Dodaj upozorenje o ceni

Šta je kamata

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Zlatna škola na dan 11.05.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 195 RSD/oz
  
- 925 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 304 RSD/oz
  
- 41 RSD

U prvom članku iz ove serije saznali smo kako je stvoren novac, koje uslove mora da ispunjava, koje funkcije obavlja i koje vrste novca postoje. Već znamo da danas prirodni robni novac ne postoji, te da je zamenjen fiat (dekretnim) novcem – zakonski utvrđenim sredstvom razmene, koje, međutim, nije obezbeđeno nikakvom materijalnom aktivom za razliku od zlata i srebra u prošlosti.

Više o ovoj temi: Šta je novac

Sada ćemo razmotriti kakav je odnos novca ne samo prema transakcijama koje se trenutno vrše, već i prema onima u budućnosti, kao i zašto uopšte postoji kamata i kako utiče na nas. Jer čak i da ne razmišljamo o njoj, ona je od ogromnog uticaja na celu ekonomiju.

Šta je kamata i odakle potiče

Kamata je stopa procene sadašnje robe u odnosu na onu u budućnosti. Ispoljava se pri pozajmljivanju ili deponovanju sredstava, prilikom kupovine akcija ili obveznica, kao i kod drugih transakcija i instrumenata.

Svaki čovek bi radije da ima neku robu danas, nego li to isto za godinu dana. U ekonomiji se to naziva vremenska preferencija i upravo ona dovodi do pojave fenomena kamate. Pošto je novac takođe roba, kao što smo već saznali, pravilo važi i za njega – ljudi bi radije da imaju 10.000 dinara danas nego za godinu dana.

Zato je prva stvar koju treba shvatiti u vezi sa kamatom da ona predstavlja odnos između cene jedne te iste aktive u vremenu, a ne cenu samu po sebi.

Niska i visoka vremenska preferencija

Tako ako ljudi u jednoj zemlji radije zadovoljavaju tekuće potrebe nego buduće (tj. imaju visoku vremensku preferenciju), oni će koristiti veći deo svojih sredstava trenutno i štedeće manje za budućnost. Smanjenje količine štednje dovodi do nedostatka novca, a samim tim i do rasta kamatne stope na kredite, na primer.

Važi i obrnuto, ako ljudi imaju nisku vremensku preferenciju i skloni su da izdvoje znatno veći deo svojih sredstava za štednju, njihov obim raste, čime se blago smanjuje njihov nedostatak i samim tim i kamata takođe.

Prirodna kamata

Odavde proizilazi i druga karakteristika kamate koju je opisao Ludvig fon Mizes u svojoj raspravi „Ljudsko delovanje“:

Prirodna kamata nije cena na tržištu koja je rezultat ponude i potražnje kapitala ili kapitalne robe. Njen iznos ne zavisi od obima ponude i potražnje. Pre je ona ta koja određuje ponudu i potražnju kapitalne robe: ona je znak za to koji deo trenutno dostupne količine robe treba nameniti za potrošnju u neposrednoj budućnosti a koliko treba odvojiti za dalje periode u budućnosti.

Možda zvuči komplikovano, ali zapravo je veoma logično. Zamislimo da se neka ekonomija suočava sa krizom. Službenici ostaju bez posla i njihova primanja se smanjuju. U takvoj situaciji veliki broj ljudi radije će sredstvima koje imaju zadovoljiti trenutne potrebe (tj. imaće visoku vremensku preferenciju).

To će smanjiti iznos štednje u pretpostavljenoj državi, a samim tim će i kamatna stopa porasti. Njen rast biće znak preduzetnicima da sistem ne raspolaže sa dovoljno sredstava da bi se finansirali veliki projekti, koji bi se realizovali u nekom dalekom trenutku u budućnosti, i da potrošači ove zemlje žele da konzumiraju robu trenutno.

Do sada smo videli kako nastaje ono što ekonomisti nazivaju prirodnom kamatom. Ona proizilazi iz činjenice da bi ljudi uvek radije imali jednu robu sada, nego u budućnosti, tj. imaju vremensku preferenciju, pa otuda i samo postojanje kamate. Takođe, već znamo da kamata nije cena sama po sebi, već odnos cena u vremenu i da nju generalno određuju afiniteti ljudi u jednoj ekonomiji.

No razmotrimo sada i druge karakteristike kamate.

