Evropa ulazi u stagflaciju

Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije porastao je za 0,1% u trećem kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2022. To je šesti kvartal sa padom rasta. Imajući u vidu tempo rasta, Evropska unija suočava se sa stagflacijom – rastućim cenama i izostankom ekonomskog rasta ili pada.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Sve češće slušamo prognoze o recesiji. Pogledajmo da li su one osnovane.

U kakvom stanju je ekonomija EU

Evropske zemlje se već decenijama transformišu od proizvođača u ekonomije usluga. Industrijska proizvodnja zauzima prosečno 23,5% BDP-a. Njen udeo je najniži u Portugaliji i Francuskoj.

Ona je od velikog značaja za funkcionisanje jedne ekonomije. Jaka proizvodnja znači mogućnost isporuke više jeftinije i kvalitetnije realne robe potrošačima i biznisu. Potrebne su nam svakako i usluge, ali naš kvalitet života u velikoj meri zavisi od pouzdanog pristupa sve većem obilju proizvoda.

Usled pada proizvodnje koji je u Evropi primetan od marta, kao i pada uvoza, standard života i/ ili poslovnog okruženja tokom vremena postepeno počinju da opadaju.

Kretanje kamata na kredite u Evropi

Evrozona se suočava sa najbržim rastom kamatnih stopa od uvođenja evra 1999. Referentna kamatna stopa povećana je sa -0,25% na 4,5% trenutno za manje od godinu dana. Podizanje kredita je poskupelo značajno i brzo.

Više o ovoj temi: Šta je kamata

Rast kamate guši kreditiranje i smanjuje poslovnu aktivnost. To je dovelo do zatvaranja mnogih kompanija u lancu isporuke i time izvršilo još veći pritisak na proizvodnju.

Na najjačem udaru su mala preduzeća. Prema podacima o bankrotima u EU Scope Ratings-a. Trenutno je udeo preduzeća u stečaju  u Uniji na najvišem nivou od 2020. g.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Kada kamatne stope rastu nakon dugih perioda mirovanja, one izazivaju recesiju. Sa tim smo se suočavali mnogo puta u istoriji, između ostalog i u vreme Velike recesije tokom 2008. g.

Proizvodnja u Evropi

Međutim, postoji i drugi razlog što proizvodnja napušta Evropu. Zbog teških propisa Evropske unije, Kina i Indija postaju centri industrijske proizvodnje. Iako se kineska ekonomija zasniva uglavnom na dugu, ona ipak proizvodi veliki deo robe koju koristimo.

Više o ovoj temi: Kina – balon koji prosto neće pući?

Indeks ekonomskog optimizma u EU je na najnižem nivou od oktobra 2013. g. U to vreme Evropa se borila sa dužničkom krizom. Oktobra ove godine on je iznosio 93,1 procentni poen, što je 6,5% niže od prosečne vrednosti u poslednjih 40 godina.

U poslednjih osam meseci svedoci smo pada industrijske proizvodnje u EU. Septembra je zabeležen pad od 6,1% –najveći od finansijske krize 2008. g.

Devalvacija valute u Evropi

Otkako ne koristimo zlato i srebro kao siguran novac, svedoci smo kontinuirane devalvacije valuta. To je više nego očigledno u Evropi.

Više o ovoj temi: Slabljenje novca: Zašto se štampa rekordna količina valute, a sudeći po centralnim bankama inflacije nema

U slučaju evrozone monetarni agregat M2 (kojim se meri fizički novac u kešu i depoziti do 2 godine) skočio je za 21% u poslednje tri godine. To je njegov najveći rast od osnivanja monetarne unije. Kupovna moć evra smanjena je za 50% u odnosu na 1999. g. kada je uveden.

Van ovih opštih kretanja, iako je u evrozoni već primetna tehnička deflacija, ova valuta će, bar kratkoročno, nastaviti da gubi kupovnu moć.

Evropa iduće godine ulazi u recesiju

Izgledi za ekonomiju Starog kontinenta za 2024. g. su negativni. Nagomilavanje dugova u periodu kada su kamatne stope u evrozoni bile negativne (2016–2022), dovelo je do značajnog rasta svih vrsta zaduženja. Ukupno šest zemalja od 20 država-članica ove zone sa zajedničkom valutom ima odnos javnog duga u odnosu na BDP preko 100%.

U poslednjih godinu i po dana servisiranje ovog duga postalo je znatno otežano – poskupelo je usled rasta kamata.

Sama Evropska komisija spustila je svoja očekivanja za rast BDP-a u Evropskoj uniji za po drugi put ove godine. Početkom 2023. g. EK je smatrala da će ekonomija EU porasti za 1% ove godine u odnosu na 2022. Poslednje njihovo predviđanje rasta iznosi 0,6% ove godine, tj. skoro duplo manje.

Zaključci o ekonomiji EU

Pojedine zemlje EU poput Poljske, Češke i Mađarske značajno su povećale svoje zlatne rezerve u poslednjih pet godina. Na osnovu toga možemo zaključiti da se centralne banke spremaju za teška vremena. Trenutno je Nemačka, najveća ekonomija Evrope, već u recesiji.

Više o ovoj temi: Nemačka ušla u tehničku recesiju

Zastoj u industrijskoj proizvodnji odražava se na sve evropske zemlje i ekonomsku situaciju u Evropskoj uniji u celini. Smanjenje proizvodnje primetno je u većini zemalja EU. Kao da postepeno idemo u smeru recesije. Poslednji podaci potvrđuju ovu tvrdnju.