Dodaj upozorenje o ceni

Šta je kredit i šta treba znati o njemu?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Zlatna škola na dan 04.07.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
199 926 RSD/oz
  
+ 1 042 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 256 RSD/oz
  
+ 39 RSD

Već znamo šta je novac i kako funkcionišu depoziti i kamate. Da bismo posložili kockice i shvatili kako funkcioniše savremeni bankarski sistem, u ovom članku ćemo razmotriti i šta predstavljaju krediti.

Za mnoge ljude krediti predstavljaju sredstva koje pozajmljuju, obično od banke, ali kredit je mnogo više od toga i ima različite komponente koje ćemo sada razmotriti iako ćemo se zadržati upravo na bankarskom kreditu.

Šta je kredit

Kredit predstavlja vrstu ugovora kod kojeg korisnik od zajmodavca trenutno dobija robu ili aktivu i obavezuje se da će istu vratiti u određenom periodu u budućnosti, pri čemu se glavnici, koja predstavlja sam iznos kredita, dodaju kamata i druge naknade.

Kada obe strane prilikom sklapanja posla, na primer, pri kupoprodaji automobila, izmire istovremeno svoja zaduženja, govorimo o transakciji. Kada, međutim, jedna strana, obično kupac, izmiri svoje obaveze u nekom kasnijem trenutku u budućnosti, govorimo o kreditnoj transakciji.

Pojam kredit ne obuhvata samo delatnost komercijalnih banaka. Mnoge druge vrste institucija takođe odobravaju kredite, ali u ovom članku zadržaćemo se samo na bankama. Postoje različite vrste dužničkih instrumenata koje nisu krediti. U tu kategoriju spadaju akcije i obveznice, kojima ćemo se pozabaviti u budućnosti.

Opasnost da će dužnik prestati da izmiruje svoja zaduženja u ekonomiji i finansijama naziva se kreditni rizik.

Vrste kredita

U zavisnosti od korisnika i namene kredita, oni se mogu podeliti u nekoliko vrsta:

Potrošački kredit

Pod potrošačkim kreditom obično se podrazumevaju sredstva za tekuću potrošnju i koristi se za nabavku dugotrajne potrošačke robe. Oni mogu biti sa obezbeđenjem ili bez i u nekim slučajevima je potreban žirant.

Hipotekarni kredit

Hipotekarni krediti, kao što i samo ime kaže, povezani su sa kupovinom nekretnine. Zato su oni dugoročniji, sa rokom otplate većim od nekoliko godina. Oni po pravilu, po svojoj suštini uključuju obezbeđenje zaduženja, a to je sama nekretnina.

Za razliku od drugih vrsta kredita, kod hipotekarnih kredita naknada za obradu zahteva i odobravanje pozajmice često predstavlja određeni procenat od njene ukupne sume.

Korporativni kredit

Korporativne kredite koriste kompanije, obično za sticanje dugotrajne materijalne aktive. Oni su varijanta za mala i srednja preduzeća koja obično nemaju pristup drugim oblicima finansiranja kao što su izdavanje akcija i obveznica.

Kreditna linija

Kreditna linija je konačni iznos kredita koji se može podići u određenom vremenskom periodu. Kod ove vrste ugovora korisnik može višekratno podizati i uplaćivati sredstva u okviru perioda određenog u ugovoru sa finansijskom institucijom.

Kamatna stopa zaračunava se samo na korišćeni iznos kredita, a ne na maksimalno dozvoljeni iznos kreditne linije. Međutim, za otvaranje i održavanje kreditne linije u ugovorenom periodu se naplaćuje naknada. Često se prilikom ugovaranja kreditne linije klijent dobija kreditnu karticu kojom može vršiti plaćanja.

Obezbeđenje kredita

Obezbeđenje kredita je aktiva koju korisnik daje kao garanciju finansijskoj instituciji u slučaju da prestane da izmiruje svoje obaveze. Na taj način on smanjuje rizik kod finansijske institucije , a samim tim i kamatu na kredit.