Kamata: komponente i izračunavanje

Premija rizika i uloga preduzetništva

Na osnovu dosad izrečenog jasno je poreklo kamate, ali sada treba dodati i posrednika između ljudi koji štede sa jedne strane i onih koji podižu kredite sa druge. To je uvek preduzetnik i dok smo generalno navikli da u to budu banke, umesto njih u toj ulozi se mogu naći i penzioni ili uzajamni fondovi i druge finansijske institucije.

Nezavisno od toga koja institucija je u ulozi kreditora, ona se suočava sa rizikom da sredstva ne budu vraćena. Taj rizik dodaje se iznosu prirodne kamate i što je on veći, to je veća i bruto kamata. Evo jednog realnog primera.

Februara 2020. godine Liban, koji je u tom trenutku prolazio kroz najtežu ekonomsku, finansijsku i političku krizu u svojoj istoriji, nije uspeo da isplati svoj spoljni dug u iznosu od 1,2 milijarde dolara.

Pre toga je agencija za kreditni rejting Fitch smanjila kreditni rejting državnih hartija od vrednosti ove zemlje sa CC, što znači da su one visokorizične, na C, što će reći da je ona već na pragu nesolventnosti. Kada je zaista došlo do toga da zemlja nije bila u stanju da izmiruje svoja zaduženja, njen kreditni rejting je pao na RD, što znači bankrot.

Reakcija tržišta nije izostala. Budući da je već potvrđeno da je Liban nesolventan, rizik za njene obveznice, koje su dospevale na naplatu posle marta, bio je ogroman, što je dovelo do naglog skoka kamate na njih koja je dostigla 1000% – najvišu vrednost u svetu u to vreme.

Premija rizika odnosi se na sve vrste kamate. Upravo zato što se, na primer, korisnici brzih kredita posmatraju kao rizičniji, njihova kamata je po pravilu viša nego kamata kod standardnog bankarskog potrošačkog kredita, na primer.

Premijska ili referentna kamatna stopa

Rizik da korisnici kredita neće moći da izmiruju svoja zaduženja nije jedina nepoznata sa kojom se suočava zajmodavac. U periodu otplate kredita mogu nastupiti mnogi događaji u ekonomiji i promeniti realan iznos kredita ili naneti štetu zajmodavcu ili korisniku kredita.

Uzmimo kao primer hipoteku sa rokom otplate od 30 godina. Ako treće godine zbog politike centralne banke dođe do galopirajuće inflacije, kupovna moć valute će se smanjiti i u jednom trenutku može se čak ispostaviti da je realno banka ta koja plaća korisniku kredita. Do toga je došlo u Bugarskoj u vreme hiperinflacije 1997. godine.

Iz tog razloga se kamata na dugoročne kredite indeksira prema nezavisnom indikatoru. Ako se vratimo delu Ludviga fon Mizesa, on tu indeksaciju naziva premijska stopa i opisuje je na sledeći način:

„Neutralizacija efekta tržišnih promena kamatne stope može se postići i samim ugovorom, pod uslovom da su obe strane u stanju da pravilno predvide buduće promene kupovne moći. One mogu dogovoriti bruto kamatnu stopu koja bi predviđala takve promene – procenat koji će se dodavati ili oduzimati od procenta prirodne kamate. To se može nazvati pozitivnom ili negativnom premijskom stopom.“

Međutim, ako kao klijent odete u banku, tamo nećete videtipremijsku stopu“, već referentnu kamatnu stopu. Evo kako ona funkcioniše prema Evropskoj centralnoj banci:

Banka može pristati da odobri kredit nekoj kompaniji po dogovorenoj kamatnoj stopi, određenoj u odnosu na konkretnu referentnu stopu plus 2%, što znači da će data kompanija platiti kamatu od 2% iznad trenutne referentne kamatne stope. Time se troškovi kredita povećavaju ako dođe do povećanja referentne kamatne stope i smanjuju ukoliko se ona smanji. U ovom slučaju referentna vrednost može biti pouzdana, nezavisna i relativno jednostavna referentna tačka za sve učesnike.

U Bugarskoj nakon ukidanja indeksa SOFIBOR, referentna kamatna stopa može biti prosečna kamatna stopa na bilans oročene štednje u levima za domaćinstva ili ponderisana kamatna stopa na štednju domaćinstava, pri čemu neke banke dodaju kao drugu komponentu i prinos od državnih hartija od vrednosti. Evo kako izgleda referentna kamatna stopa kod nas za neke banke:

Grafikon: Uticaj referentne kamatne stope na berze u SAD

Pad indikatora koji se koristi kao referentna vrednost znači da se kamatna stopa koju potrošači plaćaju tokom godina smanjuje. Međutim, ova tendencija ne može biti prisutna još dugo, jer pokazatelj ima vrednost od 0,5%, tj. gotovo je jednak nuli.

