanju poverenja u jednoj zemlji u svim ekonomskim okolnostima, što ga čini jednom od najvažnijih rezervi na globalnom nivou. Najviše vrednosti vladinog duga i zabrinutost zbog iflacije dodatno povećavaju značaj zlata kao sigurne aktive i sredstva za očuvanje vrednosti u našoj nacionalnoj strategiji.

Kao što je iz gorenavedenih komentara jasno, to mišljenje dele i druge centralne banke u zemljama u regionu.

Zaključak

Uprkos kraju zlatnog standarda 1971. g., neke centralne banke i danas ga vide kao sidro sigurnosti i stabilnosti novčanih sistema. Istovremeno, bar neke od njih, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi, vide jasno slabljenje novca, do kojeg vodi politika institucija kao što su Evropska centralna banka i Federalne rezerve.

Zato ne bi trebalo da nas iznenađuje što je u dve od poslednje tri godine primetna rekordna kupovina zlata od strane centralnih banaka, i to 656 tona 2018. g., odnosno 669 tona 2019. g.

Možda biste voleli da pročitate i