Dodaj upozorenje o ceni

Profit od investicionog zlata i srebra

Objavio Daniel Voloscsuk u kategoriji Analiza na dan 23.05.2024
Cena zlata (XAU-RSD)
255137 RSD/oz
  
+ 3998 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3235 RSD/oz
  
+ 78 RSD
zlato i srebro

U poslednja dva meseca ove godine cene zlata i srebra beleže eksponencijalni rast. Cena žutog metala porasla je za 15,4% u evrima, dok srebro, njegov mlađi brat, beleži rast cene od 20,5%, takođe u evrima.

Međutim, to nije najveći rast, budući da cene oba ova plemenita metala beleže pad nakon 22. aprila. Do takvih blagih korekcija dolazi često, naročito kada cene aktiva počnu da rastu sličnom brzinom.

Razlog za rast cene oba metala je rastuća potražnja. Naročito kada je reč o srebru, pošto je četiri godine njegova cena varirala oko 20 evra, bez značajnijih povećanja ili smanjenja. Potražnja za belim metalom raste usled veće industrijske potrebe za njim. Prelazak na zelenu ekonomiju znači korišćenje metala kao što je srebro koje je najbolji provodnik električne energije.

Više o ovoj temi: Srebro: skriveni stub finansijske stabilnosti

Ni zlato ne zaostaje nimalo. Potražnja od strane centralnih banaka i privatnih investitora strmoglavo raste. Trenutno je Kina najveći potrošač zlata u svetu. Pritom su kako njena centralna banka tako i stanovništvo počeli da masovnije kupuju zlato u zadnje dve godine.

Više o ovoj temi: Zlatna groznica u Kini

Pogledajmo kako možemo iskoristiti to činjenično stanje, a u svetlu trenutne geopolitičke i ekonomske situacije. Pravovremeno pozicioniranje naših finansija obezbeđuje nam profit čak i u teškim vremenima.

Zlato i srebro, najsigurnija investiciona aktiva

Kada ljudi razmišljaju o ulaganju, oni misle na akcije, državne ili korporativne obveznice ili nekretnine. Finansijski svet veoma je kompleksan i može pružiti velike mogućnosti. Ali upravo zbog te svoje kompleksnosti i finansijskog žargona običnom čoveku je teško da shvati različite klase aktiva.

Lično ja smatram da je jedna od najvažnijih karakteristika zlata i srebra upravo to što nisu potrebne godine i godine da bi ih ljudi razumeli. Naprotiv, veoma je lako shvatiti ove dve aktive. Za to je zaslužna njihova kulturološka i istorijska vrednost. Najčešće se zlato i srebro povezuju sa bogatstvom i visokim društvenim statusom. Hiljadama godina, koliko ova dva metala prate čovečanstvo, ideja da oni poseduju vrednost prisutna je u ljudskoj svesti.

I to je zaista tako. Čak i sa hemijske tačke gledišta, zlato i srebro imaju svojstva koja drugi metali ili minerali ne poseduju. Oni nisu korozivni, imaju visoku provodljivost i praktično su neuništivi.

Zahvaljujući našoj kulturi i njenoj povezanosti sa zlatom i srebrom, mi smo već upoznati sa ovim metalima. Zahvaljujući i ovoj činjenici, smatraju se dobrom aktivom koja nas čuva od rizika.

Zlato, srebro i rizik

Svako ulaganje nosi rizik, a „hedžing“ je znanje neophodno da bi se taj rizik smanjio. Poznato je da i zlato i srebro predstavljaju zaštitu od inflacije. Inflacija nastaje kada centralne banke štampaju veoma veliku količinu novca ili kada komercijalne banke odobravaju ogroman broj kredita. Ovaj proces stvaranja novca dovodi do smanjenja kupovne moći svih valuta širom sveta.

Više o ovoj temi: Slabljenje novca: Zašto se štampa rekordna količina valute, a sudeći po centralnim bankama inflacije nema

To se ogleda u većoj količini novca koji dolazi na istu količinu robe i usluga. Kada se to desi, cene počinju da rastu.