Dalje ćemo razmotriti spred između kredita i depozita u Nemačkoj. Ali ako koristimo primer sa istom zemljom, podaci Evropske centralne banke pokazuju da hipotekarni krediti uvek imaju nižu kamatu od potrošačkih, pri čemu je razlog upravo to što za banku oni predstavljaju manje rizičnu vrstu kredita, jer ako korisnik prestane da uplaćuje svoje rate, garancija pozajmice je njegova nekretnina. Na primer, decembra 2020. g. kamata na hipotekarni kredit iznosila je  1,29%, a na potrošački – 6,05%.

Kreditni rejting

Svaka institucija ili pojedinac koji podižu kredit imaju kreditni rejting. To je pokazatelj koji pokazuje koliko su oni u stanju da izmiruju podignuti iznos. Kada je reč o pojedincima, taj rejting se zasniva na mesečnim primanjima i, ukoliko postoji, na prethodnom dosijeu o izmirivanju kredita.

U slučaju da su svi drugi uslovi isti, što su niža primanja jednog lica ili što je on bio neredovniji platiša u prošlosti, to je on rizičniji klijent za jednu bankarsku instituciju. Taj rizik će rezultirati višom kamatom na kredit nego što bi ona inače bila.

Javna preduzeća i države takođe imaju kreditni rejting, koji funkcioniše po istom principu – što je jedna zemlja redovnije izmirivala svoja dugovanja, a u slučaju da su svi drugi uslovi isti, to je niža kamata na dug koji ona emituje. Vodeće agencije za ocenu kreditnog rizika na svetskom nivou su Fitch, Standard & Poor’s i Moody’s, a sama ocena koju one daju izgleda na sledeći način:

Tabela: Ocene kreditnog rejtinga koje daju različite institucije

Izvor: Corporate Finance Institute

Nažalost, u realnom životu postoje mehanizmi manipulacije kreditnim rejtingom jedne zemlje  – nešto što je mnogo teže učiniti kada je u pitanju korporativni kreditni rejting ili kreditni rejting pojedinaca.

Na primer, početkom 2009. g. zaduženost Grčke iznosila je 126% bruto domaćeg proizvoda, dok su istovremeno agencije za kreditni rejting davale visoku ocenu zemlji, pri čemu je prema agenciji Fitch ona iznosila A-, što je međutim ipak činilo njene obveznice privlačnom aktivom. Tek kada je već bilo jasno da će ona imati ozbiljne poteškoće u izmirivanju dugovanja, njen kreditni rejting povećan je na BBB+.

Razlog za to je što je Grčka bila deo evrozone, a samim tim u očima investitorima ona teško da bi mogla da bankrotira, što joj se de fakto dogodilo. Tako je zajednička valuta uspela da prikrije situaciju, da je jedna zemlja nesolventna, dok nije bilo prekasno – to bi se mnogo teže moglo da desi sa zemljom koja nije deo zajedničke valute.

Kredit u realnom životu

Ovde ćemo izneti još nekoliko aspekata kreditiranja sa kojima se suočavaju korisnici kredita u realnom svetu, a kojih se dosad nismo dotakli.

Referentna kamatna stopa na kredit

Referentna kamatna stopa, koju smo detaljno razmotrili u članku o kamati, predstavlja vrednost u odnosu na koju se koriguje promenljiva kamatna stopa tokom otplate kredita. Evo kako je definiše Evropska centralna banka:

Kamatni koeficijent – poznat i kao referentna kamatna stopa ili samo kamatna stopa – predstavljaju kamatu podložnu redovnoj aktuelizaciji koja je javno dostupna. To je korisna osnova za sve vrste finansijskih ugovora kao što su hipoteke, dozvoljeni minus i drugi komplikovaniji finansijski ugovori.

Referentnu kamatnu stopu izračunava nezavisno telo, najčešće da bi utvrdili troškove kod kredita na različitim tržištima. Na primer, tako se može utvrditi koliko banke košta da pozajmljuju jedna od druge. Ovo je takođe indirektan način da se odredi koliko banke košta dobijanje sredstava iz drugih izvora kao što su penzioni fondovi, osiguravajuća društva i fondovi na tržištu novca.

