Dodaj upozorenje o ceni

Osam razloga da kažemo „da“ zlatu

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 02.02.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 412 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 27 RSD

Za hemiju je zlato (Au) element s atomskim brojem 79, ono je težak, mek, sjajan, kovni i duktilni (savitljiv) metal. Ali u svakodnevnom životu zlato se povezuje s vlašću i poštovanjem, jer je tokom cele istorije bilo sinonim bogatstva.

Korišćenje zlata kao novca počinje još pre mnogo hiljada godina, pri čemu zlatnici koji su otkriveni među prvima datiraju iz VIII v. p.n.e. Lidijski kralj Krez metafora je više nego zadovoljavajućeg materijalnog stanja, ali on je i među prvim vladarima koji su kovali zlatnike.

Ali zlato nije „varvarska relikvija“. Ono se i danas koristi u mnogim kulturama, kao što su Turska, Indija, Kina, ali i razvijene ekonomije, kao sredstvo za dugoročno čuvanje vrednosti i znak bogatstva. U ovom članku razmotrićemo osam razloga zašto bi svaki čovek trebalo takođe da razmisli o zlatu kao načinu da sačuva dugoročnu kupovnu moć svog novca.

1. Održava i povećava svoju vrednost tokom vremena

Za razliku od različitih fiat valuta širom sveta i većine drugih finansijskih aktiva, zlato održava svoju vrednost i uprkos malobrojnim i kratkotrajnim ciklusima, u poslednja tri stoleća njegova cena se samo povećava – od 19,3 dolara za uncu tokom 1792. g. do 1743,3 dolara za uncu u naše vreme. Ali ne moramo ići toliko unazad – poslednjih pola veka takođe je obeleženo gotovo konstantnim rastom cene zlata.

Infografika 1: Cena zlata od 1973. g.

Izvor: Goldprice

Zbog svoje trajnosti – izražene u novcu i preko fizičke aktive – zlato je izuzetno dobro sredstvo za prenos nasleđa, a čak i danas je u nekim zemljama opšteprihvaćen način obezbeđivanja miraza na svadbama. Što nas upućuje na drugi razlog za izbor zlata.

2.  Zlato čuva ogromnu novčanu vrednost u maloj količini metala

Naročito uzimajući u obzir istorijsko poskupljenje zlata, sve manje količine istog daju sve veću kupovnu moć. Na primer, sredinom marta 2021. g. 1 kg zlata košta 91,8 hiljada leva. Ako to konvertujemo u poznate aktive, onda sa jednom polugom te mase možemo kupiti veoma luksuzan nov automobil ili skoro ceo nov stan u Sofiji.

3. Devalvacija fiat novca i nestabilnost finansijskog sistema

Zlato je najbolji prijatelj onih ljudi koji žele da štede u vreme valutnih fluktuacija kao što je inflacija fiat novca. Samo što je inflacija tipično stanje za sve svetske valute, jer njihova količina u opticaju stalno raste.

Infiografika 2: Kupovna moć dolara (plava), cena zlata (crvena) i novac u opticaju М2 (zelena) u SAD


Izvor: Banka Federalnih rezervi St. Louis

Primer je SAD, ali devalvacija fiat novca primetna je u celom svetu – u Evropi, Rusiji, Kini, Japanu itd. A tendencija pada njegove kupovne moći ne samo da se neće preokrenuti već će se čak i pogoršati, jer danas centralne banke u svetu štampaju novac rekordnim tempom u odnosu na dosadašnju istoriju, što se vidi iz gornjeg grafikona.

Ove politike centralnih banaka razlog su stalnog ponavljanja ciklusa ekonomskih bumova i recesija, tj. kriza (sive zone na grafikonu 2). Tako finansijska regulatorna tela ne samo da ne ostvaruju cilj zbog kog su stvorena – održavanje stabilnosti valulta, već praktično vrše konstantne udare na funkcionisanje finansijskih sistema, budući da novac danas nije obezbeđen ničim, za razliku od prošlosti, kada je zlato bilo svojevrsno sidro njihove stabilnosti.