Zlato i srebro su bili korišćeni kao novac još u sedmom veku pre n. e., pri čemu imaju sve karakteristike svojstvene novcu, a to su:

  • deljivost,
  • ograničenost,
  • trajnost,
  • prenosivost,
  • opšta prihvaćenost,
  • svojstvena vrednost.

Sve to omogućilo je imperijama koje su posedovale dovoljno rezervi da dožive procvat, jer je njihova ekonomija bila zasnovana na čvrstom novcu.

Više o ovoj temi: Šta je novac?

Zlato i srebro ne mogu se stvoriti ni iz čega. To znači da ova dva plemenita metala obezbeđuju stabilnost onima koji ih poseduju. To je i razlog što centralne banke čuvaju deo svojih rezervi u zlatu u poslednje dve godine centralne banke kupuju rekordne količine zlata, što utiče na rast njegove cene.


Iza najveće potražnje stoji Narodna banka Kine. Kineska centralna banka kupuje zlato 17 meseci zaredom, pri čemu je od novembra 2022. g. naovamo kupila ukupno 314,2 tone zlata. Poređenja radi, Velika Britanija raspolaže sa ukupno 310,3 tone zlata u rezervama. Tako da je za godinu i po dana Kina kupila više zlata nego što Banka Engleske ima u svojim rezervama.

Koliko je profitabilno ulaganje u zlato i srebro?

To u velikoj meri zavisi od trenutka kada odlučite da investirate u oba ova metala. Uprkos tome, u poslednjih 20 godina prosečan godišnji prinos za zlato je iznosio 9,3%, a za srebro 6,3%. U poređenju sa evropskim tržištem berzi koje ostvaruje godišnji prinos od  6,5%, i zlato, i srebro, deluju veoma privlačno.  


Čak i u poređenju sa drugim materijalnim aktivama, kao što su, na primer, nekretnine, prinos ova dva metala daleko nadmašuje prinos od ovih investicija. Grafikon koji vidite počinje sa 2002. g. kada su odštampane prve novčanice evra. Kada je reč o godišnjem prinosu, najbolja aktiva je srebro, a najgora – državne obveznice.

Prinos nije korigovan u odnosu na inflaciju ni za jednu od aktiva. Međutim, kod državnih obveznica uzeli smo u obzir iznos godišnjeg kupona koji isplaćuje nemačka vlada. Čak i tako krajnji rezultat bio bi ukupni gubitak u poslednje dvadeset dve godine, počev od 2002, pa do kraja 2023. g. To se duguje periodu od kraja 2014. g. do početka 2022. g. kada je prinos obveznica u evrozoni negativan.

Naravno, treba diversifikovati investicioni portfolio. Čak su se i zlato i srebro suočili sa gubicima. Ali osnovna ideja jeste da imamo u vidu ove dve aktive kada planiramo sredstva za ulaganje. Najbolji pokazatelji kod ova dva metala su očigledno u periodima velike nesigurnosti. Oba metala su sredstvo za hedžing protiv rizika.

Kako ulagati u zlato i srebro?

Postoje tri načina za ulaganje u oba ova plemenita metala. Prva dva se najčešće sreću, dok je poslednji manje poznat. U pitanju je:

  • Kupovina fizičkih investicionih proizvoda od zlata i srebra,
  • Ulaganje u zlato i srebro preko ETF-ova,
  • Ulaganje u akcije kompanija za proizvodnju zlata i srebra.

Svaki od ova tri načina ima svoje prednosti i nedostatke.

1. Fizički investicioni proizvodi od zlata i srebra

Prva varijanta je najjednostavnija i najjasnija. Kupovina fizičkih investicionih proizvoda od zlata i srebra znači da ih i fizički posedujete. Fizički proizvodi od zlata i srebra se nude u obliku poluga i kovanica.

Više o ovoj temi: Ulaganje u zlato, deo 1: Investiciono zlato

Nakon što odlučite koliko ćete izdvojiti za fizičke investicione proizvode od zlata i srebra, treba izabrati ovlašćenog trgovca plemenitim metalima. To je veoma važan korak, jer u protivnom slučaju rizikujete ulaganje u proizvode koji ne odgovaraju svom opisu ili čak u falsifikate. Imamo celo uputstvo kako bismo vam pomogli da shvatite načine poslovanja jednog ovlašćenog trgovca plemenitim metalima .

