Dodaj upozorenje o ceni

Čemu nas uči rastući potrošački dug i šta raditi sa novcem?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije na dan 17.06.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 310 RSD/oz
  
- 750 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 304 RSD/oz
  
- 41 RSD

Pridružite se Facebook grupi Priče o zlatu i ekonomiji kako ne biste propustili poslednje diskusije o pitanjima u vezi sa našim ličnim finansijama.

Zaduženost je pokazatelj jednog od velikih problema savremene ekonomije – a to je manipulacija kamatom od strane centralnih banaka. Pogledajmo poslednje promene potrošačkog duga u Evropi i SAD da bismo shvatili šta to znači za stanje ekonomije i za nas koji smo deo nje.

Promene koje se odnose na zaduženost potrošača indirektno pokazuju u kojoj fazi ekonomije se nalazimo. Pod „ekonomskim ciklusom“ podrazumevaju se faze rasta, krize ili korekcije, dna ili depresije i oporavak ekonomije. Trenutno čelnici centralnih banaka i političari govore da su ekonomije veoma jake i da su u usponu. Ali podsetimo se „Anatomije kriza“, gde smo precizno pokazali kako se dolazi do recesije i šta znači oporavak:

Iluzija ekonomskog rasta stvorena veštačkim smanjivanjem kamate na kredite ima realnu cenu koju plaćamo u obliku ekonomske krize. Zato je u svojoj suštini takav jedan pristup krajnje neodrživ, sudeći po novoj svetskoj istoriji.

Uskoro će centralne banke ponovo morati da posegnu za ovom iluzijom budući da Evropa nije daleko od sledeće ekonomske krize. Kada je o tome reč, pogledajmo u kakvoj situaciji bi se našli pojedinci, a uzimajući u obzir poslednje dostupne podatke o potrošačkom dugu u svetu i kod nas.

Zaduženost u SAD

Najveća ekonomija na svetu pokazuje slabost ako je suditi po nivou potrošačkog duga. Skok revolving kredita, koji se uglavnom odnose na zaduženja po kreditnim karticama, je najveći računajući od kraja devedesetih naovamo. U maju je ostvaren apsolutni rekord od preko 1,1 triliona dolara, koji nadmašuje svoju vrednost od pre pandemije.

Infografika 1: Potrošački dug u SAD


Osim zaduženja po kreditnim karticama, kreditiranje u celini je drastično poraslo. Obim potrošačkih kredita veći je za gotovo 50 milijardi dolara samo u martu – više nego duplo veća vrednost u odnosu na predviđani nov istorijski rekord. April je bio još jedan mesec zaredom sa najvećim rastom u istoriji.

Kod studentskih kredita i kredita za automobile primećuje se umereniji tempo rasta iako obe ove kategorije beleže istorijske rekorde. To pokazuje da stanovnici najveće svetske ekonomske sile ne podižu kredite za trajnu robu već za tekuće troškove, režije i refinansiranje prethodnog potrošačkog kredita.

Potrošački dug u Evropi

Ni u Evropi slika nije drugačija. Poslednjih meseci u Bugarskoj i Rumuniji primetni su maksimumi novoodobrenih kredita, a u Srbiji su zabeležene najveće vrednosti još od pre Velike recesije. Ovakva kretanja ne iznenađuju s obzirom na nivo kamate koja, zbog odluke Evropske centralne banke, nikad nije bila niža u istoriji. U sve tri zemlje dug je dostigao najvišu vrednost u istoriji.

Infografika 2: Potrošački dug po zemljama


Dok je na Balkanskom poluostrvu odnos potrošačkog duga u odnosu na BDP ipak relativno nizak, zemlje Zapadne Evrope i evrozone suočavaju se i sa drugim izazovima. U monetarnoj uniji zaduženost domaćinstava u odnosu na bruto domaći proizvod, uprkos blagom padu tokom prošle godine, ponovo je dostigla vrednosti kao pre Velike recesije. Zaduženost u odnosu na prihode domaćinstava i dalje raste i već iznosi gotovo 100%. Dodamo li tome i privatne kompanije, procenat zaduženosti u odnosu na BDP u Holandiji, Danskoj i Švedskoj iznosi preko 200%, a ni Belgija nije daleko od toga.

Istovremeno, stopa štednje domaćinstava duplo je manja – sa preko 26% u jeku pandemije pala je na 13,5% krajem prošle godine. Po svemu sudeći, rastuća inflacija značajno je smanjila stopu štednje u proteklih šest meseci.

