Dodaj upozorenje o ceni

Banka Engleske: Ne možemo zaustaviti visoku inflaciju

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 20.05.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
200 886 RSD/oz
  
+ 1 085 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 539 RSD/oz
  
+ 58 RSD

Banka Engleske ne može zaustaviti rastuću inflaciju, rekao je njen guverner Endru Bejli pred Većem opština. Njegov govor dolazi u trenutku kada i javnost i vlasti kritikuju centralnu banku, jer nije u stanju da zaustavi visoke cene. Kao što smo komentarisali, poskupljenje života i pad kupovne moći direktna su posledica politike same institucije.

Pridružite se otvorenoj Facebook grupi Priče o zlatu i ekonomiji da biste saznali poslednje vesti o privredi, plemenitim metalima i ličnim finansijama.

Nakon što je u martu indeks potrošačkih cena kojim se standardno meri inflacija porastao za 7% na godišnjoj osnovi, što je najviši rast cena od 1992. g. dosad, po Bejliju će troškovi Britanaca tek rasti. U svojoj izjavi on je naveo da očekuje da će inflacija dostići 10% još tokom ove godine.

Infografika: Inflacija i novčana masa u Velikoj Britaniji


Loša vest za stanovništvo je da će cene hrane najviše skočiti. A još je gore što će to poskupljenje najviše ugroziti pojedince s nižim primanjima. Razlog je što upravo najveći deo njihovih troškova ide na hranu. Po Bejlijevim rečima:

Pretnja, zbog koje ću zvučati najapokaliptičnije, jesu cene hrane. To je velika opasnost za ovu zemlju.

Neposredno nakon Bejlijevog komentara Arči Norman, direktor jednog od najvećih lanaca u zemlji – Marks & Spencer, predočio je ovu apokaliptičnu prognozu u ciframa. Prema njemu skok hrane tek predstoji i iznosiće bar između 8 i 10%.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Podaci o platama u zemlji takođe nisu „svetlo na kraju tunela“. U prva tri meseca one rastu za 4,2%. U istom tom periodu čak je i zvanična inflacija skoro duplo veća. Drugim rečima, čak i prema zvaničnim podacima Britanci postaju sve siromašniji sa svakim narednim danom – a to je tendencija koja se primećuje i u mnogim drugim zemljama.

Šta to znači za inflaciju kod nas?

Rastuća inflacija u Velikoj Britaniji nema direktnog uticaja na cene robe kod nas. U ovom slučaju je važno samo priznanje da centralna banka ne može ništa učiniti po pitanju naglog skoka cena.

Podsetimo, u početku su guverneri vodećih institucija na globalnom nivou negirali da postoji problem sa inflacijom. Zatim su tvrdili da je „privremena“, dok se ona približavala decenijskom rekordu. Sada se čini da se bar Banka Engleske suočila sa realnošću da ne postoji politički ispravan potez koji bi uticao na smanjenje cena.

Centralna banka počela je da povećava kamatnu stopu tokom februara. To je bio njen prvi rast od avgusta 2018. g. Danas, nakon četiri povećanja od 0,25 procentnih poena, osnovna kamatna stopa u zemlji iznosi 1%. Iako je izuzetno niska, to je njena najviša vrednost u poslednjih više od deset godina.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Tako je Banka Engleske prva otpočela „borbu“ protiv inflacije i prva je proglasila svoj poraz. Verovatno će to isto učiniti i Federalne rezerve SAD. Moguće je da Evropska centralna banka uopšte neće uspeti da poveća kamatu u odnosu na njen sadašnji nivo od -0,5%, pre nego što se ekonomije na Starom kontinentu ne suoče sa recesijom.

Zašto visoka inflacija ne može da stane – dilema za centralne banke

Razlog je veoma jednostavan. Banka Engleske ne može da prestane da štampa novac, što bi bio ekonomski ispravan potez. Vlasti u Velikoj Britaniji, kao i svuda u svetu, žele da još više povećaju troškove. Osnovni izvor sredstava za to je finansiranje od strane centralne banke. Zato će inflacija i dalje biti visoka, jer inflacija znači povećanje novčane mase.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Sa druge strane, ona ne može značajno povećati osnovnu kamatnu stopu, zato je ova centralna banka to čini najnižim mogućim tempom. Da bi stala visoka inflacija, kamata treba da bude veća od nje. Ukoliko je indeks potrošačkih cena 10%, osnovna kamatna stopa treba da iznosi minimum 11–12%. Samo što u Banci Engleske znaju da ako toliko povećaju kamatu, ekonomija će implodirati, što će rezultirati masovnim bankrotiranjem, skokom nezaposlenosti i problemima za finansijski sistem. Danas je nivo privatnog duga gotovo toliko visok kao što je bio tokom Velike recesije. Državni dug je na najvišem nivou od 1962. g. naovamo.

Zato u ovoj banci radije biraju „manje zlo“. Smatraju da mogu pustiti tamošnju valutu britansku funtu da se drastično obezvredi, da posledice snose domaćinstva i biznis, dok će ekonomija „polako“ ući u recesiju umesto da naglo upadne u krizu. To je naveo i sam Bejli pred poslanicima:

Ono najvažnije što možemo učiniti jeste da pustimo da se inflacija vrati na naš cilj i da to postignemo bez izazivanja nepotrebnog poremećaja u ekonomiji.

Problem kod ovakvog pristupa je što čak i postepeno uvećanje osnovne kamatne stope može dovesti do izuzetno duboke krize. Poput one tokom 2008. g. Ali sada ima mnogo više izgleda ne samo da se Velika Britanija i evropske ekonomije nađu u krizi već u kombinaciji recesije i visoke inflacije.

Otkud rekordna inflacija u Velikoj Britaniji?

Po Bejlijevim rečima, dva osnovna razloga za rastuću inflaciju su: rat u Ukrajini i zatvaranje ekonomije u Kini. To, međutim, ne može da objasni činjenicu da je u Velikoj Britaniji počev od februara 2021. g. inflacija sve veća svakog narednog meseca.

Realno, osnovni razlog za rastuće cene je intenzivno štampanje britanske funte od strane Banke Engleske, koje je intenzivirano tokom krize, kao što pokazuje infografika iznad. Do toga dolazi u kombinaciji sa veštačkim zadržavanjem osnovne kamatne stope. Zato se sada ova institucija suočava sa izborom, o kome smo govorili – ona može uništiti ekonomiju inflacijom i „postepenom recesijom“ ili naglim padom. Nezavisno od odluke koju će izabrati, cenu njenih poteza platiće publika – pojedinci i preduzeća.

Možda biste voleli da pročitate i