Dodaj upozorenje o ceni

Vrste zlata – boje i karati

Objavio Daniel Voloscsuk u kategoriji Zlatna škola na dan 09.01.2024
Cena zlata (XAU-RSD)
219 678 RSD/oz
  
- 533 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 437 RSD/oz
  
- 38 RSD
zlato, belo zlato, crveno zlato, roze zlato, zlato rose, crno zlato

Zlato je metal koji se široko koristi. Nalazi se svuda – od tehnologija i investicija do nakita. U ponudi se može naći zlato različitih oblika, veličine i čak i boje.

Više o ovoj temi: Da li britanska kompanija zaista isplaćuje plate u zlatu?

50% ukupne svetske potražnje za zlatom odlazi na potražnju zlata za nakit. Indija i Kina su najveća tržišta za nakit i čine 25% svetske potražnje za zlatom.

U ovom članku pozabavićemo se različitim bojama zlatnog nakita. Iako se smatra „žutim metalom“, zlato se nudi u mnogim drugim bojama. Saznaćemo takođe šta je „karat“, kako se izračunava i šta to znači na tržištu zlata.

Proizvodi od zlata 

Proizvodi od zlata dele se u dve kategorije – investicioni proizvodi i neinvesticiono zlato. Prvu kategoriju čine kovanice i poluge koje se odlikuju visokim sadržajem zlata u sebi.

Više o ovoj temi: Zašto je zlato žut metal

Druga kategorija proizvoda, neinvesticiono zlato, uključuje nakit i numizmatičke kovanice ili poluge. One ne spadaju u investicione proizvode jer njihova krajnja cena sadrži različite dodatke na cenu, kao što su, na primer:

– Troškovi izrade (obično je njihov iznos približan ceni sadržaja zlata u nakitu);

– Premija koja prelazi prag od 80% u odnosu na vrednost zlata (maksimum dozvoljen za investicione proizvode);

– Porez na dodatu vrednost koji se ne primenjuje kod investicionih proizvoda u većini zemalja u svetu.

Fokusiraćemo se na nakit, jer se upravo on najčešće sreće u različitim bojama. Osnovne varijante kada je u pitanju boja zlata jesu belo zlato, crveno zlato, roze zlato i crno zlato. To su najrasprostranjenije boje u proizvodnji nakita.

Nakit od belog zlata 

Nakit od belog zlata nije izrađen od nekog posebnog metala. Belo zlato nije poseban hemijski element. Ono predstavlja leguru od žutog zlata i dva druga siva metala. Najčešće u izradi ovih legura zlatari koriste srebro, nikl, paladijum ili platinu da bi se postigla ova sjajna srebrna boja nakita.

U zavisnosti od korišćenih metala legure imaju različita svojstva. Kada je u pitanju legura zlato – paladijum – srebro, dobijeni materijal je idealan za ugradnju dragog kamenja, jer je savitljiviji. Ova legura koristi se uglavnom za izradu narukvica ili ogrlica ukrašenih različitim dragim kamenjem.

To je i jedna od dve legure koje se najčešće sreću i koriste za izradu belog zlata.

Druga legura po zastupljenosti je zlato – nikl – bakar, koja je čvršće strukture. Upravo ova vrsta legure koristi se za izradu lančića i burmi da bi se obezbedila njihova dugotrajnost.

Nakit od crvenog zlata 

Crveno kao i belo zlatno nije poseban element. Legura sadrži više bakra, koji nakitu daje svetlije ili tamnije nijanse crvenog. Što je veći procenat bakra, to je nakit crveniji.

Najčešće se sreće nakit od crvenog zlata sa sadržajem plemenitog metala koji varira između 30 % i 75 %. Sadržaj drugog korišćenog metala – bakra, varira između 70 % i 25 %. Zbog visokog sadržaja bakra, nakit od crvenog zlata je mnogo izdržljiviji tokom vremena u poređenju sa žutim ili belim zlatom.