Šta ogroman potrošački dug znači za ekonomiju i lične finansije?

Ove podatke o drastičnom porastu kredita od početka godine treba razmotriti uzimajući u obzir dva fenomena.

Kamatne stope

Dok kamate u Evropi još uvek miruju (ECB objavila je do trenutka pisanja analize da će rast istih početi u julu), u SAD su one počele da rastu u martu. To uključuje i stavku potrošačkih kredita i kreditne kartice, a hipotekama u ovoj zemlji pozabavićemo se u posebnom članku. Zato se može očekivati da će kreditiranje na Starom kontinentu i dalje rasti.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Ovo značajno povećanje novih kredita znači dve stvari. Prvo, „prosečan“ čovek ni u SAD, ni u Evropi nema veliku ušteđevinu. Zato se, bez obzira na povećanje stope, preko okeana beleže rekordi. I potrošači ovde tvrde isto – gotovo 40% Bugara i Rumuna, na primer, nema nikakvu ušteđevinu, a još 30% njih nema ušteđevinu ni za tri meseca. Istraživanje Eurofonda i njegova tri aspekta razmotrili smo u povezanom članku ispod. Prema Federalnim rezervama, u SAD 32% stanovništva nije u stanju da izmiri neplanirane troškove u iznosu od 400 dolara.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Drugo, potrošači su mnogo više pogođeni inflacijom nego što to pokazuju zvanični podaci. Ona realno mnogo brže smanjuje našu kupovnu moć, naročito kada je reč o ljudima sa fiksnim primanjima i o onima čiji su troškovi života mnogo veći.

Ponašanje potrošača

Upravo je visoka inflacija dovela do pada akcija lanaca u SAD. Zbog poskupljenja robe i pada životnog standarda, potrošači su se orijentisali na kupovinu najneophodnije robe i goriva, umesto skuplje i trajnije potrošačke robe (više o tome – takođe u povezanoj analizi ispod). To isto je primetno i na Balkanskom poluostrvu, gde ljudi kupuju uglavnom na akcijama.

Više o ovoj temi: Još veće cene: Počinje udar ogromne inflacije troškova proizvodnje

To nedvosmisleno pokazuje da kupci ne samo da nemaju sredstva i ušteđevinu već podižu kredit samo kako bi održavali svoj životni standard. Ovakvo ponašanje ne može da traje večno.

Na kakve zaključke nas navodi visoki potrošački dug?

Na osnovu onoga što se dešava mogu se izvesti bar tri zaključka.

  • Bliži se vrhunac ekonomskog rasta u ovom ciklusu

Problem kod života na kredit je što njemu pre ili posle dođe kraj, pritom – na ne baš dobar način. Kažemo da je vrhunac ekonomskog rasta sve bliži, jer kamate već rastu (SAD) ili će skoro početi (Evropa), a nezaposlenost je izuzetno niska. Teško da se ona može još smanjivati, naročito kada se ima u vidu da je niža nego što je bila pre Velike recesije.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

To znači da su ljudi još uvek zaposleni i mogu da priušte sebi da podignu kredit da bi popunili finansijske rupe u svom ličnom budžetu. Ali kada kamata poraste, ekonomija će ući u recesiju i oni će teško moći sebi da priušte skuplje kreditiranje, naročito ukoliko ostanu bez posla.

  • Mnogi će se naći na jakom udaru krize

Ukoliko neko pokušava da održi svoj životni standard uz pomoć kredita, a on pritom poskupi i pristup novom finansiranju postane otežan, u slučaju krize može doći do sledećeg negativnog spleta okolnosti. Prvo, čovek može ostati bez posla. Drugo, bez prihoda može biti otežana čak i otplata postojećih kredita, a pristup novima prekinut. Ne manje važno je i to što će, u slučaju povećanja komate refinansiranje kredita takođe biti nemoguće, jer se oni refinansiraju po nižoj kamati od one po kojoj je prvobitno podignut kredit.

Tako visoki potrošački dug može postati kamen spoticanja ličnog budžeta koji će doprineti drastičnom smanjenju našeg životnog standarda. Zato potrošači treba dobro da razmisle da li i za šta pozajmljivati sredstva u trenutnoj ekonomskoj situaciji.

