Dodaj upozorenje o ceni

Pravo lice inflacije

Objavio Daniel Voloscsuk u kategoriji Lične finansije na dan 17.10.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 437 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 29 RSD
Inflacije hrane, skuplja hrana

Inflacija je najgora ekonomska pojava koja nas može zadesiti. A već počinjemo da se suočavamo sa njenim rezultatima. U ispitivanju koje su sproveli Ipsos i Secours Populaire Français, 12 % ispitanika je izjavilo da su poslednjih šest meseci preskočili obrok iako su bili gladni.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

To je zabrinjavajuća cifra. U ispitivanju je učestvovalo 10.000 odraslih (uzrasta preko 18 godina) u deset evropskih zemalja. Najveće vrednosti zabeležene su u Grčkoj i Moldaviji, u obe zemlje po 18 %.

U ovom članku ćemo se osvrnuti na rezultate ovog ispitivanja, čija je tema inflacija. Razmatrali smo kako na sajtu, tako i u našoj Fejsbuk grupi šta je inflacija i kako ona utiče na ekonomije. Ovoga puta videćemo koje su realne posledice inflacije po obične ljude.

Uništene lične finansije

Ukupno 29% ispitanika je izjavilo da je njihova lična finansijska situacija „nesigurna“. To znači da bi ih svaki neočekivani rashod poremetio i doveo do toga da moraju da podignu kredit. Da je tako potvrđuje 19% koji su odgovorili da su poslednjih šest meseci pozajmljivali novac od prijatelja i rodbine.

Inflacija je povećanje novčane mase u jednoj ekonomiji usled štampanja novca i rasta kreditiranja. Veća količina novca u finansijskom sistemu smanjuje vrednost novca u odnosu na robu i usluge u ekonomiji. To dovodi do rasta cena, što je rezultat inflacije.

Ovakvo stanje dovodi do kontinuirane devalvacije novca koji posedujemo (kako u vidu plata, tako i ušteđevine). Takva situacija zabeležena je prvi put pre skoro jednog veka. Nakon raspada Latinske monetarne unije 1927. papirni novac postaje sve popularniji u Evropi.

Budući da centralne banke uvek veruju da se svaki ekonomski pad može rešiti povećanjem novca i kredita (koji su u većini slučajeva glavni razlog za krize), one čine sve što je moguće da bi štamparije radile, a kamatne stope ostale niske.

Kada su kamatne stope niske, to ljudi i preduzeća tumače kao znak da je tržište dovoljno likvidno. To dovodi do deformisanja ekonomije, jer se sredstva koriste za delatnosti koje ne bi trebalo da postoje (na primer, fantomske firme koje žive od pozajmica).

Naša kupovna moć slabi

Zbog kontinuirane inflacije naša kupovna moć stalno se smanjuje. To znači da sa istom količinom novca više ne možemo da kupimo istu količinu robe i usluga.

Ova razlika istaknuta je i u gorenavedenom ispitivanju. Prosečno 55% ispitanika je izjavilo da je njihova kupovna moć opala u poslednje tri godine. To je direktan rezultat preplavljivanja tržišta novcem u vidu „kvantitativnih olakšica“ od strane centralnih banaka.

Proces „kvantitativnih olakšica“, koji se odnosi na produbljivanje krize od strane centralnih banaka odobravanjem novca – doveo je do devalvacije evra za 17% u poslednje tri godine.

Problem postaje još veći ukoliko naša primanja ne rastu uporedo sa inflacijom ili ostaju nepromenjena. U avgustu ove godine minimalna plata u Bugarskoj porasla je za 20% u poređenju sa prošlom godinom.

Najprimetniji oblik inflacije za stanovništvo je inflacija hrane. Od marta 2023. g. naovamo ona je pala ispod 20%, nakon kontinuiranog rasta u proteklih godinu dana kada je zabeležen godišnji tempo rasta cena prehrambenih proizvoda od preko 20%.

Odustajanje od hrane i grejanja

Prema poslednjim podacima o inflaciji prehrambenih proizvoda u evrozoni, koja u julu 2023. g. iznosi 11,6%, Evropljani počinju da odustaju od hrane. Ukupno 30% od 10.000 odraslih izjavilo je u ovom ispitivanju koje su sproveli Ipsos i Secours Populaire Français da su u poslednje dve godine preskakali po jedan obrok dnevno čak iako su bili gladni.

