Dodaj upozorenje o ceni

Nemačka beleži najveću inflaciju u poslednjih 41 godinu.

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije, Vesti na dan 07.04.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
199 886 RSD/oz
  
+ 1 035 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 258 RSD/oz
  
+ 31 RSD

Najnovija prognoza nemačke državna agencija za statistiku Destatis, pokazuje da će zemlja u martu imati inflaciju od 7,3 odsto u odnosu na mart prošle godine. Ovo je najveća vrednost od novembra 1981.g., odnosno preko 40 godina. To je takođe znatno iznad očekivanog konsenzusa od 6,8%.

Ovako se nastavlja negativni trend, posmatran takođe i u SAD kao i u drugim evropskim zemljama, zbog čega se svakog sledećeg meseca beleži najveća vrednost. Počela je 2021. godine, kada je, prema većini prognoza, trebalo da vidimo pad inflacije.

Saznajte više o temi: Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

Što se tiče prognoze za mart, statistička agencija pripisuje neviđeni bum cena za većinu Nemaca, zbog poskupljenja sirovina i korona virusa. U analizi statističke agencije čitamo:

Posle ruskog napada na Ukrajinu, cene prirodnog gasa i mineralnih naftnih derivata ponovo su značajno porasle i opipljivo su uticale na visoku inflaciju. Ovako visoka stopa inflacije u Nemačkoj je poslednji put zabeležena u jesen 1981. godine, kada je ponovo došlo do drastičnog rasta cena mineralnih ulja kao posledica Zalivskog rata. Dodatni faktori za trenutno povećanje uključuju probleme u ponudi, uzrokovane kašnjenjem u lancima snabdevanja, izazvanim pandemijom koronavirusa i visokim cenama energije.

Saznajte više o temi: Šta je inflacija

Kao što smo više puta navodili, vodeću ulogu u dinamici cena ima monetarna politika Evropske centralne banke, koja brzo štampa novac bez pokrića. Ne smemo zaboraviti, da takva politika ne samo da znači inflaciju, već i pokreće permanentno ponavljajuće cikluse ekonomskog buma i još dubljih kriza.

Infografika: Inflacija u Nemačkoj – uloga štampanja novca

Nemačka inflacija – razlika između sadašnje situacije i 1981. godine

Ako vratimo film unazad, u 1981. godinu, visoka inflacija u Nemačkoj se posmatra u kontekstu podele zemlje. Ali to nije bio razlog rasta cena. Između tadašnje i današnje situacije postoji značajna razlika sa ekonomske tačke gledišta.

Razlika se sastoji u tome, što je odmah nakon registrovanja inflacije od 7,5% Bundesbanka otpustila ključnu kamatnu stopu. Podaci same Evropske centralne banke pokazuju, da je do 1982. kamatna stopa dostigla 12,4%. Danas je ključna kamatna stopa u evrozoni -0,5%.

Kamata nije jedini faktor koji određuje da li će cena novca nastaviti da pada, ali ona igra veoma važnu ulogu. Kada imamo veštački potisnutu kamatnu stopu, posebno kada je na negativnoj teritoriji, gde se nalazi već skoro jednu deceniju, vidimo neviđene preduslove za nastavak depresijacije novca i gubitak kupovne moći.

U istoriji imamo i jasan primer kako visoka kamatna stopa pomaže u smanjenju visoke inflacije. Radnja se odvija 80-ih godina u Sjedinjenim Državama, kada je predsednik Nacionalnih federalnih rezervi bio Pol Volker. Tada je indeks potrošačkih cena porastao na skoro 15%, a ključna kamatna stopa je dostigla nivo na skoro 20%. Više o ovoj temi možete videti u povezanom članku.

Danas je takav scenario nemoguć, jer bi isti doveo do masovne nelikvidnosti – pojedinaca, kompanija i država. Vraćajući se u Sjedinjene Države, berze su doživele kolaps pre četiri godine kada su Federalne rezerve podigle kamatne stope na samo 2,4%. Možemo zamisliti šta bi se moglo desiti ako stopa bude deset puta veća.

Saznajte više o temi: Potražnja za investicionim zlatom dostigla osmogodišnji rekord

Problem je u tome, da što je kamatna stopa više potisnuta, to se više:

– Novac depresira;

– Baloni u privredi naduvavaju i pojedine grane industrije se iskrivljuju;

– Povećava nivo duga.

Zato, kada se kamatna stopa u jednom trenutku neminovno poveća, kriza, do koje će to dovesti biće sve teža. Do tada će se kupovna moć pojedinaca sve brže isparavati, kao što je to vidljivo iz iskustva i u Nemačkoj.

Kolika je stvarna inflacija u Nemačkoj

U decembru prošle godine zvanična statistika u Nemačkoj je evidentirala, da je inflacija u zemlji porasla za 5,3% na godišnjem nivou. Alternativno razmatranje, realizovano u ekonomskom institutu „Flosbah fon Štorh“ (Flossbach von Storch) pokazuje da je ovo prilično potcenjena vrednost. Prema analitičarima realno povećanje krajnjih potrošačkih cena je 9,2%. U infografici ispod vidimo poređenje između dva indeksa cena i njihovih komponenti.

Infografika 2: Inflacija u Nemačkoj – nominalna i realna


Važno je, međutim, da se u ovakvim proračunima realno podrivanje kupovne moći smanjuje za skoro 50%. U istom odnosu, u martu ove godine realna inflacija bi trebalo da bude skoro 15%, umesto 7,3% koliko je očekivala nemačka državna agencija za statistiku Destatis. Ovo je mnogo brže isparavanje vrednosti fiat novca kojim svi rukujemo.

Saznajte više o temi: Zašto se štampa rekordna količina valute, a prema centralnim bankama nema inflacije

Ovo neusklađenost se mora uzeti u obzir prilikom čitanja zvaničnih podataka zavoda za statistiku. Realno povećanje cena robe i usluga, kojima rukujemo, oseća se mnogo bolje od strane svakog potrošača.

Možda biste voleli da pročitate i