Tri zamke za naše lične finansije u 2023.

Mnogi ljudi i njihove lične finansije zapamtiće prošlu 2022. kao godinu visoke inflacije. Ali polako sa zaključcima. Ima indikacija da i ova 2023. g. neće proći bez događaja koji direktno pogađaju naš novac i ušteđevinu. Više puta smo govorili da se u ekonomiji skoro pa ništa ne događa odjednom; potrebno je vreme da bi se određeni fenomeni razvili.

Više o ovoj temi: Šta je naučio naš džep 2021. godine

Kao što ćemo videti, možda se nećemo uhvatiti u većinu tih finansijskih zamki za 2023. tokom ove godine. Ali to ne znači da mnogi ljudi neće upasti u njih. Sagledaćemo ekonomiju u kontekstu kako bismo mogli da izbegnemo opasnosti pre nego što do njih dođe. Lakše je sprečiti potencijalne štete unapred, a ne kad je do toga već došlo. Naročito kada postoje rizici da će nas zadesiti nekoliko negativnih fenomena istovremeno.

Kada je o tome reč, evo šta možemo očekivati, zašto i kako će se to odraziti na naše lične finansije.

Inflacija ostaje visoka

Između oktobra 2021. i oktobra 2022. g. prosečna bruto plata kod nas porasla je za 14%. U istom tom periodu zvanični indeks potrošačkih cena, koji se obično koristi kao merilo inflacije porastao je za 15%. To znači da po zvaničnim podacima u Bugarskoj cene rastu brže od prihoda. Prosečan čovek je na gubitku zbog visoke inflacije.

Neko će možda reći da je u septembru bio maksimum rasta cena i da je inflacija počela da usporava. Čak i da je tako, to nikako ne znači da će cene početi da padaju. One će i dalje rasti, ali možda za nijansu sporije. Dobro je imati na umu da se u prognozama obično predviđa manji rast cena.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Isto to važi i za ekonomski rast, a on nije naročito brz. Prema prognozama Evropske komisije od prošlog proleća očekuje se rast ekonomije za 3,8%. Trenutno je tržište rada dostiglo svoj potencijal, a sporiji rast mogao bi dovesti i do usporavanja rastа prihoda.

Više o ovoj temi: Kolika je realna inflacija?

Treće, inflaciju nazivamo „najtežim regresivnim porezom“, jer zbog njenog rasta najjači udar trpe najugroženiji ljudi. U ovu kategoriju spada većina onih koji rade za fiksnu mesečnu platu, ljudi s fiksnim primanjima i nezaposleni (penzioneri, majke i korisnici različitih drugih pomoći).

Rast kamata

Povećanje referentne kamatne stope od strane Evropske centralne banke (ECB) pre ili posle odraziće se na hipotekarne kredite. Kao i sve u ekonomiji, i to se dešava odloženo u vremenu. Prilikom pucanja poslednjeg balona nekretnina 2008. g., rast referentne kamatne stope u evrozoni i Rumuniji krenuo je krajem 2005. g. On se osetio po kamatama na hipotekarne kredite u maju 2006. i u Bugarskoj, i u Rumuniji. Maksimalnu vrednost kamate su dostigle krajem 2008, a cene nekretnina tokom jeseni iste godine.

Infografika 1: Kada očekivati pad cena nekretnina

Tržište nekretnina posebno je osetljivo na promene kamate. Obično se nakon njene najniže vrednosti (dna) realizuje najviše kupovina. Ta velika potražnja dovodi do skoka cena, a njihov maksimum ide paralelno sa minimumom kamate. Zamka u koju mnogi ljudi mogu upasti jeste da kupe kada je kamata minimalna, a apsolutna cena nekretnina maksimalna.

Više o ovoj temi: Uživo iz SAD: Kako u realnom vremenu puca balon nekretnina

U tom slučaju cena nekretnine (njihova aktiva) pada kada dođe do pucanja balona, a troškovi njene otplate rastu. Mnogi su doživeli upravo ovaj negativan scenario pre petnaest godina, a trenutno se ista kretanja odvijaju u SAD.

Infografika 2: Cene automobila u evrozoni prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena

Nekretnine nisu jedini sektor na koji utiču promene kamatne stope. Tržište automobila, na primer, nezavisno od toga da li je reč o novim ili polovnim, takođe je u značajnoj meri uslovljeno njenom promenom. Zato nije slučajno što njihove cene rastu poslednjih godina. Rastu su doprineli i problemi izazvani zatvaranjem ekonomije i deficitom čipova. Postepeno i u ovom segmentu idemo ka maksimumu, opet, kao što se već dešava u SAD.

Uzimamo kao primer ovu najveću ekonomiju na svetu, jer su u tekućem ciklusu Federalne rezerve počele da povećavaju kamatnu stopu pola godine ranije u odnosu na Evropsku centralnu banku. Banka Engleske takođe „vodi“ kada je povećanje referentne kamate u pitanju. Fenomeni u obe ove zemlje pokazuju šta možemo očekivati i kod nas, budući da na kretanja uglavnom utiču jedni te isti faktori.

Potrošački dug i inflacija

Promene kamatne stope na Balkanskom poluostrvu neće pogoditi samo ljude sa hipotekarnim ili kreditom za automobil. Veliki deo zaduženja u ovom regionu je sa promenljivom kamatom. Ona zavisi od politike ECB u Bugarskoj, odnosno centralne banke u Rumuniji i Srbiji. Pošto kamate rastu, tokom vremena će skočiti zaduženja kod jednog dela potrošačkih i kredita za biznis.