4. Ograničena ponuda

Iako je u poslednjoj deceniji proizvodnja zlata porasla sa 2,8 na 3,5 hiljada tona, pošto su mnogi novi projekti bili profitabilni zbog povećane cene, do Velike recesije ona se smanjivala. U svakom slučaju, za razliku od mnogih drugih aktiva, ponuda zlata na globalnom nivou je ograničena, a njegov porast zahteva ogromna ulaganja i puno vremena, zato je i poslednjih pet godina njegova proizvodnja gotovo nepromenjena.

Očekuje se da će se sa povratkom normalnom načinu života potražnja za zlatom povećavati, a makroekonomsko okruženje, koje karakterišu niske ili nulte kamate i visoka inflacija, istorijski je dodatno pospešivalo promociju ovog metala, pokazuje istraživanje Oxford Economics-a.

5. Investiciono zlato oslobođeno je PDV-a

Prema evropskom zakonodavstvu, investiciono zlato pod kojim se podrazumevaju poluge ili pločice čistoće najmanje 995/1000 ili zlatnici čistoće preko 900/1000, iskovani nakon 1800. g., oslobođeno je poreza na dodatu vrednost, a spisak kovanica ažurira se svake godine.

Istovremeno, skoro sve druge investicione aktive ili trgovina njima podležu oporezivanju. To važi čak i za prihode od kamata na depozite, dobijene u bankarskom sistemu. Ironija je da su u razvijenim privredama i na Balkanskom poluostrvu kamate na depozite pale na skoro 0%.

6. Geopolitička nesigurnost

Bregzit, trgovinski rat između SAD i Kine, protesti u mnogim zemljama, zatvaranje ekonomije i zabrana međunarodnih putovanja zbog pandemije virusa korona – realnost u kojoj živimo, dodatno slabi vrednost papirnatog novca, jer se svake godine pojavljuju novi geopolitički rizici. Na primer, cena zlata je u blagom porastu zbog neizvesnosti oko izlaska Velike Britanije iz EU.

Zato u ovakvim situacijama zlato sija u bukvalnom i prenosnom smislu. Poluge i kovanice su standardizovane, što znači da su prihvaćene širom sveta za razliku od nekih fiat valuta. Pored toga, zlato uvek ima referentnu cenu, što ga čini ne samo spasiocem kupovne moći u krizama, već i u geopolitičkom haosu.

7. Povećanje potražnje

Zlato ima mnogo izvora potražnje koji se ne smanjuju. To važi čak i u kriznim godinama. Tokom 2020. g., kada je ogroman deo tehnološkog sektora prestao da radi i smanjila se industrijska potražnja, potražnja za investicionim zlatom porasla je na vrednosti koje su bile skoro 50% veće od prosečnih u poslednjih nekoliko godina.

Ali pogrešno je potražnju za zlatom posmatrati samo u okviru promena od godinu ili dve dana. Razlog je u tome što potražnja za ovim metalom, kao i ponuda, polako raste. No, pogledamo li dugoročne tendencije, u poslednjih 25 godina ona se skoro udvostručila – sa nešto više od 2,5 hiljada tona 1995. g. na 4,5 hiljada tona 2019. g., pre nego što će generalno pasti tokom 2020. g., uglavnom zbog mera protiv virusa korona.

Kada se ekonomija vrati u normalu, prognoza je da će segment potražnje za zlatom koji je nedostajao tokom 2020. g. takođe nastaviti da raste. A stalni rast ponude, koji je dostigao zaravnanje, znači samo rast cene.

8. Diversifikacija investicionog portfolija

Legendarni investitor ser Džon Templton jednostavno preporučuje: „Diversifikujte“. Za neke njegove kolege stručnjake to je „ključ za prosečnost“, ali na kraju krajeva Templtopn sigurno zna šta priča, a i 99,9% ljudi nisu profesionalni investitori.

Zato oni padaju u očaj kada vide trenutne fluktuacije jedne konkretne aktive. Na primer, sedamdesete godine dvadesetog veka su sjajne za cene zlata, ali užasne za svetske rezerve. Poslednje dve decenije proizvodnja zlata raste, ali to vodi do određenog pada njegove cene.

Pravilna investiciona strategija svodi se na to da ne igrate na jednu kartu, već da uvek imate rezervnu varijantu.

Zlato se dokazalo kao istorijski sigurna aktiva, koja raste u vreme kriza, inflacije i niskih kamata i sa sigurnošću zaslužuje svoje mesto u svakom dugoročnom investicionom portfoliju.

Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 412 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 27 RSD

Možda biste voleli da pročitate i