Vrste kamate i načini obračuna

Instrumenti kao što su štedni ulozi i krediti imaju prostu ili složenu kamatu. Prosta se izračunava prema formuli:

Prosta kamata = P x i x n

Gde je P iznos glavnice, i kamatna stopa, a n – rok.

Složena kamata se izračunava po formuli:

Složena kamata = P[(1+i)n – 1]

Gde je P glavnica, i kamatna stopa, a n – broj perioda godišnje.

Osnovna kamatna stopa

Već smo pojasnili da prirodna kamata nastaje zbog vremenske preferencije ljudi na tržištu. Za razliku od nje osnovna kamatna stopa nema nikakve veze sa tim. To je kamata koju utvrđuju centralne banke, kojom one određuju ili kamatu na štednju komercijalnih banaka kod sebe, ili kamatu na kredite koje odobravaju komercijalnim bankama.

Stoga je očigledno da osnovna kamatna stopa ne nastaje na slobodnom tržištu. Ona je instrument centralnog planiranja kojim vlade i njihove centralne banke pokušavaju da upravljaju ogromnim delom finansijskog sistema. Kao takva, osnovna kamatna stopa je najvažnija kamata, jer nezavisno od vremenske preferencije onih koji štede, njome centralne banke mogu manipulisati sve druge kamate u jednoj ekonomiji.

Zato odluke institucija poput Evropske centralne banke, Federalnih rezervi SAD itd. Direktno utiču na ljude, nezavisno od toga da li su oni u ulozi potrošača, štediša ili proizvođača. A evo i kako:

Kamata, proizvodnja i potrošnja

Kamata je jedan od najvažnijih fenomena u ekonomskom sistemu. Pošto neki ljudi cene  osećaj zadovoljstva od sticanja robe u budućnosti, oni štede sredstva, što omogućava biznisu da raspolaže fondom sredstava za pozajmljivanje uz pomoć kojih može ostvariti dugoročne projekte. Koliko su oni dugoročni i koji se projekti mogu ostvariti zavisi od vremenske preferencije onih koji štede, što određuje i iznos kamate.

Na taj način kamata funkcioniše kao semafor koji preduzetnicima kaže: „Trenutno ima dovoljno sredstava za finansiranje vaših projekata“ ili, kada je kamata previsoka: „Sada ljudi radije konzumiraju robu, ne štede za dugotrajnu kapitalnu robu.“ To je od presudnog značaja, jer omogućava tržišnom sistemu da se samokoriguje na način da želje potrošača uvek budu zadovoljene.

Manipulacija kamatama

U vodećim savremenim ekonomijama, međutim, savremeni alhemičari – centralne banke, manipulišu kamatama. One ne utiču samo na kupovnu moć novca štampajući sredstava koja nemaju nikakvo pokriće, već praktično utiču na sve finansijske aktive. To uključuje državne hartije od vrednosti, akcije na berzama, obveznice, kamate na potrošačke, hipotekarne i korporativne kredite, štednju i uopšte sve vrste finansijskijh i na brojna nefinansijska dobra.

Tako u praksi centralne banke direktno utiču na život ljudi, jer smanjenje osnovne kamatne stope smanjuje kamatu na neke kredite, na primer, hipotekarne, ali i povećava cenu stanova. To isto se dešava sa drugim proizvodima i uslugama – od automobila do školarina na fakultetima.

Efekti od ove manipulacije kamatama su univerzalni, tj. primetni su svuda u svetu. Jedan od poslednjih primera pumpanja balona nekretnina su, na primer, skandinavske zemlje. Zbog kompleksnosti ovih efekata na život, za svakog potrošača je od presudnog značaja da prati odluke centralnih banaka i mogućnosti i izazove do kojih bi one mogle dovesti.

Ali učinak manipulacije kamatama preko osnovne kamatne stope je mnogo veći od promena vrednosti finansijskih i nefinansijskih dobara. Upravo je ona razlog stalnog ponavljanja ciklusa bumova i krahova, mehanizama koje ćemo razmotriti u posebnom članku. Jer baš kao što centralne banke ne uspevaju da zamene robni novac – zlato i srebro – boljom aktivom, već stvaraju mnogo nekvalitetniju (neobezbeđen fiat novac), tako i njihove manipulacije kamatama u ekonomiji dovode samo do negativnih efekata za sve ostale.

Možda biste voleli da pročitate i