Najveći procenat zabeležen je u Grčkoj, gde je 38% od 1000 ispitanika odlučilo da preskoči obrok zbog rastućih cena. Godišnja inflacija prehrambenih proizvoda u Grčkoj iznosila je 12,35% u julu 2023. g., jedna od najvećih u Evropi.

Iako je ove godine proizvodnja hrane porasla u poređenju sa 2022. g. (proizvodnja pšenice zasad je za 4,8% veća nego 2022. g.), cene rastu mnogo brže. Do toga dolazi jer se naše valute obezvređuju brže od tempa rasta proizvodnje hrane.

Godišnja energetska inflacija zapravo ukazuje na deflaciju u evrozoni – -3,3% u avgustu. To znači da su trenutne cene energije niže nego u avgustu 2022. Samo tokom avgusta prošle godine energetska inflacija dostigla je 38,6% na godišnjem nivou, a u oktobru 2022. g. maksimalnu vrednost od 41,5%.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Trenutni prekidi u snabdevanju naftom iz Saudijske Arabije i Rusije opteretiće energetski sektor ove zime. Sada cena barela sirove nafte iznosi 92,45 dolara, što je njena najveća vrednost u poslednjih deset meseci. Ovo povećanje dovešće do daljeg rasta cena, jer će transport robe (naročito hrane) postati skuplji.

Prošlogodišnja energetska kriza naterala je 46 % ispitanika da ne uključuju grejanje iako im je bilo hladno.

Šta dalje?

Ukupno 57% ispitanika izjavilo je da ne može da izdvaja novac za štednju svakog meseca. Od toga 37% kažu da ne mogu, a da ne pređu limit na kreditnoj kartici.

Svi ti ljudi, koji jedva preživljavaju od jedne plate, na kraju računaju na dobro onih koji mogu da priušte sebi da im pomognu. Ali siromašnima ne žele da pomognu samo ljudi koji imaju finansijskih mogućnosti. Ljudi su počeli da se bave volonterskim radom da bi pružili šansu drugima da prežive. Prema ispitivanju 76 % ispitanika je izjavilo da su spremni da pomognu onima koji žive na ivici siromaštva. Širom sveta ima ovakvih potvrda da ljudi pomažu onima koji ne mogu sebi priuštiti pristojan život.

U Velikoj Britaniji, na primer, broj banki hrane porastao je za 3,72% tokom 2022. g. u poređenju sa 2021, pri čemu je trenutno u ovoj zemlji registrovano 1646 banki hrane. Ovaj rast je najveći od 2019. g. naovamo.

Ljudi koji imaju novac ne pomažu samo drugima, već se oni koji mogu da uštede malo novca okreću dragocenim aktivama kao što su zlato i srebro.

Više o ovoj temi: Milenijalci se okreću zlatu da bi zaštitili svoje prihode

Za one koji jedva mogu da priušte sebi za život, kao što je 1,5 miliona rumunskih državljana koji rade za minimalac, situacija je ozbiljna. Jedini izlaz za njih je da učine sve što je moguće da bi povećali svoje prihode. Mora se zategnuti kaiš i izbeći rasipanje novca na robu i usluge koje nisu potrebne.

Više o ovoj temi: Kako pravilno štedeti: Deo prvi

Za one koji jedva mogu da priušte sebi za život, kao što je 1,5 miliona rumunskih državljana koji rade za minimalac, situacija je ozbiljna. Jedini izlaz za njih je da učine sve što je moguće da bi povećali svoje prihode.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Ako to učine, štednja i ulaganje u vredne aktive su najbolji koraci koji se mogu preduzeti da bi se obezbedila finansijska stabilnost. To važi čak i za male sume koje se svakog meseca mogu ulagati u aktive koje donose veći prinos nego što je tempo inflacije.

Zaključci

Vreme je da shvatimo realne posledice inflacije. Viđamo je svakodnevno u prodavnicama, na računima, na benzinskim pumpama i na tržištu nekretnina. Usled inflacije cene rastu. Plate širom sveta teško da se mogu nositi sa inflacijom. Ušteđevine propadaju. Pozajmice postaju sve skuplje, jer centralne banke povećavaju kamatne stope da bi ograničile podizanje kredita.

Inflacija čini siromašne još siromašnijima i uništava srednju klasu. Ne može se računati ni na kakvu državnu pomoć ili subvencije. Možemo doći u situaciju i da dobijamo sredstva od države, ali da moramo da ih koristimo (pa i više od toga) na svakodnevne rashode. Sve to dešava se zbog inflacije.

Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 437 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 29 RSD

Možda biste voleli da pročitate i