Dodaj upozorenje o ceni

Šta se dešava sa cenom zlata?

Objavio Daniel Voloscsuk u kategoriji Vesti na dan 08.03.2024
Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 361 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 33 RSD
Cena zlata, zlatne poluge

Cena zlata opet obara rekorde. U trenutku pisanja članka cena iznosi 2158 dolara za uncu.

Cena zlata u dolarima

To je najveća cena zlata ikad. Premašuje za skoro 10 dolara prethodni maksimum od 4. decembra 2023. g., kada je cena zlata skočila na 2149 dolara za uncu.

U decembru je do skoka cene došlo nakon govora rukovodioca Federalnih rezervi Džeroma Pauela o inflacionim očekivanjima. Ovoga puta je za povećanje zaslužan čitav niz faktora. Pogledajmo o čemu se radi.

Džerom Pauel podnosi izveštaj pred Kongresom SAD

Dok je decembra cena zlata značajno porasla nakon govora predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela, ovog puta kao da se sve odvija obrnutim redom. Pauel treba da podnese izveštaj pred Kongresom SAD u sredu i četvrtak (6. i 7. mart 2024).

Očekuje se da će u svom izlaganju pojasniti monetarne odluke centralne banke SAD u Predstavničkom domu (sreda) i Senatu (četvrtak). Ostaje da vidimo da li će kongresmeni oceniti monetarnu politiku koju vode Federalne rezerve kao efikasnu, od koje su veće koristi nego gubici.

Ekonomski podaci nisu najpozitivniji

Ekonomski podaci za poslednje dve nedelje pokazuju da se Sjedinjene Američke Države (i ne samo one) suočavaju sa sistemskim poteškoćama. Uprkos tome što intervencije Federalnih rezervi na prvi pogled deluju efikasno, tj. SAD još uvek nisu zvanično u recesiji, gubici koje donosi monetarna politika daleko su veći od benefita.

Večita inflacija

I nakon tri godine borbe sa inflacijom, ona je još uvek problem u SAD i evrozoni. Većina ljudi gleda onaj zvanični tempo inflacije – koja predstavlja prosečnu vrednost koja se dobija na osnovu kretanja cena određenih klasa robe i usluga koje ne koriste svi.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija?

Fedov „omiljeni“ indeks inflacije jeste indeks PCE (troškovi za ličnu potrošnju). Prema Fedu, ovim indeksom se jasnije predstavlja kretanje cena za domaćinstva i realni uticaj  ekspanzionističkih mera i prekomernog kreditiranja u periodu 2020–2021. g.

U januaru 2024. g. godišnji tempo PCE iznosi 2,4%. U poređenju sa godišnjim tempom inflacije on je za 0,7 procentnih poena niži, pri čemu u istom tom periodu inflacija iznosi 3,1%.

Uprkos tome, povećanje ovih dvaju pokazatelja na mesečnom nivou (januar 2024. u odnosu na decembar 2023. g.) iznosi 0,3% za oba indeksa. Ova povećanja pokazuju da Federalne rezerve nisu ostvarile svoj cilj i smanjile inflaciju, ma koliko nastojale da indeksom sakriju rast cena.

Kamatne stope – očekivanja i realnost

U članku „Zlato tokom 2023. g. – šta se dešavalo i šta se može desiti 2024? naveli smo da će povećanju cene zlata ove godine doprineti smanjenje kamatnih stopa u SAD. Prema očekivanjima, ove godine trebalo bi da budemo svedoci tri kruga smanjenja kamatnih stopa, pritom u svakom za 25 baznih poena.

Više o ovoj temi: Šta je kamata

Januara 2024. je verovatnoća da će Fed smanjiti kamatne stope u martu ove godine iznosila 70%. Prema pokazatelju FedWatch CME Group, kojim se meri verovatnoća da se kamatna stopa nađe u određenom dijapazonu – sada ta verovatnoća iznosi 3%.

Razlog se krije u pristupu Federalnih rezervi prema američkoj ekonomiji, koja je, prema njima, stabilna, čak i pored rekordno visokih kamatnih stopa. Budući da ekonomija pokazuje održivost, iza koje stoje skupi krediti i smanjeni tok likvidnosti na finansijskim tržištima – šanse za smanjenje kamatnih stopa sve su manje iz dana u dan.

Prema pokazatelju FedWatch očekuje se da će odluka o smanjenju kamatnih stopa biti doneta od strane Federalnih rezervi tek 12. juna 2024. g.

Tržište rada

Tokom ove nedelje od 4. do 8. marta biće objavljeni podaci u vezi sa tržištem rada u SAD. Jedan od najvažnijih pokazatelja stabilnosti ovog tržišta je istraživanje o novim radnim mestima i fluktuaciji radne snage (JOLTS – Job Offers and Workforce Fluctuation).

To su podaci koji se tiču broja slobodnih radnih mesta, otkaza, upražnjenih mesta, smrtnih slučajeva i broja penzionisanih. Što je JOLTS manji, to je tržište rada stabilnije.

 

Očekuje se da će JOLTS za januar 2024. godine iznositi 8,9 miliona, što je manje u poređenju sa 9,026 miliona u decembru 2023. g. Važno je napomenuti da je JOLTS broj još uvek veći od vrednosti pre pandemije. Uprkos tome, nivo nezaposlenosti u SAD je rekordno nizak –  3,7%.

