Dodaj upozorenje o ceni

Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije, Analiza na dan 26.04.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 289 RSD/oz
  
- 721 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 304 RSD/oz
  
- 40 RSD

Ljudi često razmišljaju o instrumentima uz pomoć kojih mogu sačuvati svoja sredstva i ušteđevinu tek kada ekonomska recesija počne. Naravno, idealna varijanta je izrada individualnog finansijskog plana još pre nego što prihodi budu ugroženi, ali i te kasne pripreme bolje su nego ništa.

Ovde ćemo razmotriti situaciju sa zlatom tokom recesija i tržišnih balona i uporediti ga sa popularnim aktivama za kojima posežu pojedinci kao što su državne hartije od vrednosti, nekretnine, devize, da bismo videli šta nam govori istorija o kretanjima ovih instrumenata i da li možemo izvući pouku.

Više o ovoj temi: Zašto treba investirati u današnje vreme

Kada je reč o čuvanju kupovne moći, cilj je da ona bude sačuvana u dužem vremenskom periodu. Kada se odgovarajućim instrumentima trguje trenutno uz određeni prinos, to se naziva špekulacijom. Međutim, ljudi uglavnom nisu špekulanti i interesuje ih kako da se sredstva koja danas imaju nakon dužeg perioda prodaju po većoj ceni.

Akcenat će biti na instrumentima iz poslednje tri decenije, ali objasnićemo i šta stoji iza dinamike različitih alternativa.

Fiat novac

Čuvanje novca – nezavisno od toga da li je reč o depozitu u banci, ili kešu – spada u najmasovnije oblike štednje. Podaci Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da su depoziti domaćinstava u Evropi porasli do gotovo 9 triliona evra u evrozoni. O tome kolika je suma „u slamarici“ može se samo spekulisati, ali verovatno ni ona nije zanemarljiva.

Štednja fiat novca u kešu ima ogroman minus – njegova kupovna moć opada zbog inflacije svojstvene svakoj valuti, a koju izazivaju centralne banke. Na Balkanskom poluostrvu zemlje se suočavaju sa devalvacijom od hiljadu odsto samo u periodu od dvadeset godina. Kada je o Srbiji reč, valuta je pojeftinila gotovo tri puta u tom periodu.

Infografika 1: Pad kupovne moći valuta u poslednjih četvrt veka


Može se činiti da tokom same krize fiat novac nešto poskupljuje. Razlog je smanjenje kreditiranja, što vodi do smanjenja količine novca u opticaju. Potrebno je vreme da bi se štampanje novca od strane bilo koje centralne banke odrazilo na ekonomiju u celini. Kada se to desi, suočavamo se sa kontinuiranim uništavanjem kupovne moći novca u našim džepovima.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Zato fiat novac nije naročito pogodno sredstvo za dugoročnu štednju. Posebno ako se uzme u obzir nezaustavljiva inflacija valuta od marta 2020, kada se svet našao u krizi izazvanoj merama protiv virusa korona.

Nekretnine

Drugi omiljeni oblik štednje na Balkanskom poluostrvu su nekretnine. One predstavljaju fizičku aktivu koja je nesumnjivo korisna i svakako mogu doneti dodatne prihode od iznajmljivanja. Zato mnogi ljudi imaju osećaj da cena nekretnine nikad ne pada, čak ni u vreme krize. A to zapravo uopšte nije tačno.

Infografika 2: Indeksi cena nekretnina u Evropi i na Balkanskom poluostrvu


Velika recesija pokazala je da cene stanova mogu pasti, i to značajno. U nekim zemljama veštački niske kamatne stope naduvavaju nov balon nekretnina. U drugim, kao što je Srbija (bar prema zvaničnoj statistici), cene se još uvek nisu vratile na nivo od 2008. g. Ljudi koji su kupili nekretnine u jeku prethodnog balona nekretnina, izgubili bi deo uloženog ako bi ih danas prodali.

Ovde govorimo samo o kupoprodaji nekretnine bez troškova održavanja, renoviranja i opremanja. Oni su porasli za sto odsto samo u poslednje dve godine. Njihov efekat na „investiciju“ u nekretninu je veoma negativan, jer umanjuje njenu vrednost.

Nekretnine su aktiva koja je u velikoj meri pogođena krizama. Zapravo, ako pogledamo podatke za SAD, njihova cena bila je napumpana pre svake krize – 1974, 1980, 1990, 2007. i 2020. i uvek bi se smanjivala u njihovom jeku. Samo u vreme dot-kom balona vrednost nekretnina ne pada, jer su tada novonaštampani dolari usmereni uglavnom na berze.

