Dodaj upozorenje o ceni

Zašto treba investirati u današnje vreme?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije na dan 10.03.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 487 RSD/oz
  
- 490 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 306 RSD/oz
  
- 38 RSD

Okruženi inflacijom, kao što je to danas slučaj, ljudi su primorani da investiraju da bi očuvali i povećali svoju kupovnu moć. Ako samo ostavljamo novac po strani, on će s vremenom gubiti svoju vrednost. To će rezultirati time da ćemo biti siromašniji.

Ovo je prvi članak iz edukativne rubrike „Lične finansije“. U njoj je objedinjeno tridesetogodišnje iskustvo Tavexa u svetu investicionog zlata i znanje stručnjaka iz ove oblasti kako bismo pomogli u povećanju finansijske pismenosti. Osim toga, odgovaraćemo na pitanja vezana za ovu temu. Ovu rubriku sa edukativnim materijalima koji objašnjavaju principe ekonomije na razumljivom jeziku pronaći ćete u našoj kategoriji „Zlatna škola“.

Šta je inflacija?

Ekonomska definicija „inflacije“ glasi:

Opšti porast količine novca u opticaju.

Iza ovog „opšteg porasta“ stoji politika centralnih banaka koje bez pokrića štampaju  fiat novac. Različite politike usmerene na ograničavanje ponude robe i usluga takođe mogu doprineti povećanju novčane mase.

Inflacija ne povećava cene potrošačke i proizvodne robe odmah. Kada taj novostvoreni novac dođe do svojih prvih vlasnika, cene po kojima oni kupuju robu i usluge nisu promenjene. Tek kada ekonomski sistem počne da oseća da se ponuda novca povećala, sledi rast cena i smanjenje kupovne moći valute.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Što je čovek niže u lancu dobijanja novostvorenih novčanih sredstava, to će manje robe i usluga moći da kupi. Na najvećem udaru su ljudi koji rade za fiksnu platu ili primaju druge vrste fiksnih prihoda (penzije, naknade ili drugo).

Osim što cene ne rastu automatski sa štampanjem novog novca, njihov rast nije ravnomeran. Neka roba poskupljuje više od druge, a u zavisnosti od toga na šta je usmerena nova potražnja, uzrokovana povećanjem novčane mase. U ekonomiji se to naziva Kantijonovim efektom. Na primer, monetarni agregat M2 (novac u opticaju + oročena i neoročena štednja) u evrozoni povećan je za više od 20% između januara 2020. g. i kraja oktobra 2021. g. Međutim, nije sva roba poskupela istim tempom.

Šta će se desiti s našim novcem ako ne investiramo

Kao što smo videli, skoro svi ljudi s fiksnim primanjima pogođeni su inflacijom. Naša kupovna moć se stalno smanjuje, tj. postajemo sve siromašniji. Mi ne možemo zaustaviti inflaciju, ali odgovornost da sačuvamo naše prihode i ušteđevinu je u potpunosti naša. Zato treba investirati.

Pogledajmo šta se realno dešava. Jedan čovek je neposredno pre Velike recesije, tj. početkom 2007, odlučio da želi da uštedi u gotovini 10.000 leva. Drugi čovek u Rumuniji odabrao je da u istom tom periodu sakupi 10.000 leja, a u Srbiji neko treći ostavlja na stranu 100.000 dinara. Način na koji sva trojica štede je tako što čuvaju gotovinu.

Početkom 2022. g. svi oni odlučuju da iskoriste tu svoju ušteđevinu. Ali, iznenađeni, uviđaju da je njihova kupovna moć značajno opala. Kalkulator inflacije bugarskog Zavoda za statistiku pokazuje da je od januara 2007. g. lev izgubio 48% kupovne moći, a prema Evrostatu, lej još više – 65%. Srpski dinar je u istom periodu izgubio 98% svoje kupovne moći.

Infografika: Tri razloga da ulažemo u zlato

Drugim rečima, oni mogu kupiti robu i usluge znatno niže vrednosti od onih nominalnih od 10.000 leva, leja ili 100.000 dinara. Bugarin će u ovom slučaju moći da ih dobije u realnoj vrednosti od 4800 leva, Rumun – za 3500 leja, a Srbin – za oko 2000 dinara. Očigledno je da bi njihovi gubici bili još značajniji u nekom dužem periodu, kao što pokazuje ova infografika.

