Dodaj upozorenje o ceni

Kako bi na naše lične finansije uticao rat između Rusije i Ukrajine

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije na dan 25.02.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 796 RSD/oz
  
+ 1 414 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 240 RSD/oz
  
- 31 RSD

Rat je toliko neefikasno sredstvo da za njim pribegavaju samo mala deca i velike države.

Odnosi između Rusije i Ukrajine zategnuti su toliko da postoji pretnja ratom zbog kandidature ove druge zemlje za članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u. Eskalacija kojoj su u velikoj meri doprineli i komentari Vašingtona dostigla je svoj vrhunac u petak, 11. februara, kada su SAD upozorile da invazija „može početi svakog trenutka“.

Na sreću, ni nekoliko dana kasnije, to se nije dogodilo. Ratovi su najstrašnija ljudska aktivnost. Oružani sukob između Rusije i Ukrajine nesumnjivo će doneti ogroman broj žrtava i ranjenih, ne računajući ogromni izbeglički talas i ekonomske štete. U ovoj analizi razmotrićemo upravo njih, pre svega kroz prizmu ličnih finansija. Ovde ćemo dati odgovor na pitanje koje će biti posledice po lične finansije ljudi koji žive u Evropi.

Infografika 1: Disproporcija snaga Rusije i Ukrajine
Infographic: The Russia-Ukraine Military Imbalance | Statista
U tom potencijalnom ratu mnogo je nepoznanica. Scenario koji ćemo razmotriti uključuje sledeće parametre:

  • vojna invazija Rusije na Ukrajinu;
  • materijalna pomoć EU Ukrajini i materijalna pomoć SAD-a;
  • Potpuni embargo Rusije od strane Zapada, kao i sankcije za zemlje koje trguju sa njom.

A evo šta će zadesiti ljude kroz prizmu različitih finansijskih aktiva, osnovnih potrepština i usluga. Jer u oružanom sukobu niko ne dobija, čak i kada nas direktno ne pogađa. Nadajmo se da nam se neće desiti da živimo u ratnim vremenima!

Videćemo nagli skok cene zlata…

Na osnovu prikaza ruskog izvoza metala od strane Svetske banke videćemo da je na vodećim pozicijama Švajcarska sa preko 1,5 milijardi dolara – gotovo kao i izvoz za Kinu. Zašto? Jer ova alpska zemlja uvozi zlato, a Rusija je treći najveći proizvođač i među vodećim izvoznicima ovog žutog metala u svetu. Njen udeo u globalnoj proizvodnji je gotovo 9%.

Infografika 2: Ponuda zlata i izvoz iz Rusije


Ukoliko se obustavi izvoz iz ove zemlje, ponuda investicionog zlata, naročito za Evropu,  doživeće kolaps. Tokom zaključavanja 2020. g. stekli smo sliku o tome šta se dešava kada dođe do prekida u ponudi zlata. Njegova spot cena nadmašuje fjučers cenu (situacija poznata kao backwardation). Poskupljenje fizičkog zlato je značajno, budući da je ono deficitno.

U slučaju rata između Rusije i Ukrajine, iza rastuće cene zlata stajaće još jedan pokretač – visoka potražnja. Sa padom berzi, valuta i kamata (više o tome – u tekstu ispod) i brzo rastućim cenama robe i usluga, potrošači i investitori okrenuće se zlatu kao aktivi koja najbolje čuva vrednost u vreme kriza. To se dešavalo više puta u istoriji. Nama najbliži primer bio je u Turskoj, gde je lokalno stanovništvo samo za nekoliko sati 2020. g. pokupovalo sve fizičko zlato.

Više o ovoj temi: Kako zlato spašava ljude od fijaska turske lire

Od početka 2022. g. primetna je ovakva dinamika, mada u dosta „manjim“ razmerama – berze i kriptovalute padaju, inflacija obara nove rekorde, a cena zlata porasla je za više od 3%. Izuzetno visoka potražnja za investicionim zlatom pokazuje da i sami potrošači u njemu vide spas za svoj novac u vreme inflacije.

…a takođe i goriva i sirovina

Obustava uvoza gasa i nafte opustošiće Evropu. Jedan od razloga za to je što je nemoguće pronaći zamenu, naročito u kratkoročnom periodu, a Stari kontinent je u velikoj meri zavisan od Rusije, što pokazuje i ova infografika.

Infografika 3: Energetska zavisnost Evrope od Rusije i Rusije od izvoza


Sa gasom je situacija još teža. Ne samo što su zalihe zemalja neviđeno niske za ovu zimu, već se nalazimo i u situaciji rekordno visokih cena. Kraj uvoza iz Rusije značio bi dramatično poskupljenje sirovine i još jači udar na potrošače.

