Dodaj upozorenje o ceni

Kolika je realna inflacija?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 04.07.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
200 870 RSD/oz
  
+ 979 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 539 RSD/oz
  
+ 57 RSD

Poslednjih meseci svedoci smo rekordne inflacije u evrozoni i njenih najvećih vrednosti za poslednjih nekoliko decenija u SAD (8,6%), Nemačkoj (7,9%), Velikoj Britaniji (9%), Turskoj (73%). Zemlje na Balkanskom poluostrvu takođe nisu izuzetak kada su u pitanju ove opšte tendencije. U Bugarskoj je indeks potrošačkih cena porastao za 15,6% u maju (najbrži rast od 1998. g.), u Rumuniji takođe u maju za 14,5% (najveća vrednost od 2003. g.) i u Srbiji za 10,4% (prethodni rekord je iz 2013. g.).

Ovim brojkama značajno se umanjuje realni tempo poskupljenja robe i usluga. U nizu analiza „Rušenje novca“ (prvi, drugi, treći i četvrti deo) detaljno smo razmotrili kako i zašto se može uticati na indeks potrošačkih cena ne bi li on pokazivao niže vrednosti. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel ne bi da objašnjava otkud dvocifreni tempo inflacije (nešto što će verovatno na neki način morati da učini uskoro). Važnije je, međutim, da su mnoga državna plaćanja indeksirana prema ovom indeksu. Što više on raste, to će više sredstava iz budžeta morati da bude izdvojeno za različita plaćanja, mada je istina da i prihodi rastu.

Ovde ćemo razmotriti alternativne parametre za izračunavanje potrošačkih cena da bismo videli da li je inflacija trenutno veća nego što to zvanični indeks potrošačkih cena predviđa. Cilj je da dobijemo uvid u moguće razlike između statistike i stvarnosti ne bismo li bolje shvatili realni uticaj promene cena na naš lični budžet.

Nemačka kao orijentir za tempo inflacije u Evropi

Ekonomija Nemačke je pokretač Evrope, a njeno stanovništvo je izričiti protivnik visoke inflacije, nakon svog gorkog iskustva od pre sto godina. Zato su njeni stanovnici najveći kupci investicionog zlata u Evropi. Po poslednjim podacima oni poseduju oko tri puta više žutog metala u poređenju sa svojom vlastitom centralnom bankom.

Više o ovoj temi: Nemačka ide ka inflaciji poput one nakon Drugog svetskog rata

Prema zvaničnoj statistici za maj inflacija u ovoj federalnoj republici porasla je za 7,9%. Alternativni indeks cena instituta Flossbach von Storch razotkriva još veći rast – 8,52%. Opšti indeks cene bogatstva, koji osim cena krajnjih potrošačkih proizvoda uključuje realne i finansijske aktive u koje ulažemo kao potrošači, otkriva još veći raskorak sa nacionalnom statistikom. U trećem kvartalu njegov rast iznosio je 12%, dok je zvanični indeks potrošačkih cena beležio rast od tek 3,9%. Odstupanje između ovih dveju vrednosti je veliko i krajem godine iznosi više od jednog procentnog poena.

Infografika 1: Alternativno i zvanično izračunavanje inflacije u Nemačkoj


Zato se slika koju pokazuju ova dva indikatora o gubitku kupovne moći u vremenu umnogome razlikuje. Dok su po zvaničnoj statistici potrošačke cene porasle za 9,8% od početka pandemije, proračuni instituta pokazuju duplo veći rast indeksa bogatstva – 18,6%.

Evrozona

Osim za Nemačku, Flossbach von Storch izradio je alternativni indeks cene bogatstva za evrozonu. Kao i onaj za Nemačku i ovaj uključuje ne samo krajnje potrošačke proizvode, već i aktive koje kupujemo. Udeo kategorija je mnogo drugačiji od zvanične inflacije. Na primer, troškovi za nekretnine imaju preko 60% udela u proračunima instituta. Toliki je njihov udeo i prema anketi koju je sprovela sama Evropska centralna banka (ECB). Istovremeno, njihov udeo kod zvaničnog harmonizovanog indeksa potrošačkih cena iznosi tek 6,5%.

