Dodaj upozorenje o ceni

Zlatna groznica Kine

Objavio Daniel Voloscsuk u kategoriji Zlatna škola na dan 18.04.2024
Cena zlata (XAU-RSD)
253114 RSD/oz
  
+ 961 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3316 RSD/oz
  
+ 37 RSD
kinesko zlato

Prema jednoj kineskoj poslovici, „knjiga vredi kao poluga zlata”. Iako je znanje često bilo vrednovano kroz ovakva poređenja, nedavni događaji na tržištu plemenitih metala imaju tendenciju da protivreče barem prvenstvenom smislu izraza.

U poslednja dva meseca, cena zlata je doživela najznačajniji rast od početka pandemije pa na dalje. Od 1 marta do 10 aprila, u trenutku pisanja članka, cena zlata je doživela impresivan rast od preko 15%. Razgovarali smo o razlozima za ovaj rast u prethodnom članku.

Više o temi, ovde: Šta se dešava sa cenom zlata?

U ovom članku, međutim, obratiću se veoma relevantnom akteru u određivanju cene zlata – Kini. Druga svetska supersila postala je lokomotiva sve većeg trenda kupovine zlata, kako na institucionalnom nivou, tako i među potrošačima. Hajde da vidimo zašto.

Kina i potrošnja zlata

Zemlje koje su najveći potrošači zlata u svetu su Indija i Kina. Pod potrošačima zlata podrazumevamo zemlje koje koriste zlato za nakit, industriju, investicije, medicinu, itd. Od svega toga, potrošnja zlata za nakit je najvažnija pošto 52% globalne potražnje za zlatom je posvećeno nakitu.

U slučaju ove dve nacije, masovna tražnja za zlatom za nakit je uglavnom uzrokovana venčanjima. Koja se proslavljaju uz značajne količine zlata, što simbolizuje bogatstvo koje bi bračni par trebao da ima. U 2023, Kina je potrošila preko 630 tona zlata samo u obliku nakita. Po količini Kina je bila na prvom mestu u 2023, svrgavši Indiju. Od ukupne potrošnje zlata za nakit, tražnja iz Kine je činila preko 30% globalne tražnje.

Više o temi, ovde: Vrste zlata – boje i karati

Nedavna anketa koju je sproveo Svetski Savet za Zlato, pokazala je da sve više mladih odlučuje da investira u zlato, uključujući i nakit. Iako ovaj oblik zlata nije pogodan za investicije iz razloga o kojima smo već govorili, potražnja pokazuje sve veće interesovanje kineza (uključujući i one koji ne razmišljaju o braku) za žuti metal.

Ne govorimo samo o zlatnom nakitu

Potrošnja zlata uključuje i investiciono zlato, u obliku zlatnih poluga i zlatnih kovanica. U 2023, potražnja za fizičkim investicionim zlatom u Kini bila je skoro 280 tona, što je povećanje od 28% u odnosu na 2022. Od ukupno 1190 tona potrošenih na globalnom nivou, tražnja iz Kine je predstavljala 23,5%.

Lice zlatne poluge 1g Tavex Na stanju

1 gram promotivna zlatna poluga Tavex

Prodajemo 9568 din 8749 8749 9568 9568
Kupujemo 8749din
Uporedi Upozorenje Dodaj u korpu

Trend vidimo takođe među sve doslednijim ulaganjima u fondove zlata kojima se trguje na berzi (ETF). U poslednjih 13 meseci, Azija je zabeležila neto prilive kapitala u ove ETF-ove. Poređenja radi, i u Severnoj Americi i Evropi, osim marta 2024, vidimo neto odlive kapitala iz ovih fondova u šest od poslednjih 13 meseci.


U Martu 2024, u poređenju sa istim periodom prošle godine, tražnja za investicionim zlatom na Šangajskoj Berzi Zlata je skočila za skoro 70%, dostigavši ukupnu količinu od 6,97 tona.

U intervjuu za Kitco News, Pierre Lassonde, Počasni Predsednik Franco-Nevada, jedne od najvećih kompanija u oblasti rojaltija i drugih usluga u sektoru plemenitih metala, pre svega zlata, izjavio je:

Kupac zlata više nije u SAD, nije ni u Evropi. On se nalazi u Kini.

Pod pojmom kupac zlata ne mislimo samo na pojedince ili kompanije. U slučaju Kine (ali ne samo) govorimo i o centralnoj banci.

Državne hartije od vrednosti za zlato

Tražnja za zlatom od strane centralnih banaka dostigla je rekordne nivoe, kako u 2022. (1082 tone zlata), tako i u 2023. (1037 tona). Pre dve godine, Kina je bila na drugom mestu posle Turske,  po pitanju kupovine zlata od strane svetskih centralnih banaka. Međutim, prošle godine, Narodna Banka Kine je bila institucija koja je stigla na prvo mesto, sa neto otkupom od 225 tona zlata. Trenutno, zvanične rezerve zlata Kine iznose 2257,5 tona zlata.

Da bismo stavili brojke u perspektivu, Rumunija poseduje 103,6 tona zlata. Dakle, BPC je kupila dvostruko više zlata u 2023 nego što Rumunija poseduje. Poljska Narodna Banka, druga centralna banka po kupovini u 2023 godini, kupila je 130 tona zlata.

Više o temi, ovde: Zašto Poljska kupuje ogromne količine zlata?