Oni će to osetiti na mnogo načina, od kojih je svaki poprilično negativan. Suočićemo se sa vrlo visokim povećanjem cene goriva, što će naneti udar prevozu i logistici. Ovaj sektor se ionako već dve godine suočava sa ozbiljnim problemima i rat između Rusije i Ukrajine će ih samo produbiti. Zato osim dodatnog poskupljenja robe, usluga i proizvođačkih cena možemo videti i dodatno kašnjenje isporuka i nestašice.

Na drugom mestu, nagli rast cene gasa dovešće i do još većeg poskupljenja cene struje za domaćinstva i pre svega za industriju. To će dodatno povećati troškove proizvodnje, a samim tim i krajnje cene koje ćemo plaćati. Ne treba zaboraviti da su još prošle godine proizvođačke cene porasle mnogo brže od krajnjih potrošačkih cena – to je skok koji takođe još nismo u potpunosti osetili.

Infografika 3: Inflacija troškova proizvodnje

 

Da zaključimo, skok goriva uništiće još brže kupovnu moć naše fiat valute. Ali to neće biti jedini način na koji će nastradati novac.

Visoka inflacija i niska kamata su tu da tu i ostanu

Trenutna očekivanja su da će centralne banke širom sveta povećati osnovnu kamatnu stopu, a Bank of England je to već i učinila. Prognoza je da će Federalne rezerve SAD-a podići ovu stavku u zemlji za 0,25 do 0,5 odsto u martu. Evropska centralna banka je u značajnom zaostatku – očekuje se da će ona „povećati“ kamatu od -0,5% do -0,25% tokom godine.

Ali ove institucije čine sve što je u njihovoj moći da bi usporile to povećanje kamatne stope. Zato i u SAD-u odlažu ovaj potez do marta iako je inflacija skočila na 40-godišnji vrhunac još tokom prošle godine.

Može se očekivati da će u slučaju rata između Rusije i Ukrajine centralne banke nastaviti da štampaju novac i veštački sprečavaju rast kamata. One će to moći da pravdaju time što se ekonomska nesigurnost povećala. Nova sredstva i veštački niske kamate dovešće do povećanja zaduženosti vlada, ljudi i kompanija.

Zemlje koje na ovaj ili onaj način učestvuju u sukobu ili pružaju pomoć povećaće svoje rashode, a samim tim i ponajviše svoju zaduženost. Može se takođe očekivati talas izbeglica ka zemljama koje se nalaze blizu Ukrajine (a to, između ostalog, uključuje Bugarsku, Rumuniju i Srbiju). Ako do toga dođe, te vlade će takođe povećati rashode.

Infografika 5: Kako štampanje novca dovodi do rasta cena (primer sa hranom)


Za nas kao potrošače to će značiti tri stvari. Na prvom mestu, akcije će ostati skrajnute. Ovo tržište je već godinama slabo u Evropi, a od početka 2022. g. – još slabije. Tako da verovatno ni u budućnosti nećemo moći da računamo na njih kao na investiciono sredstvo.

Drugo, štampanje novca (tj. inflacija) nastaviće da podriva našu kupovnu moć. To će biti naročito teško u kontekstu potencijalne naftne krize. Može se očekivati da će u Evropi inflacija dodatno porasti bar za 2-3 odsto.

Treće, povećani rashodi vlada dovešće do potrebe za više prikupljenih sredstava od poreskih obveznika u budućnosti. Tako će rat između Rusije i Ukrajine usporiti ekonomiju i u dugoročnom periodu.

Kamata i inflacija u dugoročnom periodu

Sa još dramatičnijim poskupljenjem svega, pre ili kasnije centralne banke moraće da povećaju kamatne stope. Kada će se to desiti, zavisiće od trajanja potencijalnog sukoba, poskupljenja cena i slabosti ekonomija i berzi.

Kao što se poslednjih godina primećuje, centralne banke spremne su na sve da bi podržale vlade i berze, iako to nije deo njihovih obaveza. Ali u trenutnoj situaciji one su već preuzele obavezu „da se bore protiv inflacije“, tako da će se to očekivati od njih uprkos eventualnom ratu između Rusije i Ukrajine.

Berze će pretrpeti udarac

Berze beleže pad u očekivanju rata između Rusije i Ukrajine. Prema istraživanju koje je sprovela CFRA zabeležen je pad berzi od 1% nakon vesti o oružanim sukobima i gube prosečno 5,5% dok se oni odvijaju. Ovo istraživanje obuhvata berze u SAD-u od Drugog svetskog rata naovamo. Oni zaključuju da su sukobi dobra prilika za kupovinu.