Berze – indeksi i akcije

Ako pogledamo vodeće indekse u SAD, videćemo da su od 1990. oni porasli oko pet puta: Dow Jones Industrial Average raste sa 5772 pre krize 1990. na 27098 poena početkom novembra 2020, a S&P 500 sa 727 na 3269 poena u istom periodu. Teoretski, ovo izgleda kao dosta dobra varijanta za očuvanje vrednosti.

Međutim, u stvarnosti berze se takođe nalaze na udaru krize. Istovremeno, ulaganje novca u akcije ili indekse izgleda veoma primamljivo kada tržišta naglo rastu, ali prilikom čestih padova, investitori, ako ne razumeju osnove, često pribegavaju prodaji svojih aktiva i tako registruju gubitke, jer su izuzetno podložni psihološkom uticaju.

Kao i nekretnine i berze se nalaze pod velikim uticajem kriza. Evo kako se pokazao indeks S&P 500 tokom pojedinih kriza od sredine prošlog veka do sada:

Tabela 1: Indeks S&P 500 u odnosu na cenu fine unce zlata i srebra u vreme krize

Period S&P 500 Zlato Srebro
21.09.1976 – 06.03.1978. -19,4% 53,8% 15,2%
28.11.1980 – 12.08.1982. -27,1% -46% -66%
25.08.1987 – 04.12.1987 -33,5% 6,2% -11,8%
16.07.1990 – 11.10.1990. -19,9% 6,8% -11,8%
17.07.1998 – 31.08.1998. -19,3% -5% -9,5%
27.03.2000 – 09.10.2002 -49% 12,4% -14,4%
09.10.2007 – 09.03.2009. -56,8% 25,5% 1,1%
10.05.2011 – 03.10.2011. -19% 9,4% -19,1%
19.02.2020 – 14.04.2020. -16% 7,5% -16,1%

 

Izvor: Goldsilver; vlastiti proračuni

Osim volatilnosti berzi i rizika od pomamne kupovine ili panične prodaje akcija, tokom Velike recesije 2008. i pre svega tokom krize koja je počela 2020. g. ova regulisana tržišta pokazala su još jednu slabost: ona više nisu odraz stanja kompanija i realnog poslovanja, već u potpunosti zavise od delovanja Federalnih rezervi u SAD i Evropske centralne banke na Starom kontinentu. Tu tezu je potvrdila i anketa Banke Montreala. Rast berzi duguje se samo štampanju novca i suzbijanju kamata od strane centralnih banaka.

Infografika 3: Veza između kamatne stope i stanja na berzama

<div class=“infogram-embed“ data-id=“_/ldWL2MAIBrvxFv0RCyYt“ data-type=“interactive“ data-title=“Veza između berzi i kamatne stope“></div><script>!function(e,i,n,s){var t=“InfogramEmbeds“,d=e.getElementsByTagName(„script“)[0];if(window[t]&&window[t].initialized)window[t].process&&window[t].process();else if(!e.getElementById(n)){var o=e.createElement(„script“);o.async=1,o.id=n,o.src=“https://e.infogram.com/js/dist/embed-loader-min.js“,d.parentNode.insertBefore(o,d)}}(document,0,“infogram-async“);</script>

To znači da berze čeka samo jedan put ukoliko centralne banke prestanu sa štampanjem: naniže.

Državne hartije od vrednosti

Državne hartije od vrednosti sve češće se dele u dve grupe: obveznice sa nultim ili negativnim prinosom i obveznice sa veoma visokim prinosom, u koje bi vredelo ulagati. Razvijene privrede bez izuzetka spadaju u prvu grupu. To znači da će investitor garantovano izgubiti kupovnu moć kada obveznice dođu na dospeće. Obveznice Srbije imaju kamatu između 2,8 i 5,396%, tj. one su negde po sredini između ove dve grupe.

U drugu grupu spadaju zemlje poput Turske, čije se kamate kreću između 6 i 21% od 2010. naovamo. Međutim, rizik je to što se njen finansijski sistem nalazi u stanju galopirajuće inflacije, što znači da će u tom slučaju garantovano doći do pada kupovne moći investitora na dan dospeća ovih instrumenata.

Drugim rečima, državne hartije od vrednosti nisu se pokazale nužno dobrima u periodima krize. Šta više, zbog ogromnog štampanja novca od strane centralnih banaka u svetu, one vrlo teško mogu doneti neki prinos koji bi nadmašio pad kupovne moći tokom inflacije.

Investiciono zlato

Nezavisno od kriza – ili pre zahvaljujući njima – cena zlata raste sa 364,5 dolara za finu uncu u maju 1990. na skoro 2000 dolara za uncu u trenutku pisanja članka. To je rast od preko šest puta koji je mnogo veći od rasta berzi i pada kupovne moći novca. U poslednjih pet decenija njegov rast je još impresivniji – 30 puta.

