Dodaj upozorenje o ceni

Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 12.05.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
199 833 RSD/oz
  
+ 1 521 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 260 RSD/oz
  
+ 51 RSD

Vodeće centralne banke, kao što su Federalne rezerve u SAD i Bank of England počele su da povećavaju osnovnu kamatnu stopu. Do toga dolazi u kontekstu rekordno visoke inflacije i značajnih rizika koji uništavaju kupovnu moć nova u našem novčaniku. Već smo komentarisali zašto je u takvoj situaciji dobro investirati i zašto ima logike štedeti, a ne trošiti u vreme inflacije. Ovde ćemo analizirati šta se očekuje da će se dogoditi sa aktivama poput akcija, investicionog zlata i obveznica usled povećanja osnovne kamatne stope.

Zasad Evropska centralna banka ne žuri sa preduzimanjem ovakvih koraka. Ali upravo je zadržavanje kamate razlog za svaku recesiju. To dovodi do neodrživog ekonomskog rasta, porasta kredita i dugovanja i pumpanja balona. Danas su one veće nego što su bile tokom dužničke krize 2008. g. Ne zaboravimo takođe da je još 2021. g. pogoršanje važnih pokazatelja dovelo Evropu u najtežu finansijsku situaciju u istoriji. Stanje tržišta nekretnina i mogućnost da dođe do krize razmotrićemo u drugim analizama.

Osim ekonomije u celini, koraci koje je preduzela centralna banka SAD odražavaju se i direktno na cenu zlata i rizičnih aktiva. Vrednost ovog plemenitog metala formira se uglavnom na berzi COMEX u Njujorku i odraz je očekivanja američkih investitora. Ako oni predosećaju pad akcija ili ekonomije, njihovi postupci mogu dovesti do poskupljenja ili pada i drugih instrumenata i valuta. Pogledajmo zato šta su preduzele Federalne rezerve, šta se od njih očekuje i do čega bi to moglo dovesti.

Šta obećavaju da će preduzeti Federalne rezerve?

Federalne rezerve su u martu povećale osnovnu kamatnu stopu sa 0 na 0,25%. To je njeno prvo povećanje od 2018. g. dosad. Prema saopštenju sa poslednjeg sastanka Federalnog komiteta za otvorena tržišta koji donosi odluke o povećanju kamate:

Mnogi učesnici (na sastanku) primetili su da može biti osnova za jedno ili više povećanja osnovne kamatne stope na budućim sastancima, naročito ukoliko se inflacioni pritisak zadrži ili pojača.

Ako pretpostavimo da je ova centralna banka to i učinila, osnovna kamatna stopa će se povećati na 2,5% do kraja godine. Pogledajmo šta će se desiti šta aktivama tokom svakog tog ciklusa smanjenja i povećanja kamate.

Cena zlata i ciklusi na berzama pri povećanju kamate

Kao kod ekonomskih ciklusa bumova i krahova, početkom „berzanskog ciklusa“ može se smatrati trenutak kada centralna banka počne da smanjuje osnovnu kamatnu stopu. Kraj ciklusa je najviša vrednost kamate. U okviru samog ciklusa može biti i „prelaznih trenutaka“ povećanja kamatne stope, kod kojih ne dolazi do maksimuma, ali koji utiču na berze i metale.

Analizu počinjemo 1971. godinom iako je u prošlosti bilo i drugih ciklusa na berzama. Dotad je cena zlata u dolarima fiksna i ne možemo posmatrati njenu dinamiku. Tokom poslednjih pedeset godina svet nije u sistemu zlatnog standarda, nakon što je predsednik SAD Ričard Nikson „privremeno“ ukinuo vezu između dolara i zlata.

Na infografici niže možete videti svaki ciklus tako što ćete selektovati konkretan vremenski interval iz padajućeg menija ili pogledati grafikone za ceo period.

Infografika 1: Stanje berzi i cena zlata usled promene osnovne kamatne stope


Podaci jasno pokazuju šta se može očekivati usled povećanja osnovne kamatne stope pošto se taj scenario više puta ponavljao u istoriji. Dalje ćemo objasniti šta možemo očekivati i, još važnije, koji su uzroci takve dinamike u prošlosti i budućnosti:

1.     Rastuća cena zlata

Na cenu žutog metala utiču mnogi faktori, a ne samo kamatna stopa. Važno je da povećanje osnovne kamatne stope ne samo da ne znači pad cene zlata, već naprotiv – često su primetni njeni maksimumi usled visoke kamate.