Zašto opet govorimo o inflaciji? Zato što ne samo da će porasti troškovi za nove kredite, već će i postojeći sa promenljivom kamatom takođe skočiti. Tako će oni sa zaduženjima morati da plaćaju sve više ne samo za robu i usluge koje trenutno kupuju, već i za robu koju su kupili u prošlosti na kredit. To je dupla zamka za lični ili budžet preduzeća.

Infografika 3: Nivo potrošačkog duga u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i evrozoni

Dolazimo do još jednog momenta – nivo potrošačkog duga na Balkanu je rekordno visok. Drugim rečima, potrošači su bliži ovoj zamci nego ikad pre.

Očekivanje da će ekonomija zauvek rasti

U analizi posvećenoj izbegavanju lične finansijske krize opisali smo da postoje bar tri razloga zašto se ne sećamo istorije:

• Usled onog pozitivnog (rastući životni standard) gubimo predstavu o riziku;
• Odsustvo neizmirenih dugova tera nas da se i dalje ponašamo kao u ona „dobra“ vremena;
• Očekujemo da prošlost može da bude samo ružičasta, ako je kratkoročno bila takva – „pamtimo“ uglavnom ono pozitivno.

Više o ovoj temi: Kako izbeći ličnu finansijsku krizu

Na ova tri shvatanja verovatno dodatno utiče dinamika nakon 2012, kada su ekonomije na Balkanskom poluostrvu beležile rast.

Tabela: Bruto domaći proizvod u Bugarskoj, Srbiji i Rumuniji

Izvor: Svetska banka

Rast ekonomija i prihoda može dovesti do toga da previdimo one faktore koji su doveli do osećaja rasta i poboljšanja životnog standarda. Ali od sredine prošle godine dolazi do preokreta. Evropska centralna banka povećava referentnu kamatnu stopu i smanjuje novčanu masu. A nakon perioda veštački niske kamatne stope, njeno povećanje dovodi do ekonomske krize.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

U intervjuu koji ćemo objaviti kao epizodu našeg podkasta nakon ove analize detaljnije ću prokomentarisati vremenski okvir u kome je možemo očekivati u Bugarskoj. Tokom poslednje dve decenije recesije počinju u razvijenim ekonomijama i nakon toga dolaze i na Balkansko poluostrvo. To može da znači i jak početak godine, ali će se zbog usporavanja ili pada u Zapadnoj Evropi, osetiti i kod nas u drugoj polovini 2023. Ovakav razvoj situacije i gorenavedeni osećaji dovode nas do sledeće zamke: da nismo spremni za potencijalno teška vremena u vreme onih dobrih. Tokom krize mnogi mogu ostati bez svojih prihoda, a nije malo i onih firmi koje će propasti.

Cene aktiva

Sa povećanjem finansijske pismenosti sve više ljudi ulaže u instrumente drugačije od novca u kešu. Neki žele da sačuvaju vrednost svoje ušteđevine ulažući u investiciono zlato ili srebro (u nekoj drugoj analizi videćemo koji faktori će uticati na cenu zlata ove godine). Drugi ulažu u instrumente poput akcija i dividendi, a treći u kriptovalute. Poslednjih godina raste individualno odobravanje kredita preko P2P platformi, dok su obveznice tradicionalno manje popularan instrument na Balkanskom poluostrvu.

Akcije rastu od početka 2023. g. Vodeći američki indeks S&P 500 povratio je 5,1% nakon teške prošle godine. U Evropi STOXX 600 beleži najjači start godine od svog osnivanja  1987 (više o njemu možete videti u ovom grafikonu na Fejsbuk grupi za ekonomiju i lične finansije „Priče o zlatu i ekonomiji“).

Infografika 4: Prikaz indeksa Dow Jones tokom Velike depresije

Privremeni boljitak na medveđem tržištu nije pokazatelj stabilnosti. U okviru jednog medveđeg tržišta mogu biti primetni periodi rasta, ali ukpna tendencija ostaje naniže, kao što to nedvosmisleno pokazuje grafikon za Dow Jones tokom Velike depresije. Rast berzi je kombinacija očekivanja da će se inflacija prevazići, te da će se centralne banke vratiti suzbijanju referentne kamatne stope. Ali efekti njenog rasta tek će se odraziti na realnu ekonomiju, a po svemu sudeći i na tržišnu procenu javnih preduzeća. Ukratko, vrlo je moguće da je optimizam da je to minimum ispod koga nema dole preuranjen.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Kriptovalute takođe beleže jak početak godine. Za manje od mesec dana bitkoin je skočio za 38%. Da li to znači kraj kriptozime, tokom koje je pao za 75% između novembra 2021. i novembra 2022? Rano je reći. Gotovo svakog dana se govori o bankrotu kriptokompanija, među kojima je poslednja Genesys. Talasanje nakon bankrota druge po veličini FTX će se i dalje osećati u kriptosvetu. Platni sistem SWIFT najavio je da više neće obrađivati transakcije između bankovnih računa i kriptoberzi za preko 100.000 dolara.

Ne treba zaboraviti dve stvari vezano za instrumente koji donose kamatu:

• Njihov najveći neprijatelj je inflacija, a ona, kao što smo već naveli, ostaje visoka – zbog nje je bila najteža u istoriji američkih obveznica;
• Veće kamatne stope generalno znače veći prinos, ali i veći rizik.

Ukratko rečeno, 2023. g. verovatno će doneti dosta mogućnosti za naše lične finansije, ali će biti i puno rizika. Dobro je paziti na one tri zamke na koje smo ukazali u tekstu iznad. Ako čovek želi da se zaštiti, ono što je razumno jeste da pažljivo prouči instrumente, naročito u trenutnom okruženju.