Ali kao što smo već videli, nije dovoljno reći da zlato poskupljuje da bismo ga nazvali dobrim čuvarom vrednosti. Ovaj plemeniti metal zapravo pojeftinjuje u vreme kriza u zapadnom svetu u drugoj polovini osamdesetih i početkom devedesetih godina XX v., iako raste tokom svih ostalih kriza, pošto dolar od 1971. više nije povezan s njim. Ovakvu dinamiku treba objasniti.

Kako Pol Volker zaustavlja galopirajuću inflaciju u SAD i šta to znači za zlato

Kao i kod ostalih aktiva, cena zlata zavisi u velikoj meri od koraka centralnih banaka. Nakon krize sa naftom sredinom sedamdesetih usled koje naglo raste cena zlata u odnosu na sve druge vrste aktiva, SAD se suočavaju sa galopirajućom inflacijom.

Tabela 2: Prikaz različitih instrumenata za očuvanje vrednosti između 1973. i 1979. g.

Instrument Apsolutna vrednost na početku perioda Apsolutna vrednost na kraju perioda Promena u procentima
Američki dolar (indeks potrošačkih cena, u procentima) 42,7 76,9 -80%
Britanska funta (indeks potrošačkih cena, u procentima) 10,2 27,55 -170%
Dow Jones Industrial Average (u procentima) 6104 2845 -53,4%
S&P 500 (u procentima) 708,9 366,24 -48,3%
Nekretnina u SAD  (indeks cena, u procentima) 69,2 83,2 20%
Neto kamata na depozit u SAD (kamata minus godišnja  inflacija) 1,15% 6,03% N/A
Neto kamata na 10-godišnje američke hartije od vrednosti (kamata minus godišnja inflacija) 1,01% 2,1% N/A
Zlato (u dolarima za finu uncu) 63,84 459 618%

 

Izvori: Macrotrends, Svetska banka, Federalne rezerve St. Luis, vlastiti proračuni

Da bi je zaustavio, predsednik Federalnih rezervi Pol Volker naglo povećava referentnu kamatnu stopu na preko 20%. To uspeva: tempo pada kupovne moći se usporava. Ali rast kamate vodi do pada sistema depozita u zemlji i kraha berzi.

Poslednji put je relativno visoka kamata u SAD zabeležena tokom 1990, kada nastupa i svetska recesija. Od tada do danas ona se trajno smanjuje, što hronično dovodi do rasta balona u ekonomiji – tehnološkog, balona nekretnina i državnih hartija od vrednosti.

Sa malim izuzecima, od 2009. referentna kamatna stopa u zemlji iznosi 0,25%, što je rekordno niska vrednost. U istom periodu nakon 1981. g., Federalne rezerve drastično su povećale štampanje dolara, što je ubrzalo tempo propadanja njegove kupovne moći.

Iste korake preduzela je i Evropska centralna banka nakon 2008, s tom razlikom što ona čak nije ni pokušala da poveća referentnu kamatnu stopu, koja je negativna veličina, niti da zaustavi inflaciju evra. To se primećuje i u Japanu, gde referentna kamatna stopa iznosi 0% od 1999. g. naovamo (sa veoma kratkim prekidima).

Infografika 4: Istorijska spot cena zlata

Kako centralne banke vode do rasta cene zlata

Kao što se vidi, koraci koje preduzimaju centralne banke u svetu su gotovo identični i dovode do jednog te istog efekta – do devalvacije valute u odnosu na plemeniti metal, nezavisno o kom novcu je reč. Zapravo, kod svih vodećih valuta u svetu primetna je urušena kupovna moć u poređenju sa zlatom, ne samo kod američkog dolara.

Tako politika vodećih centralnih banaka stvara preduslove za rast cene zlata, što se uočava tokom svake krize, nezavisno od potražnje. Na primer, u prva tri kvartala 2020. g. potrošnja zlata pala je na svoju najnižu vrednost od 2009. g. dosad prema podacima World Gold Council, a ovaj metal je dostigao svoju najveću vrednost u istoriji. A po svemu sudeći, taj rast će se nastaviti.

Razlog je što centralne banke danas ne mogu niti da prestanu sa štampanjem novca, niti da povećaju referentnu kamatnu stopu. I jedno i drugo uništilo bi ekonomiju: kamata na državne pozajmice bi porasla, kamatne stope u privatnom sektoru bi naglo skočile, što bi dovelo do pucanja balona, a nedostatak novonaštampanog novca bi uništio berze, što je politički neprihvatljivo.

Tako oni koji su na čelu banaka dovode do toga da zlato dobije status najboljeg sredstva za očuvanje vrednosti u vreme krize – tokom korona krize koja je izbila 2020. i svake sledeće.

Cena zlata (XAU-RSD)
203 289 RSD/oz
  
- 721 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 304 RSD/oz
  
- 40 RSD

Možda biste voleli da pročitate i