Ovaj vid ulaganja je sjajan za one koji žele jednostavan proces i zanimaju ih dugoročni rezultati. Težina zlatnih investicionih proizvoda varira od jednog do sto grama, a cena se kreće od 9600 dinara do 84.000 dinara.

Kod srebra težina proizvoda varira od jedne fine unce (31,1 gram) do jednog kilograma. Budući da je srebro veoma jeftino, cena ovih proizvoda varira od 40 evra do 1 100 evra.

2. ETF-ovi

Ulaganje u fondove kojima se trguje na berzi (ETF-ove) nije u toj meri direktno kao prilikom kupovine fizičkog zlata i srebra. Preko ovih instrumenata vi kupujete akcije u fondu koji čuva zlato i srebro u trezorima sa visokim stepenom sigurnosti. Preko akcija koje posedujete vi imate pravo na određenu količinu plemenitog metala.

Prednosti su niže premije, nema potrebe brinuti o mestu za čuvanje i jednostavniji način trgovine, na primer, preko aplikacije na telefonu.

Glavni nedostatak ovih ulaganja jeste rizik druge strane. To znači da niste vi ti koji čuvate svoje zlato i srebro, već se neko drugi brine o njihovoj sigurnosti. Ukoliko fond bude opljačkan, gubite svoju investiciju. Takođe, postoji i mogućnost da fond propadne. To bi dovelo do dugog procesa povrata vaše investicije.

3. Akcije kompanija za proizvodnju zlata i srebra

Treća varijanta predstavlja još indirektniji način ulaganja u zlato i srebro kupovinom akcija kompanija koje se bave proizvodnjom zlata i srebra. Kada kupujete takve akcije, vi ostvarujete pravo vlasništva nad prihodima od delatnosti rudnika. Ti prihodi u obliku dobiti mogu se deliti među akcionarima u vidu dividendi.

Ako želite da iskoristite potencijalni rast cena samih akcija, postoji nešto veoma važno vezano za ove rudarske kompanije. Njihova vrednost u odnosu na zlato je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija.


Kada se podeli indeks Financial Times Gold Mines, koji prati cenu 20 najvećih kompanija za preradu zlata, sa cenom zlata – rezultat pokazuje koliko puta je industrija za proizvodnju zlata iznad ili ispod cene u poređenju sa zlatom. Od 2006. g. naovamo taj odnos je u konstantnom padu.

Glavni razlozi za to u vezi su sa niskom dobiti koju generišu rudarske kompanije. Bogatiji investitori radije drže svoje investicije u kompanijama sa većim maržama profita. Prosečna marža profita kompanija koje se bave proizvodnjom zlata u poslednjih 14 godina iznosi 12%, dok je prosečna marža profita finansijskih institucija oko 20%.

Uprkos tome ovaj sektor dobija na značaju, jer su tehnologijama sve više potrebni retki plemeniti metali. Srebro, na primer, ima ogroman potencijal poskupljenja, uglavnom zbog nedostatka srebra u poslednjih pet godina.

Zaključak

Zlato i srebro se pokazuju kao dosta profitabilni metali. Dugoročno posmatrano, ova dva plemenita metala veoma su efikasni kao zaštita protiv različitih vrsta rizika. Uprkos tome oba sijaju najjače u nešto nesigurnija vremena.

Sa tri različita načina ulaganja u njih, pored mogućnosti ulaganja izuzetno malih suma, zlato i srebro veoma su pristupačni za svaki budžet.

U svetu podela, suočenom sa ratovima i ekonomskom stagnacijom, sigurnost različitih klasa aktiva izložena je riziku. Srebro i zlato, kao jedine aktive koje postoje od drevnih vremena, postojaće i u vekovima koji slede, čineći ono što najbolje znaju – pružajući stabilnost i onda kada je nema.

Cena zlata (XAU-RSD)
255137 RSD/oz
  
+ 3998 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3235 RSD/oz
  
+ 78 RSD

Možda biste voleli da pročitate i