Infografika 2: Zvanična i alternativna inflacija u evrozoni


Zato FVS-ov indeks cene bogatstva počinje da raste mnogo brže od indeksa potrošačkih cena još 2014. g. Njegova dinamika je sasvim logična kada se ima u vidu da u tom trenutku ECB ubrzano štampa novac (tj. vrši inflaciju) i smanjuje osnovnu kamatnu stopu. Kombinacija ovih dvaju činilaca dovodi do povećanja zaduženosti države i fizičkih lica, poremećuje ekonomiju i dovodi do naduvavanja novih balona, uključujući tu i tržište nekretnina, što smo razmotrili u povezanoj analizi.

Nakon početka pandemije, kada je centralna banka povećala još više štampanje novca, alternativni indeks FvS-a dostigao je svoje najveće vrednosti u istoriji. Razlika između njega i harmonizovanog indeksa potrošačkih cena dostigla je impresivnih 28 poena i više od 8 odsto kada je u pitanju tempo rasta na godišnjem nivou.

Poslednji podaci FvS-a su za period do drugog kvartala prošle godine. Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena za evrozonu od početka pandemije vrednost robe i usluga porasla je samo za 2%, ali indeks cene bogatstva beleži mnogo veće poskupljenje – 12,3%. Razlika je više nego šestostruka.

SAD i česte promene metodologije za izračunavanje inflacije

U SAD se metodologija za izračunavanje potrošačkih cena menjala u više navrata tokom godina. Ozbiljnije modifikacije indeksa zabeležene su tokom 1978, 1987. i 1998. Jedna od njih je i uvođenje tzv. „owner’s equivalent rent (OER)“, čime se realna cena nekretnina zamenjuje hipotetičkom cenom, po kojoj bi ih njihovi vlasnici prodali u trenutku ispitivanja koje je obavio Bureau of Labor Statistics. Krajnji rezultat je ozbiljno smanjenje podataka o inflaciji.

Infografika 3: Inflacija u SAD


To se može jasno videti ako uporedimo zvanični indeks potrošačkih cena, koji je sada objavio Bureau of Labor Statistics, i indeks potrošačkih cena izmeren po metodologiji iz 1980. g. Da se još uvek koristi stara formula, tempo rasta cena bio bi duplo veći od objavljenih vrednosti. Za maj bi njegov rast na godišnjem nivou iznosio gotovo 17%, čime bi nadmašio vrhunac od 14,5%, zabeležen 1980. g., i bila bi registrovana najviša inflacija od perioda nakon Drugog svetskog rata dosad.

Zaključak

Alternativne metode merenja pokazuju da zvanični indeksi smanjuju tempo rasta inflacije. Realno ona urušava kupovnu moć dekretnog novca još brže nego što to podaci nacionalnih institucija predviđaju. Direktno rečeno, mi postajemo siromašniji, pritom znatno brže nego što to pokazuje statistika.

Na Balkanskom poluostrvu metodologije izračunavanja ne razlikuju se suštinski od onih u Evropi.

Tabela: Harmonizovani i neharmonizovani indeks potrošačkih cena (april)

Neharmonizovani IPC Harmonizovani IPC
Bugarska 14,4% 12,1%
Rumunija 13,76% 11,7%
Srbija 9,6% 9,5%

Izvor: Eurostat

To se vidi prilikom poređenja harmonizovanog i neharmonizovanog indeksa potrošačkih cena. Harmonizovani indeks potrošačkih cena izračunava se po ujednačenoj metodologiji koja omogućava da se uporede podaci zemalja u Evropi.[1] Da li i na Balkanu postoje dvostruki aršini između zvanične i realne inflacije teško je reći. Ali može se zaključiti da i ovde statistika umanjuje realni rast cena.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Već smo komentarisali da je racionalno u vreme visoke inflacije povećati ušteđevinu i investicije, a ne trošiti. To je još važnije u svetlu visoke zaduženosti potrošača danas, a imajući u vidu činjenicu da novac gubi kupovnu moć još brže nego što možemo pretpostaviti. Kroz vreme se kao jedan od najboljih instrumenata za čuvanje kupovne moći, naročito u vreme krize i inflacije, pokazalo investiciono zlato.

Što se tiče izračunavanja inflacije, najtačnija informacija o njenim efektima na naš lični budžet ne krije se u formulama i indeksima, već u našim svakodnevnim transakcijama i kupovinama. Kao što navodi veliki ekonomista Marej Rodbard:

Individualnom potrošaču u njegovoj svakodnevici nije toliko potrebna statistika – preko reklama, informacija od prijatelja i na osnovu vlastitog iskustva, pojedinac shvata šta se dešava na tržištima oko njega. Isto to važi i za industriju.

Možda biste voleli da pročitate i