Trenutno iza rasta cene zlata stoje i drugi pokretači. Ovaj metal je aktiva koja se pokazala dobro u vreme krize, inflacije i geopolitičkih rizika. Sve tri pretnje trenutno su dostigle svoj višedecenijski maksimum. To je dobrim delom razlog što se u prvom kvartalu 2022. g. zlato kotira dobro u poređenju sa instrumentima kao što su akcije i bitkoin. Istovremeno se aktive koje se uzimaju kao konkurencija zlatu kotiraju jako loše, kao što ćemo videti dalje u trećoj tački.

Infografika 2: Kotiranje aktiva (zlato, berze, bitkoin) u prvom kvartalu 2022. g.


Ali važnije je shvatiti koja se logika krije iza toga da povećanje kamate utiče pozitivno na zlato. Kao što se vidi na osnovu infografike rast osnovne kamatne stope vodi do kraha berzi, ekonomije (sivom su označene recesije u SAD) ili do oba. U takvoj situaciji investitori se orijentišu prema aktivama uz pomoć kojih bi sačuvali svoj portfolio. Možda je najvažniji takav instrument investiciono zlato. Zato dok drugi instrumenti opadaju, ima osnova očekivati rast cene zlata.

2.     Pad na berzama

Od početka XX v. tržišta akcija zavise od kamatne stope. Na primer, između 1920. i 1928. g. ona se smanjuje sa 8,13 na 4,13%. Kada počne da raste, „lude dvadesete godine“ donose rasulo i ekonomija se pretvara u Veliku depresiju.

Kada Federalne rezerve veštački smanje osnovnu kamatnu stopu (naročito u kombinaciji sa neprekidnim štampanjem sve više novca), kreditiranje postaje dostupnije. Jedna od destinacija ka kojoj je usmeren taj novac jeste kupovina akcija na berzama. Zato dolazi do nesrazmerno visokog rasta indeksa iza koga stoje jeftini krediti i inflacija. Ali kada se on primiri, berze se suočavaju sa padom.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Da bi se vratile rastu (što se može nazvati „pumpanjem balona“), Federalne rezerve moraju smanjiti efektivnu osnovnu kamatnu stopu na nižu vrednost nego što je bila u vreme prethodnog rasta na berzama. Zato je između 2009. i 2015. g. i od 2019. do marta 2022. g. kamata imala najnižu vrednost u istoriji – 0,8%.

Tako sa svakim sledećim ciklusom indeksi na berzama obaraju nove rekorde (tj. balon postaje sve veći), ali su nestabilniji. Sa vremenom lakše dolazi do njihovog pucanja, krah berzi je sve teži, a sami ciklusi sve češći. Što znači da dolazi do pada i pri znatno manjem povećanju osnovne kamatne stope u odnosu na prethodni period. Tokom 1980. g. efektivna osnovna kamatna stopa iznosi 22%. Sledeći padovi na berzama primetni su kod kamate od 9,5% (1990), 6,8% (2000), 5,4% (2007) i 2,4% (2019).

Tabela: Pad indeksa sa vrha na dno i maksimalna osnovna kamatna stopa koja im prethodi

Godina Nasdaq S&P 500 Dow Jones Maksimalna efektivna osnovna kamatna stopa
1973–1974. g. -58,9% -48% -45% 13,3%
1980. g. -18,3% -18% -44% 19,85%
1982. g. -20,4% -33,2% -28,4% 22%
1987. g. (Crni ponedeljak) -35,7% -30,3% -31,7% 16,17%
1989–1990. g. -30,1% -18,5% -17,8% 10,7%
2000–2002. g. (DotCom(.com) balon) -75% -50,5% -27,5% 6,8%
2007–2008. g. (Velika recesija) -51,8% -53,2% -50% 5,4%
2018. g. -21% -17,5% -14,1% 2,4%
2020. g. -29,3% -31,81% -33,9% 1,58%

Izvor: Federalne rezerve St. Louis, Macrotrends, vlastiti proračuni

Uzimajući u obzir teoriju i istorijske podatke, možemo očekivati da će, ukoliko Federalne rezerve zaista povećaju osnovnu kamatnu stopu na 2,5%, tržišta akcija pretrpeti nov, mnogo težak pad.

3.     Pad tržišta obveznica

Obveznice i zlato instrumenti koji se takmiče u privlačenju pažnje investitora. Ali tržište državnih hartija od vrednosti i obveznica u celini u SAD suočava se sa jakim udarom. Od početka godine ovaj segment je pao za više od 8%, samo se rasprodaja obveznica intenzivirala.