Ali postoji još jedan važan aspekt na koji treba obratiti pažnju kada odlučite da nosite takav nakit. Zbog visokog sadržaja bakra, ovaj nakit može izazvati iritaciju ili neku drugu reakciju na koži.

Pre kupovine nakita od crvenog zlata poželjno je posavetovati se sa dermatologom. Ukoliko je sve u redu, možete uživati u različitim nijansama crvenog zlata.

Nakit od roze zlata 

Razlika između nakita od crvenog i roze zlata je u tome što ovo drugo ima izrazitiju ružičastu nijansu. Legura koja se koristi za izradu roze zlata sadrži kako bakar tako i srebro.

U zavisnosti od procentnog sadržaja triju metala zlata, bakra i srebra razlikuju se nijanse roze boje kod nakita. Najrasprostranjenija legura roze zlata sastoji se od 75 % zlata, 20 % bakra i 5 % srebra. Srebro je materijal koji nakitu daje svetlije nijanse čineći da izgleda još prefinjenije.

Roze zlato prvi put je upotrebljeno u Rusiji u drugoj polovini XIX veka. Leguru je napravio Karl Faberže, isti onaj zlatar koji je izradio čuvena Faberžeova jaja.

Zbog svog porekla roze zlato često se naziva i „rusko zlato“. U međuvremenu značenje ovog izraza se promenilo, pa se u današnje vreme on upotrebljava za zlato 583 (od skoro 14 karata), kakva je bila čistoća zlata u nakitu koji se smatrao 14-karatnim i koji je proizveden u SSSR-u.

Uprkos tome lepota nakita od roze zlata brzo se širi Evropom i Amerikom. Stiče toliko veliku popularnost da mnogi brendovi nakita, kakav je i Cartier, izbacuju na tržište i komplete nakita – od prstenja od roze zlata, do ogrlica i minđuša.

Nakit od crnog zlata 

Crno zlato je relativno nov pojam u svetu zlatara. Ono je rezultat tehničke obrade usled čega se dobija takav nakit.

Trenutno postoje tri metode za izradu nakita od crnog zlata:

– Legiranje;

– Galvanizacija;

– Laserska obrada.

Prva metoda, legiranje, predstavlja nanošenje kobalta preko zlata. Za ovu proceduru uzimaju se tri četvrtine zlata i jedna četvrtina kobalta. To je jedna od najčešćih vrsta crnog zlata, jer je ovo najdostupnija metoda za njegovo dobijanje.

Druga metoda, galvanizacija, predstavlja elektroliza zlata nanošenjem rodijuma ili rutenijuma. Veliki nedostatak ove tehnike je što vremenom ova crna boja nestaje sa nakita i pojavljuje se žuto zlato ispod njega.

Poslednji metod, laserska obrada, predstavlja usmeravanje značajne količine energije na zlato dok ono ne postane crno. Ovaj proces, takozvano tretiranje femtosekundnim laserom, veoma je skup. Troškovi su izuzetno veliki i zlatari ga izbegavaju i rade po zahtevu klijenata. Međutim, to je najtrajnija metoda za postizanje crnog zlata.

Najčešće se od crnog zlata izrađuje prstenje. Ono je veoma popularno kod mlađih parova koji traže nešto neobično. Cene se kreću od 800 dolara za prstenje presvučeno rodijumom, pa do nekoliko desetina hiljada dolara za ono laserski obrađeno.

14-karatno zlato ili zlato 585 

Veruje se da karat vodi poreklo od mernog sistema koji je korišćen u antičkoj Grčkoj za merenje nakita. Naziv potiče od reči „carob“ (koja na engleskom znači rogač), jer se smatralo da je seme ovog drveta uniformne mase, te se na taj način obezbeđivao pouzdani merni sistem.

Prve reference o čistoći zlata su iz IV veka i pojavljuju se u Rimskom carstvu. Ono što danas nazivamo „karat“ bilo je vrsta sistema za konvertibilnost valute. U to vreme jedan solid – kovanica sa visokim sadržajem zlata vredeo je koliko i 24 silikve (srebrne kovanice korišćene u to vreme).

