Dodaj upozorenje o ceni

Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 16.05.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
1 RSD/oz
  
- 0 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
1 RSD/oz
  
- 0 RSD

Nekoliko meseci nakon drugih vodećih institucija i Evropska centralna banka (ECB) je nagovestila da do promene njene politike po pitanju inflacije evra i ograničavanja kamata može doći još ove godine. Po rečima njene predsednice Kristin Lagard:

Okončaćemo neto kupovinu preko programa za kupovinu imovine… početkom trećeg kvartala. Do prvog povećanja osnovne kamatne stope… doći će nešto nakon obustave neto kupovine imovine. Još uvek nismo utvrdili tačno koje je to „neko vreme“, ali ja sam jasno rekla da bi to moglo biti samo nekoliko nedelja. Nakon prvog povećanja kamata, proces njihove normalizacije odvijaće se postepeno.

To je važna vest za sve na Starom kontinentu. Ukoliko se ispuni ova više nego uslovna prognoza Langard, to će biti prvo povećanje osnovne kamatne stope od avgusta 2011. g. Kamata se u evrozoni veštački zadržava od Velike recesije dosad, tj. više od decenije. Tokom većeg dela ovog perioda ona ima negativnu vrednost. Do njenog prvog spuštanja ispod nule došlo je sredinom 2014, a od jeseni 2019. g. njena vrednost je bez presedana i iznosi -0,5%.

Početak njenog rasta odraziće se na čitavu ekonomiju i finansijski sektor u Evropi. To važi za sve nas kao potrošače, ali i za biznis. Evo koje efekte može imati povećanje kamate. Najvažnije pitanje koje bismo morali postaviti sebi jeste: hoće li njen rast dovesti do nove ekonomske krize.

Uloga ECB u ekonomskoj krizi

Kada centralna banka veštački spusti osnovnu kamatnu stopu, kamate na kredite za pojedince i preduzeća takođe počinju da se smanjuju. Zato raste i broj podignutih kredita. To je i cilj same centralne banke, jer je takav rezultat svojevrsna iluzija o ekonomskom rastu, stimulisanju poslovanja preduzeća, kao i o poverenju potrošača.

Kažem „iluzija“, jer razlog za nižu kamatu nije prirodno povećanje štednje domaćinstava i preduzeća, već politika centralne banke. Smanjivanjem osnovne kamatne stope ona zavarava preduzetnike da ulažu, a domaćinstva – da troše. U tom procesu cene aktiva rastu (dolazi do pumpanja ekonomskih balona), a takođe i zaduženost. Zato je početak ovog ekonomskog ciklusa trenutak smanjenja osnovne kamatne stope. Iz istog tog razloga dugovanja domaćinstava u Evropi dostigla su svoju najveću vrednost u istoriji, a ukupna zaduženost je veća nego 2008. g.

Mnogo novih projekata, koji su počeli nakon smanjenja kamata, pogrešna su investicija. Oni mogu da opstanu samo dok centralna banka zadržava osnovnu kamatnu stopu veštački na niskom nivou, jer se pod tim uslovima jeftino mogu finansirati novim pozajmicama i refinansirati svoja stara dugovanja. Kada ova stavka kredita počne da raste, pogrešne investicije počinju da se koriguju. I to tako što će propasti sa nastupanjem ekonomske krize.

Ovaj scenario se više puta ponavljao u istoriji. Poslednji primer za to je Velika recesija od pre dvanaest godina. Pre toga čitav XX v. je niz ciklusa bumova i recesija, koji se stalno ponavljaju, upravo zbog politike centralnih banaka.

Da li u ovom trenutku postoje baloni i rizik od ekonomske krize?

Kao odgovor na Veliku recesiju, ECB je smanjila osnovnu kamatnu stopu na njenu najnižu vrednost u istoriji. To isto smo videli i u SAD, iako ona tamo nije bila negativna. Zato se nakon 2009. g. bruto domaći proizvod polako vratio rastu.

Ali do 2019. g. uprkos kontinuiranom suzbijanju kamata od strane ECB, on je gotovo prestao. Nemačka, pokretač evrozone, za dlaku je izbegla stagnaciju (tj. izostanak rasta), a u Francuskoj i Velikoj Britaniji videli smo kamatnu stopu koja bi se gotovo mogla uporediti sa statističkom greškom (1,5 i 1,4%). Ekonomije u Evropi bile su slabe još pre početka pandemije. Nakon nje, uprkos nominalnom rastu BDP-a i zaposlenosti u nekim zemljama, one su još uvek nestabilne.

Rast nakon zaključavanja 2020–2021. g. dugovao se rekordnom štampanju novca i kontinuiranom suzbijanju kamata od strane ECB. Ali, kao što to uvek biva, ovakvo postupanje centralne banke dovodi do nepredviđenih posledica u vidu veštačkog rasta u brojnim ekonomskim granama (tj. do pumpanja balona).