Jedino objašnjenje je da se ljudi više na poslu ne zadržavaju toliko dugo koliko je to bilo pre pandemije. Glavni razlog su otpuštanja, naročito u sektorima koji postaju sve osetljiviji usled dostignuća veštačke inteligencije i robotike.

Ove nedelje biće objavljeni i podaci o podnetim molbama za naknadu za nezaposlene za period 24. februar – 2. mart. Očekuje se da će stanje biti nepromenjeno u poređenju sa periodom 17–23. februar i da će iznositi 215 000. To su već podaci slični onima iz perioda pre pandemije.

Ostaje da se vidi u kojoj će meri tržište rada ostati stabilno, ako se uzme u obzir da plate počinju da raste da bi se pokrili gubici koje je inflacija nanela zaposlenima. S obzirom na rastuće troškove za te plate, otežani pristup kreditima i pozajmicama, koje su ionako izuzetno skupe za preduzeća, kao i na troškove proizvodnje, ne čudi ukupno smanjenje proizvodnje.

Proizvodnja na ivici

Kombinovani indeks Purchasing Manager’s Index februara je bio revidiran budući da je po prvobitnim podacima pokazivao 51,4 poena. Nakon revizije, PMI iznosi 52,5 poena, što je više od 52 poena, koliko je zabeleženo u januaru. Njime se meri poverenje biznisa u ekonomiju generalno u kratkoročnom planu. Što je vrednost bliže (ili čak ispod) praga od 50 poena, to su prognoze pesimističnije.

Više o ovoj temi: Evropa ulazi u stagflaciju

Takva situacija primetna je u evrozoni, gde je PMI ispod praga od 50 poena od juna 2023. naovamo. Ovako niske vrednosti govore o industrijskoj proizvodnji u Evropi, ili, pre o njenom odsustvu.

Što duže pritisak na kompanije po pitanju troškova (i regulativa) bude ostao visok, to će ekonomska proizvodnja biti manja.

Bruto domaći proizvod i javni dug

U četvrtom kvartalu 2023. g. bruto domaći proizvod SAD porastao je za 334,5 milijardi dolara. Istovremeno, javni dug SAD beleži rast od 834 milijarde dolara.

Više nije tajna da su SAD država koja se temelji na dugu. Nije jedina. Problem je, međutim, brzina kojom taj dug raste. Njeno ubrzanje. Samo tokom 2023. g. javni dug SAD porastao je za 1,9 triliona dolara, što predstavlja rast od 6,2 % u odnosu na nivo iz 2022. g. U istom periodu BDP ove zemlje porastao je za 1,54 triliona dolara ili 5,8%. Trenutno dug ove zemlje raste za 1 trilion dolara na svakih 100 dana.

Osnovni problem ogleda se u sve većim troškovima zbog kamata. Kao što smo već naveli, ova „stabilna“ ekonomija, po navodima Feda, odložiće smanjenje kamatnih stopa što je moguće više. To odlaganje dovešće do ogromnih budžetskih troškova za kamate na državne obveznice, za koje država, na kraju krajeva, uzima pozajmice.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato blista tokom trenutne finansijske krize u SAD

Tokom 2023. g. budžetski troškovi SAD dostigli su 1 trilion dolara samo za kamate. Imajući u vidu da je ukupan BDP zemlje za 2023. g. iznosio 27,94 triliona dolara, budžetski troškovi za kamate činili su 3,57 % BDP-a. Sa troškovima za odbranu u iznosu od 3,65% BDP-a, SAD se nalaze u teškoj situaciji u kojoj treba da izaberu između održavanja niske inflacije i rizika od recesije usled nesolventnosti države.

Cene zlata u drugim valutama

Iako ovde razmatramo uglavnom makroekonomske probleme u SAD, većina ekonomija suočava se sa poteškoćama. Zemlje koje su smatrane glavnim ekonomskim igračima nalaze se u recesiji (Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Japan).

Više o ovoj temi: Nemačka ušla u tehničku recesiju

Zemlje na Starom kontinentu su u problemu zbog površnih mera. Nazivamo ih površnim, jer one zvuče dobro i čini se da pomažu stanovništvu. Ali ako ih jer detaljno pogledate, negativnih efekata je više nego pozitivnih. Upravo to desilo se pre skoro dva meseca kada su farmeri na izmaku svojih snaga ne mogavši da obezbede održivu dobit i ograničeni različitim merama, blokirali pristup gradovima kao što su Pariz, Brisel, Berlin i čak nekim mestima u Rumuniji, Mađarskoj i Poljskoj.

Ovakva napetost ide u prilog ionako nesigurnim periodima usled dva oružana sukoba u Ukrajini i u pojasu Gaza. Ovakvi periodi dovode do toga da sigurne aktive, kao što su zlato i srebro, beleže značajan rast.

Na taj način cena zlata je (opet) dostigla istorijski maksimum u većini osnovnih međunarodnih valuta, pri čemu je jedini izuzetak (opet) američki dolar.

Više o ovoj temi: Cena zlata u evrima dostigla najvišu vrednost u istoriji

Što je ovakvo kretanje cene zlata primetnije, to je više razloga da se zapitamo koliko su veliki strukturni problemi nastali usled štampanja novca bez pokrića u aktivi, kao i prekomerno kreditiranje.

Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 361 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 33 RSD

Možda biste voleli da pročitate i