Kamate na obveznice rastu i obrnuto su proporcionalne u odnosu na njihovu cenu. To jest, kamata raste kada se cena obveznica smanjuje. To se dešava jer investitori beže od ovog segmenta, budući da gube od obveznica – visoka inflacija uništava njihov prinos. Ona je najveći neprijatelj svih instrumenata sa fiksnom kamatom.

Istovremeno, povećanje kamatne stope dovodi do rasta prinosa drugih instrumenata. Zato će se investitor, ukoliko uloži svoj novac u obveznice, suočiti sa dosta visokim oportunitetnim troškom. On predstavlja propuštenu dobit od ulaganja u druge aktive. Dosad su obveznice pretrpele udarac sa dve strane.

Ali najrazorniji napad uslediće od strane samih Federalnih rezervi. Ako je verovati obećanju njihovog direktora, one će početi da prodaju obveznice (tj. vršiće kvantitativno smanjenje). Međutim, ova institucija bila je najveći kupac i za dve godine kuрila državne hartije od vrednosti u iznosu od oko 3 triliona dolara. Tako ova centralna banka ima veći deo američkog duga nego sve druge zemlje uzete zajedno.

Kada najveći prodavac počne da prodaje, vrlo je verovatno da će i drugi učiniti to isto. Razlog je što će cena njihovih obveznica pasti. To će po svemu sudeći dovesti do još težeg kraha ove vrste instrumenta. Nakon četrdeset godina trgovanja obveznicama možemo biti svedoci dramatičnog početka njihovog dugoročnog pada (pada na tržištu obveznica).

Hoće li inflacija prestati da raste?

Ako povećanje osnovne kamatne stope može dovesti do pucanja balona i ugroziti ekonomiju, ostaje pitanje: hoće li koraci Federalnih rezervi zaustaviti inflaciju? Uostalom, upravo je „borba protiv inflacije“ razlog povećanja kamate.

Kratko – odgovor je „ne“. Kamata je efikasan instrument ukoliko je veća od inflacije. Onda finansijski instrumenti kao što su obveznice ostvaruju neto pozitivan prinos, kreditiranje se smanjuje, a štedni ulozi rastu. Upravo to se uvek dešavalo u prošlosti, naročito tokom osamdesetih godina.

Trenutno je osnovna kamatna stopa drastično niža od inflacije, izražene preko indeksa potrošačkih cena. Zato kamatna stopa ne može zaustaviti rast cena mada može dovesti do pucanja balona. Situacija je apsolutno ista i u Evropi.

Infografika 3: Kamata i indeks potrošačkih cena – kroz istoriju i danas


Tu su i „otežavajuće okolnosti“ za Federalne rezerve. Ova centralna banka i dalje štampa novac. Povećanje novčane mase predstavlja inflaciju, a rast cena je samo jedna od njenih posledica. Inflacija ne može stati kada sama institucija i dalje izaziva inflaciju. Zasad iz institucije navode da će početi da smanjuju količinu novca u opticaju, ali to tek u budućnosti. Čak i da se to dogodi, efekat na cene biće ograničen i odložen u vremenu.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Situaciju dodatno pogoršavaju spoljni činioci kao što su problemi sa isporukama i rat u Ukrajini. Ali to nisu osnovni razlozi za inflaciju. Štampanje fiat novca od strane centralne banke svakako jeste. Apsolutno ista situacija bila je primetna i u Turskoj, samo su razmere drugačije.

Zaključak

Politika Federalnih rezervi trenutno nije u stanju da zaustavi inflaciju. Stoga nema smisla ulagati u instrumente kao što su obveznice i novac u kešu. Njihov najveći neprijatelj je upravo inflacija. U prvom slučaju investitor će biti na gubitku čak i uprkos kamati, jer je inflacija veća od prinosa od obveznica. U drugom – kupovna moć prosto će ispariti tokom vremena.

Svojim postupanjem ova centralna banka može uništiti čitave industrijske grane, a time i ekonomiju. Bar sudeći po teoriji i istoriji. Otuda i rizik da će se kriza prebaciti i u Evropu.

Dugoročno gledano zlato pokazuje stabilnost u poređenju sa ostalim aktivama u okruženju sa visokom inflacijom, povećanom kamatnom stopom i rizikom od pucanja balona i kriza. Istovremeno, njegove glavne alternative, pre svega obveznice, po svemu sudeći naći će se na veoma teškom udaru. Zato bi bilo dobro da investitori razmisle o uključivanju žutog metala u svoj portfolio.

Možda biste voleli da pročitate i