Ovoga puta biće drugačije. Sve su prilike da će ih zadesiti neviđena oluja. Prvo, u slučaju rata između Rusije i Ukrajine doći će i do naftnog šoka, koji uvek obara berze. Tokom 1973-74. g. njihov pad je najveći nakon Velike depresije i Dow Jones gubi preko 45% od svoje vrednosti. Slična je situacija i 1990. g., kada usled invazije na Irak i Kuvajt naglo rastu cene nafte, a berze padaju – za tri meseca Dow Jones pada za skoro 20%.

Infografika 6: Naftna i berzanska tržišta reagovale su sve slabijim vestima o ratu


Drugo, kao što smo već naveli, osnovna kamatna stopa moraće da se poveća – a to je nešto što uvek dovodi do korekcije na berzama. Ali berze su navikle na lak novac, dostupan upravo zahvaljujući tim veštački sniženim kamatama i štampanju novca. Kada toga ne bude, balon berzi će pući. U ovom slučaju do pucanja može doći ne zbog jednog, već zbog dva „okidača“ istovremeno.

Infografika 7: Veza između kamatne stope i berzi


Tako će zbog ekonomske i finansijske situacije tokom poslednjih godina rat između Rusije i Ukrajine verovanto biti dosta razoran i za potrošače i za berze. Ovaj sukob mogao bi dovesti zapadni svet ne samo do stagflacije, već i do stanja recesije i visoke inflacije.

Da li će inflacija pasti – efekti na nekretnine i druge aktive

Povećanje kamatnih stopa od strane centralnih banaka teško da će biti dovoljno da suzbije visoku inflaciju. Da bi se to desilo, one treba da povećaju osnovnu kamatnu stopu iznad indeksa potrošačkih cena. To znači da bi u SAD-u ona trebalo da skoči za više od 10%, a u Evropi još više. Ali nemoguće je toliko povećanje od strane regulatornih tela, jer bi onda pukla sva privreda, koja je mnogo zaduženija nego 200 g. Razlog – mnoge kompanije, pojedinci i vlade postali bi nesolventni.

Međutim, u procesu povećanja kamatne stope, berze neće biti jedino tržište koje će pući. Tržište nekretnina takođe zavisi od veštački suzbijenih kamata. Kada se one budu podigle za potrošače, balon će pući kao što se desilo i pre trinaest godina.

Infografika 8: Novi balon na tržištima nekretnina


Osim nekretnina, na udaru će se naći i firme koje zavise od jeftinog kredita. I, na kraju, ali ne na poslednjem mestu, i mi potrošači takođe ćemo biti u nezavidnom položaju, jer će pozajmice biti skuplje i za nas.

Povećanje kamatnih stopa je ekonomski ispravno rešenje, iako će one po svemu sudeći ostati ispod istorijskih normi, dovešće do brojnih bankrota onih veoma zaduženih kompanija i do svih drugih posledica nakon toga.

Nove tehnologije i globalna proizvodnja suočiće se sa dugoročnim padom

Rusija je mali proizvođač retkih metala sa globalnim udelom manjim od 2%. Zato, paradoksalno, 90% svojih potreba zadovoljava uvozom, uglavnom iz Kine. Kažemo „paradoksalno“, jer su rezerve ove zemlje među najvećima na svetu. Može se ispostaviti da su znatno veće od potvrđenih, jer je mnogo neistraženih područja.

Šta bi to moglo da znači za nas kao ptrošače u scenariju rata između Rusije i Ukrajine? Ako ova zemlja nastavi da uvozi iz Kine, jer ne bi mogla voditi rat bez resursa, a zapadne zemlje budu uvele sanckije Kini, mnogo robe, čije su cene povezane sa retkim metalima, naglo će poskupeti. Sličan industrijski udar desio bi se u kontekstu ionako teških problema upravo u proizvodnji čipova, u vezi sa kašnjenjem isporuka i time uslovljenim rastom cena. Na neke modele automobila ionako se čeka godinama, kao što je bilo i u vreme komunizma.

Ovaj potencijalni novi Hladni rat naneo bi i ozbiljan udarac ekonomijama u svetu u dugoročnoj perspektivi. Razlog je što veliki deo sveta ne bi imao pristup daljoj proizvonji retkih metala, koja će se odvijati u Rusiji, a što bi inače moglo da pokrene svetsku industriju i nove tehnologije.

Da rezimiramo, rat između Rusije i Ukrajine dovešće do negativnih efekata po apsolutno sve ljude: svet bi mogao biti podeljen kao u vreme Hladnog rata, narod će biti znatno siromašniji, sa mnogo manjim izborom robe ili – a to su najgore varijante – sa ranjenima ili mrtvima.

Možda biste voleli da pročitate i