To uključuje tržište korporativnog i državnog duga, automobilski sektor, koji ćemo razmotriti u posebnoj analizi, a tu je i dežurni krivac – tržište nekretnina. Detaljnu analizu o tome šta se dešava na tom tržištu pronaći ćete u sledećem članku.

Tako su ekonomije u Evropi nestabilne, a baloni već napumpani. Pored problema koje je stvorila ECB tu su i geopolitički događaji. Najvažniji fenomen za Stari kontinent je rat u Ukrajini, koji, izgleda, može i potrajati.

Više o ovoj temi: Kako bi na naše lične finansije uticao rat između Rusije i Ukrajine

Ovaj splet negativnih okolnosti ne ostaje neprimećen. Indeks poverenja potrošača u EU je na najnižoj vrednosti još od prvih zaključavanja 2020. g. Stanovništvo Evrope takođe se priprema za ekonomsku krizu.

Infografika 1: Indeks poverenja potrošača

SAD jednom nogom zakoračile u ekonomsku krizu

Dosta slična dinamika kamate i ekonomije primetna je u Americi. Zato je takođe prošla kroz „oporavak“ uglavnom na papiru. Neke pokazatelje njene slabosti razmotrili smo u daljoj analizi.

Prva razlika u odnosu na Evropu je što je ova najveća ekonomija na svetu već jednom nogom zakoračila u ekonomsku krizu. U prvom kvartalu njen BDP smanjio se „iznenađujuće“ za 1,4% (većina analitičara predviđala je rast od 1,1%). Ne treba zaboraviti da po definiciji recesija znači „dva uzastopna kvartala sa smanjenom ekonomijom.“

Druga razlika je što su Federalne rezerve počele da povećavaju osnovnu kamatnu stopu u vreme smanjivanja ekonomije i najtežih kvartala za berze otkad ima podataka, a takođe i pada na tržištu obveznica. Nikada dosad nismo videli ovakve korake. Time je centralna banka pokušala da ukroti inflaciju, što će se teško dogoditi, kao što se vidi iz dalje analize u članku.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Dešavanja u SAD su važna, jer:

  1. Ponovo vidimo da povećanje osnovne kamatne stope, koje je samo po sebi ispravan potez, uništava brojne sektore u ekonomiji;
  2. Oporavak čak i ove najveće privrede na svetu vrlo je nestabilan;
  3. Kao i tokom 2008. g., problemi se iz ove zemlje mogu prebaciti i u druge države, pa i na Evropu.

To nas dovodi do najvažnijeg pitanja:

Kada će se Evropa naći na udaru sledeće ekonomske krize?

Sudeći po teoriji, praksi i istoriji, kada ECB počne da povećava osnovnu kamatnu stopu, na pomolu je nova ekonomska kriza. Ako poređenja radi uzmemo dinamiku prethodne krize, evo kada ona može nastupiti.

Od kraja 2005. do avgusta 2008. g. osnovna kamatna stopa u evrozoni povećana je od 1 do 3,23%. Februara 2009. g. neke zemlje Evropske unije već su u recesiji, a većina ostalih će se uskoro suočiti s njom. Tako je Evropi bio potreban period od gotovo tri godine od povećanja kamate do pada ekonomija. U SAD, gde osnovna kamatna stopa takođe raste, ekonomska kriza zvanično je počela decembra 2007. godine.

Prema Lagard, ECB može početi sa povećanjem osnovne kamatne stope počev od avgusta. Ako se to odvija tempom iz 2008. g., do kraja 2023. ova stavka može iznositi oko 1% i približno 2% do 2024. g. Iako je 2% izuzetno niska kamata, u tom trenutku ona će biti znatno veća od proseka u protekle gotovo tri decenije. Na osnovu te pretpostavke i pod jednakim drugim uslovima, može se očekivati da će sledeća kriza u Evropi početi da se oseća početkom 2025. godine.

Ali u stvarnosti se retko događa to „pod jednakim drugim uslovima“, te stoga ne možemo direktno kopirati iskustvo iz prošlosti. Recesija u SAD može i ranije dovesti do ekonomske krize u Evropi. Predviđanja krize u Kini takođe se stalno pomeraju sve ranije, jer nema izgleda da bude ukinut lokdaun u ovoj zemlji. Ukoliko ECB povećava kamatu bržim tempom, pad ekonomije takođe će biti brži. Može doći do eskalacije rata u Ukrajini ili do nekog nepredviđenog događaja koji bi doveo do sledeće ekonomske krize i pre povećanja osnovne kamatne stope.

I ne manje važno – ekonomska kriza može rezultirati i visokom inflacijom u Evropi. Vezu između njih ćemo razmotriti drugom prilikom.

Koliko će sledeća ekonomska kriza biti teška?