Investicija, špekulacija ili štednja?

Ako otvorimo Investopediju, najveći rečnik finansijskih termina na svetu, saznaćemo da se investicija i špekulacija razlikuju po tome koliko su rizične. To, međutim, nije objektivni način za sagledavanje ovih akcija. Razlog je što uvek kada investiramo, mi i spekulišemo da li će aktiva (nezavisno od toga da li govorimo o investicionom zlatu, akcijama, fondovima ili nečemu drugom) povećati svoju cenu.

Po rečima ekonomiste Ludviga fon Mizesa:

Ne postoji nešto kao ’nešpekulativna investicija’. U jednoj promenljivoj ekonomiji, akcija uvek uključuje i špekulaciju. Investicije mogu biti dobre ili loše, ali one su uvek špekulativne.

Interesantno je da mi zapravo investiramo, a samim tim i spekulišemo češće nego što mislimo. Vratimo se primeru sa ljudima koji su hteli da uštede 10.000 leva i leja. Iako to ne izgleda tako, oni su zapravo investitori. Aktive u koje investiraju su bugarski lev, odnosno rumunski lej.

Međutim, važno je investirati svesno, jer ako to radimo prosto zato što i drugi ljudi tako rade, naša investicija može se pretvoriti u gubitak (kao u gorenavedenom slučaju).

Kako investirati i sačuvati svoju kupovnu moć

Neke aktive donose dobit u vidu kamate. Primeri za to su štednja i obveznice. Da bi bile efikasno sredstvo za očuvanje kupovne moći, kamata kod njih mora biti iznad nivoa inflacije. Neke akcije ne donose kamatu, već dividendu. Ona zavisi od profita određene kompanije, pri čemu ona može odlučiti i da je ne isplaćuje, čak i da ima pozitivan finansijski rezultat.

Na druge aktive nema kamate. To važi za investiciono zlato i srebro, novac u gotovini, neke vrste akcija, kriptovalute i dr. U Bugarskoj i Rumuniji naročito su popularne i investicije u nekretnine iako one podrazumevaju i nezanemarljive troškove za održavanje da bi se sačuvala njihova vrednost. Ideja kupovine ovakvih aktiva jeste da će njihova cena porasti, te tako obezbediti dobit i/ili zaštitu od inflacije onome ko ih poseduje.

Više o ovoj temi: Kako zlato spašava ljude od fijaska turske lire

Pošto je cilj dugoročna zaštita, pogledajmo prikaz nekih instrumenata od 1970. g. do sada.

Tabela: Promene kod aktiva

Vrsta aktive Promena
Zlato +5274,2%
Srebro +1469,48%
Dow Jones Industrial Average +511,1%
Američki dolar -86,8%
Evro (od 2000) -39%
DAX (od 1988) +1247,8%

Izvor: Federalne rezerve St. Louis, Statista, vlastiti proračuni

S obzirom na povećano štampanje fiat novca i na to da nema izgleda da će se ono smanjiti, može se očekivati da će kupovna moć valuta nastaviti da pada. To znači da će bez investicija u profitabilne instrumente – bilo to zlato, koje je već 4000 godina funkcioniše kao stabilan novac, ili nešto drugo, i kupovna moć padati sve više i više.

Zaključak

Podsetimo se u zaključku onog najvažnijeg u članku. Prvo, inflacija znači povećanje novčane mase od strane centralnih banaka. Ona se ne uočava istog časa, to je proces u vremenu. Jedna, ali ne i jedina njena posledica jeste devalvacija novca i poskupljenje robe i usluga.

Drugo, inflacija trajno urušava kupovnu moć fiat novca. Tako se vremenom on obezvređuje. Zbog takve situacije, treba investirati u različite aktive i instrumente da bismo povećali ili bar očuvali svoju kupovnu moć u dugoročnom periodu.

U sledećem članku iz ove rubrike videćemo koji su načini investiranja u plemeniti metal, kao i koja je razlika između različitih vrsta zlata, na primer, između „papirnog“ i investicionog zlata.

Možda biste voleli da pročitate i