  • Aktive kupljene na kredit izgubiće svoju vrednost

Vrhunac kreditiranja po pravilu se beleži kada su kamate najniže, dok obim kredita počinje da se smanjuje kada kamatne stope rastu. Zahtevi za povećanjem osnovne kamatne stope i nagli skok kreditiranja pokazuju da se približavamo ovom vrhuncu. Ali određene kategorije aktiva su veoma osetljive na promene kamata i stanje ekonomije, pritom imamo u vidu nekretnine i automobile.

Može se očekivati da će se ove aktive naći na udaru kada tempo podizanja kredita počne da se smanjuje. To bi mogao biti još jedan udar za njihove vlasnike. Detaljnije smo ovu temu razmotrili u povezanoj analizi.

Kako da spasimo svoj novac?

Nema ništa za džabe. Svako treba da ima u vidu ovaj ogroman potrošački dug, posebno ako je već zadužen. Uprkos tome, ko može nekome reći šta da radi sa svojim novcem. Zato ćemo se ovde suzdržati od konkretnih saveta i iznećemo teme za razmišljanje:

  • Izdvajajte za štednju

Pre razmišljanja o kreditima, dobro je najpre videti da li imamo sredstva u slučaju nepredviđenog događaja, kao što je, na primer, gubitak posla. Ne želimo da postanemo deo već citirane statistike, prema kojoj većina ljudi nema nikakvu ušteđevinu. Takođe, ukoliko smo u pravu kada govorimo o približavanju krize, nezaposlenost postaje ozbiljna pretnja za svakog čoveka.

Naročito kada se ima u vidu visoka inflacija danas, dobro je da ta ušteđevina bude u vidu aktive na koju ne utiče gubitak kupovne moći dekretnog novca. Jedna od tih aktiva je i investiciono zlato koje se kroz istoriju pokazalo veoma dobro u vreme recesije.

Čak i ukoliko neko smatra da instrument investiciono zlato ne zadovoljava potrebe njegovog portfolija, važno je štedeti i ulagati svoja sredstva pre svega da ne bismo „potonuli“ finansijski u slučaju potrebe. Kao što kaže Voren Bafet:

Ne štedi ono što ti je ostalo nakon troškova. Troši ono što ti je ostalo nakon štednje.

Vlada mišljenje da je potrebno imati ušteđevinu bar za tri meseca unapred. Ali u vreme ekonomske nesigurnosti kakva je danas, što ušteđevina pokriva duži vremenski period kako bi se živelo mirnije, to bolje.

  • Pripremite svoj lični budžet za nove rizike

Najnerazumnije je zadužiti se da bi se namirila potrošnja – računi, potrošačka roba, gorivo itd., naročito ako se to dešava sistemski. Treba izbegavati i podizanje kredita za izmirivanje starog dugovanja. U tom slučaju očigledno da prihodi nisu dovoljni da odgovore našim potrebama i da se nalazimo u dužničkoj spirali (stanje u kome se nalaze mnoge države). Bilo bi racionalno razmisliti o smanjenju troškova.

Više o ovoj temi: Zašto treba investirati u današnje vreme?

Kada je reč o svom potrošačkom dugu osim troškova treba uzeti u obzir visoku ekonomsku nestabilnost, i to:

  • Veće troškove u otplati kredita kada ECB poveća kamate;
  • Rast osnovne kamatne stope otežaće refinansiranje postojećeg duga u Evropi i SAD;
  • Visoku inflaciju koja će potrajati, kao i rast troškova života – fenomen koji će takođe i dalje biti primetan;
  • Mogućnost ostajanja bez posla – hoćemo li onda moći da izmirujemo svoja zaduženja?;
  • Nepredvidive negativne događaje – nakon pandemije i rata u Ukrajini teško da možemo predvideti šta će nam doneti budućnost, ali možemo pretpostaviti da to neće biti dobro po naš lični budžet.

Uzimajući u obzir iznete činjenice, logično je da danas čovek bude konzervativniji u pogledu svojih finansija i da razmisli o instrumentima poput investicionog zlata na koje inflacija ne utiče negativno. Tokom proteklih deset godina, pa i više, sa veštačkim smanjenjem kamata dirigovanim od strane centralnih banaka, navikli smo da je novac jeftin i da ga ima u izobilju. Taj status kvo se već menja. Dobro je prilagoditi svoje potrošačke navike novoj stvarnosti.

Cena zlata (XAU-RSD)
203 310 RSD/oz
  
- 750 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 304 RSD/oz
  
- 41 RSD

Možda biste voleli da pročitate i