Tokom poslednje ekonomske krize, cene nekretnina su se gotovo duplo smanjile. Nezaposlenost u Evropi je, generalno gledano, skoro udvostručena. U pojedinim zemljama, uključujući tu i Bugarsku, ona je porasla za preko 100% u odnosu na 2007. g. pre krize. Udeo trajno nezaposlenih (tj. ljudi koji su bez posla preko godinu dana) povećan je za 50%. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika pao je i ostao nizak već više od pola decenije. Naravno, u ovom procesu su mnoge kompanije propale, investicije su se smanjile, a nivo državnog duga veći nego što je bio pre dužničke krize.

Osnovano je verovati da će sledeća recesija biti još teža. Razlog za to je što je ovo najduži period poremećaja ekonomije u istoriji Evropske unije. A politiku ECB prate čak i zemlje koje mogu sprovoditi vlastitu kamatnu politiku, kao što je slučaj sa Rumunijom, na primer.

Što su ekonomski poremećaji, tj. baloni veći, to će biti teža sledeća kriza. O tome koliko su veliki, možemo suditi po cenama aktiva i zaduženosti. Na primer, cene nekretnina nadmašile su svoj pik iz vremena prethodnog balona (infografika o tome dostupna je u povezanom članku iznad).

Infografika 2: Razmere poslednje ekonomske krize


Drugi pokazatelj koji pokazuje da nema mnogo mesta za rast ekonomije jeste nezaposlenost. U EU krajem prošle godine ona je na nivou od pre Velike recesije. U Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji ona je niža u odnosu na 2008. godinu. Jedan od osnovnih faktora za privlačenje investicija u sve tri zemlje jeste relativno jeftinija radna snaga. Nedostatak potencijalnih službenika je kočnica za privlačenje direktnih stranih investicija i pokazuje da se privreda ovih zemalja približava svom potencijalu.

Međutim, od značaja je i kontekst u kome će doći do sledeće ekonomske krize.

Otežavajuće okolnosti za sledeću ekonomsku krizu

U Evropi je primetna kombinacija intenzivnog štampanja novca i povećanja državnih troškova. Povećanje novčane mase je osnovni razlog za skok cena potrošačkih proizvoda.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Ako je verovati Lagard da će ECB ukinuti programe kvantnih olakšica preko kojih štampa novac i omogućava čelnicima u evrozoni da sve više troše, tokom predstojeće krize desiće se jedna od sledeće dve stvari:

  • Vlade će povećati poreze

Ukoliko bude ograničen pristup jeftinom kreditiranju, koje je omogućavala politika ECB,  vlade u Evropi biće prinuđene da povećaju poreze. U vreme krize njihovi troškovi rastu (iako isti ne vode oporavku ekonomije), naročito tzv. nefinansirana zaduženja. Tu spadaju socijalna davanja, nadoknade za nezaposlene i trudnice, penzije i druga plaćanja za koja ne postoje unapred prikupljeni resursi. Rezultat će biti jak udarac na investicije koji će smanjiti kako realni, tako i potencijalni ekonomski rast.

Drugi negativan efekat biće smanjenje realnog životnog standarda pojedinaca. Oni će se naći na udaru sa tri strane. Najpre, visoka inflacija već smanjuje našu kupovnu moć. Malo je verovatno da će je centralne zaustaviti. Drugo, pad ekonomske aktivnosti tokom krize smanjuje proizvodnju, što nas čini siromašnijima. Treće, ukoliko porezi skoče, očigledno je da će raspoloživa primanja biti manja.

  • ECB će ponovo smanjiti kamatu i vratiće se štampanju novca

Tako se nominalno ekonomije možda mogu „oporaviti“. Realno će poremećaji postati još veći, baloni će se napumpati još više, a inflacija će nastaviti da raste. To će biti seme za još težu krizu u budućnosti. U praksi je upravo ta varijanta bila izabrana i prilikom Velike recesije 2008. godine.

Koji god scenario da se desi, on će dodatno pogoršati buduću ekonomsku krizu i udariće na nas kao potrošače.

Kako se spasiti od ekonomske krize?

Da bismo se zaštitili od negativnih efekata u vreme neke krize, treba uložiti svoja sredstva. U protivnom, fiat novac gubi svoju vrednost, što nas čini siromašnijima.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Naročito je važno da o tome razmislimo pre početka ekonomske krize. Ako nismo spremni, možemo se naći u veoma lošoj situaciji, možemo izgubiti posao, a naša ušteđevina može izgubiti na vrednosti. Pritom, nije dovoljno samo uložiti, već paziti da aktive koje biramo čuvaju svoju vrednost tokom vremena.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

U prethodnoj analizi razmotrili smo ponašanje najpopularnijih instrumenata tokom recesija. Među njima su:

Najvažnije za svakog pojedinca jeste da stekne uvid u fundamentalne razloge koji pokreću svaki od ovih instrumenata, naročito u vreme ubrzanog štampanja novca, visoke inflacije i (zasad) ograničavanja kamata od strane centralnih banaka.

Možda biste voleli da pročitate i