Dodaj upozorenje o ceni

Potražnja za investicionim zlatom dostigla osmogodišnji rekord

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 18.03.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
219 476 RSD/oz
  
+ 825 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 724 RSD/oz
  
+ 51 RSD

Usled blagog pada cene tokom 2021. g., kupovina investicionog zlata naglo je skočila, pokazuju poslednji podaci Svetskog saveta za zlato. Ukupna potražnja za zlatnim polugama i kovanicama dostigla je 1180,4 tone, što je rast od nešto više od 31% na godišnjem nivou. To je najveća vrednost od 2013. g. dosad, kada je potrošnja iznosila skoro 1730 tona.

Ovi visoki pokazatelji postignuti su zahvaljujući zlatnim polugama. Njihova kupovina porasla je za 50% u poređenju sa 2020. g. i iznosi 804,3 tone. Kod investicionih zlatnih kovanica zabeležen je marginalni pad za manje od 1% na 291,3 tone. Takođe se beleži visoka potražnja za medaljonima i prigodnog kovanog novca, koja je porasla za 23% do nešto ispod 85 tona.

Ova tendencija visokog interesovanja za investicionim zlatom bila je primetna i u većini zemalja na Balkanskom poluostrvu. Nakon izuzetno jake 2019. i 2020, tokom prošle godine kupovina zlatnih poluga i kovanica u Bugarskoj se utrostručila na godišnjem nivou. U Turskoj je potražnja pala za 49% na 61,4 tone, ali je nadoknađena potražnjom zlatnog nakita, koja je porasla za 31%. To je i zemlja sa najvećim padom u odnosu na 2020.

U mnogim zemljama za koje Svetski savet za zlato prikuplja informacije potrošnja raste dvocifrenim tempom. Najveći porast je zabeležen u SAD – za 69% na 116 tona. U Kini, koja je najveće tržište investicionog zlata u svetu, rast iznosi 44% na godišnjem nivou, tj. 285,5 tone.

Infografika: Dinamika u potražnji zlata

Zašto potrošači traže investiciono zlato?

Glavno razlog zbog kojeg se povećava potražnja za investicionim zlatom jeste brza devalvacija valuta. Pošto su vodeće centralne banke u svetu počele intenzivno da štampaju  fiat novac (dovodeći tako do inflacije) početkom 2020. g., bilo je potrebno neko vreme, pa da se to odrazi i na cene.

Više o ovoj temi: Zašto se štampa rekordna količina valute, a prema centralnim bankama inflacije nema

Nakon što se to desilo, u proteklim mesecima videli smo niz inflacionih rekorda na svetskom nivou. Po svemu sudeći, to će se nastaviti i u novoj godini. Podaci pokazuju da je u januaru dostignuta najviša vrednost u istoriji evrozone.

Suočeni sa rizikom pada vrednosti valute koju koriste, potrošači su se masovno orijentisali prema investicionom zlatu. To ne iznenađuje – dugoročno gledano upravo je to aktiva koja na najbolji način čuva kupovnu moć.

Drugi segmenti potražnje za zlatom

Ukupna potražnja za fizičkim zlatom tokom prošle godine iznosi 4021 tonu. Tako je 2021. g. jača od 2020. g., ali uprkos tome potrošnja se još uvek nije vratila na onaj nivo pre pandemije, kada je dostizala 4334 tone. Ovakvom stanju je značajno doprinela kupovina u četvrtom tromesečju, kada je potražnja naglo skočila za 50% na godišnjem nivou, što je najveća stopa u poslednjih deset godina.

Centralne banke su završile godinu tako što su deset meseci bile neto kupci zlata. Tokom  2021. g. one su dodale ukupno 367,5 tona zlata svojim rezervama. Najveći potrošači među njima su Tajland (90,2 tone), Japan (80,8 tona), Indija (77,5 tona), Mađarska (63 tone) i Brazil (62,3 tone).

U proizvodnji nakita takođe se primećuje brz oporavak. Rast potražnje u ovom sektoru iznosi 52% u odnosu na 2020. g., čime se on vraća na potrošnju iz 2019. g. – 2123,6 tona. Najveća tržišta nakita, Indija i Kina, beleže i najbrži rast od 93, odnosno 63%. U skoro svim zemljama, uključenim u analizu Svetskog saveta za zlato, stope rasta su dvocifrene.

Ali kod ETF fondova stvari stoje drugačije. Oni su završili godinu sa neto odlivom zlata, a razlog za to je smanjena cena ovog plemenitog metala. Količina u njihovom posedu smanjila se za 192 tone krajem decembra na svetskom nivou. Najveći pad je u Severnoj Americi (-10%), dok su u Aziji njihove rezerve porasle za 22%.

Sa obnavljanjem proizvodnje vidimo da se i potražnja za zlatom vraća na nivo pre pandemije. Rast iznosi 9%, ukupno 330 tona. Stopa rasta u industriji je malo veća u odnosu na sektor elektronike.

Ponuda zlata

Za mnoge proizvođače 2021. je bila rekordna godina. To važi i za Dundee Precious Metals u Bugarskoj.

Globalno rudarska proizvodnja porasla je za 2% i iznosi 3560,7 tona. Međutim, kod recikliranog zlata primetan je značajan pad – od 11% na 1149,9 tona. To može biti zbog činjenice da su potrošači generalno smanjili prodaju svog zlata, kao i usled ograničenog rada rafinerija. Do toga je došlo zbog velikog broja zaposlenih koji su bili pozitivni, naročito tokom jeseni i zime, te nisu mogli dolaziti na posao.

Možda biste voleli da pročitate i