Ovaj trend kupovine se nastavlja i u 2024. godini. Najnoviji podaci Svetskog Saveta za Zlato pokazuju da je Kina, prva dva meseca godine, u svoje rezerve dodala više od 22 tone zlata. Istovremeno vidimo značajno smanjenje udela američkih državnih hartija od vrednosti u portfelju Narodne Banke Kine. 

Američke hartije od vrednosti u Kini

Još od sredine 2018 godine, ulozi Narodne Banke Kine u američkim državnih hartijama od vrednosti su u padu. Među glavnim uzrocima nalazimo: 

  • trgovinski rat između SAD i Kine,
  • geopolitičke tenzije između onoga što zovemo Zapad i Istok,
  • odnosno, shvatanje činjenice da američki dolar (dakle implicitno i američki dug) može biti oružje kontrole SAD.

Što se tiče tenzija između SAD i Kine, nije iznenađujuće da vidimo značajan pad trgovine između ove dve zemlje. Američki uvozi iz Kine su pali za više od 20% prošle godine. 


Napetosti između Zapada i Istoka obeležene su sukobima kako na ekonomskom, tako i posebno na vojnom planu. Što se duže odugovlače dva vojna sukoba u Ukrajini i Pojasu Gaze, to će se dve polovine sveta sve više udaljavati jedna od druge. Ovaj fenomen je najuočljiviji kada je reč o različitim sankcijama i propisima nametnutim tehnologijama poreklom iz Kine. 

Evropska Komisija je još prošlog oktobra započela istragu protiv kineskih električnih automobila, vozila koja su delimično finansirana subvencijama vlade u Pekingu. U očima evropskih lidera, takve subvencije su antikonkurentne, iako samo ubrzavaju tranziciju ka održivoj ekonomiji. Ovakvim blokadama, Zapad pokušava da održi svoj autoritet, ali i da smanji ekspanziju Istoka.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, američki dolar je oružje. Odeljenje za Trezor SAD, preko Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (Office for Foreign Asset Control), ima mogućnost da ograniči transakcije preko SWIFT platforme. Naravno, nije svaka transakcija blokirana. Reč je samo o transakcijama koje ugrožavaju „nacionalnu bezbednost“ SAD. Problem sa ovom „nacionalnom bezbednošću“ je to što je tumačenje šta pod nju potpada prepušteno američkoj vladi bez preciznog objašnjenja šta to tačno znači.

Hoće li zlato i dalje teći u Kinu?

Na nivou centralne banke, otkup zlata u prva dva meseca ove godine je manji za 50% u odnosu na prošlu godinu. Iako su kupovine centralne banke umanjene, tražnja za investicionim zlatom od strane pojedinaca pokazuje znake rasta. Odlučujući faktor je to da kineski investitori nemaju alternative gde bi mogli da investiraju svoj novac.

Lice zlatne poluge Argor-Heraeus od 5 grama Na stanju

5 grama zlatna poluga Argor-Heraeus

Prodajemo 1+ 43686 din 42363 42363 42403 42403 42444 42444 43686 43686 43665 43665 43645 43645
Prodajemo 43645 din 42363 42363 42403 42403 42444 42444 43686 43686 43665 43665 43645 43645
Kupujemo 42444din
Uporedi Upozorenje Dodaj u korpu

Kompozitni indeks SSE, koji prati kretanje cena svih akcija na Berzi u Šangaju, je u opadajućem trendu od kraja 2021. godine. Poverenje potrošača je na najnižem nivou u poslednjih 30 godina. Naviknuti na rast ekonomije od 8-10% godišnje, vrednosti iz 2022 (3%) i 2023 (5,2%) ukazuju više na stagnaciju.


Stagnacija dolazi zbog smanjene tražnje za robom i uslugama od strane domaćih potrošača . Višak proizvodnje, zajedno sa izvozom koji je smanjen, dovodi do deflatorne spirale koja je prevaziđena tek u poslednja dva meseca. O oslabljenom tržištu nekretnina u Kini razgovarali smo u prethodnom članku.

Više o ovoj temi, ovde: Kina – balon koji prosto neće pući?

Dakle, u svetlu slabih performansi berze (u koju je kineska vlada upravo predložila javnu investiciju od oko 278 milijardi dolara) i krize na tržištu nekretnina, jedine opcije za ulaganje ostaju zlato i srebro. Ova dva metala nisu samo instrumenti zaštite od inflacije, već nude prednost očuvanja kupovne moći, implicitno bogatstva. 

Zaključci

Kina je, kako na institucionalnom nivou, tako i posebno na nivou privatnih investitora, ključni faktor u rastu cene zlata. U scenariju sve više podeljenih nacija, zlato se kreće ka istoku. Nedavno je Narodna Banka Rusije izjavila da namerava da udvostruči kupovinu zlata, dodeljujući 2,6 milijardi dolara isključivo za proširenje zlatnih rezervi.  

Što se tiče cene zlata, podaci ukazuju na nastavak rasta. Iako su predviđanja London Bullion Market Association ukazivala da će cena zlata u 2024 u proseku biti 2059 dolara po troj unci, do trenutka pisanja ovog članka, prosečna cena zlata je 2170 dolara po troj unci.

Cena zlata (XAU-RSD)
253114 RSD/oz
  
+ 961 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3316 RSD/oz
  
+ 37 RSD

Možda biste voleli da pročitate i