Karat postaje merna jedinica koja se najviše koristi za izražavanje čistoće zlata svakog predmeta. Danas on pokazuje koliko od ukupno 24 dela zlata ima dati predmet.

Karat je prihvaćen 1907. g. na Četvrtoj generalnoj konferenciji za težine i mere. Tokom konferencije Sjedinjene Američke Države uvode zakon po kome karat postaje jedinica za merenje čistoće zlata.

Izračunavanje čistoće zlata u datom nakitu je veoma jednostavno ako se zna njegov karat. Smatra se da čisto zlato ima 24 karata i navodimo primer sa 14 karata:

% sadržaja čistog zlata = 14 karata х 0,9999 / 24 karata

% sadržaja čistog zlata ≈ 0,585 = 58,5 % čistog zlata

Ovaj metod za izračunavanje koristi se za sve vrste čistoće nakita, nezavisno od legure ili boje. Naravno, metod pomaže i u izračunavanju karata datog nakita preoblikovanjem jednačine u (X karata = % sadržaja čistog zlata x 24 karata / 0,9999).

Koja vrsta je vrednija? 

Kada je reč o određivanju cene zlatnog nakita prilikom preprodaje nezavisno od njegove boje najvažniji aspekat je čistoća. Što više zlata ima u datom nakitu, to je veća cena koju možete dobiti od zalagaonice ili trgovca plemenitim metalima.

Razlog za to je što je određivanje cene za otkup zlata mnogo lakše. To direktno zavisi od međunarodne cene zlata koja je uvek i svima dostupna. Sa druge strane, pravilna procena nakita, koja uključuje sve njegove karakteristike, može biti veoma subjektivna.

Naravno, koju će cenu ponuditi kupac zavisi i od toga šta će on raditi s nakitom. Zalagaonice ga mogu prodati, a trgovci pretopiti i preraditi kako bi od njega napravili poluge ili investicione kovanice.

Kako da znam da li je moj nakit zlatan? 

Da biste proverili da li je dati nakit zlatan, potražite oznaku. To je mala oznaka na nakitu koja označava čistoću plemenitog metala od kog je izrađen. Ova oznaka pokazuje koliko karata ili koji procenat plemenitog metala sadrži nakit.

Najčešće oznake na nakitu su sledeće:

Oznaka – karati Oznaka – čistoća zlata
8k / 8 karata 333 (33,3% čistog zlata)
14k / 14 karata 585 (58,5% čistog zlata)
18k / 18 karata 750 (75% čistog zlata)

Ako vaš nakit nema oznaku, ne paničite. To ne znači da nije zlatan. Zlatari nisu u obavezi da stavljaju oznake na nakit. Ako želite da proverite svoj nakit, možete ga odneti kod zlatara ili stručnjaka za plemenite metale.

Zaključak

Kao što smo videli, zlato može biti različitih boja i karata. Razrađene su genijalne metode kojima se ističe dodatno ovaj žuti metal. Treba na ta dostignuća gledati kao na činjenicu da ljudi i dalje smatraju da je zlato dragoceni metal.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato blista tokom trenutne finansijske krize u SAD

Iako nije investicioni proizvod, nakit je važan deo u kulturama mnogih naroda širom sveta. U Indiji, jednoj od vodećih zemalja kada je u pitanju potražnja za zlatnim nakitom, ovaj plemeniti metal je prisutan u velikoj meri u sklapanju zajednice između dvoje ljudi. Za jednu svadbu može se potrošiti i stotine hiljada dolara na nakit. U trećem kvartalu prošle 2023. godine potražnja za zlatnim nakitom u Indiji nadmašila je 30% svetske potražnje.

Cena zlata (XAU-RSD)
219 678 RSD/oz
  
- 533 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 437 RSD/oz
  
- 38 RSD

Možda biste voleli da pročitate i