Godišnji troškovi kredita iskazani u procentu

Do sada je bilo reči samo o kamatama na kredite, ali korisnici kredita realno plaćaju više od kamate, jer obično kod bankarskih kredita postoje raziđite naknade. One mogu biti rezultat kupovine dodatnih proizvoda uz kredit, na primer, životnog osiguranja ili osiguranja imovine.

Time se kamati dodaje dodatni, obično fiksni iznos. Sve naknade i provizije plus kamata nazivaju se zbirno godišnji troškovi kredita iskazani u procentu (GTK) i banke u većini zemalja su obavezne da ih objavljuju.

I baš kao i kod kamate, GTK se izračunavaju kao procenat na godišnjem nivou u odnosu na glavnicu. Na taj način korisnici kredita mogu dobiti detaljnije informacije prilikom donošenja rešenja o kreditnom proizvodu.

Žirant za kredit

Žirant za kredit je lice s kojim finansijska institucija sklapa ugovor paralelno sa korisnikom kredita, koji nastavlja sa otplatom sredstava ukoliko korisnik to ne bude u stanju. Ne traži se žirant za sve kredite, ali obično je on neophodan kod dugoročnih zaduženja.

Kredit, depozit i profit banaka

Banke ostvaruju dobit od otvaranja depozita na koje je kamata niža u odnosu na onu za kredite. Termin kojim se označava razlika između njih je spred.

To je razlog zašto su kamate na ulog uvek niže od onih na kredite, nezavisno od ekonomske situacije. Možemo kao primer navesti Nemačku kao najveću privredu u Evropi i uporediti kamate na potrošačke kredite i kamate na oročenu štednju.

Kao što se vidi, spred između ovih dveju vrednosti omogućava bankama da nagomilavaju stabilan prihod. Istovremeno, ne treba zaboraviti da se sama kamata formira na osnovu sklonosti ljudi u jednoj zemlji ka štednji, što je tržišni princip njenog određivanja, kao i od strane centralnih banaka, što je praktično planski princip njenog određivanja.

Istovremeno, kao što smo saznali u članku o kamatnoj stopi, ona utiče i na investicionu aktivnost domaćinstava i kompanija. Upravo zato je važno da ona bude što je moguće više decentralizovana i nezavisna i da je ne određuju centralne banke. Međutim, realno smo svedoci upravo suprotnog, a sa posledicama takvog postupanja upoznaćemo se u člancima koji slede.

Kredit, preduzetništvo i ekonomski rast

Pošto smo razjasnili da finansijske institucije generalno, pa tako i banke, zarađuju na spredu ili razlici između kamata na depozite i kamata na odobrene kredite, neko bi mogao da kaže da je njihova delatnost beskorisna, oni zarađuju na tuđim leđima i nemaju nijednu funkciju koja bi donosila dodatu vrednost. U stvarnom životu to nije tačno.

Razlog je u tome što ove finansijske institucije sakupljaju na jednom mestu ogromno znanje, koje je inače raspršeno po celoj ekonomiji, jer je njihov glavni posao da usmere kapital tamo gde je on potreban. To je misaoni eksperiment koji svaki čovek može sprovesti – pošto razmisli koliko ljudi koje poznaje ima potrebu za kreditom i uporedi njihov broj sa svim korisnicima kredita u jednoj ekonomiji. Ova druga vrednost uvek je ogromna. Istovremeno, mnogo malo ljudi je upoznato s tim koliko je onih koji imaju potrebu da čuvaju svoj novac i pod kojim uslovima.

I upravo tu stupaju na scenu banke – kao posrednik između onih koji štede i onih koji traže kredit. I zato je njihova uloga ključna za ekonomski rast, jer bi bez ovakvih institucija pronalaženje finansijskih resursa bilo mnogo teže i oni bi bili mnogo skuplji.

Tako postojanje i delatnost banaka (na jednom neregulisanom i u potpunosti privatnom tržištu) predstavlja katalizator ekonomskog rasta, jer one povezuju one koji nude sredstva sa onima koji ih traže, iako treba biti obazriv kao što ćemo videti u tekstu niže.

Obrtni kredit

Nisu svi krediti koje banke odobravaju obezbeđeni. Zapravo banke danas operišu delimičnim rezervama (tzv. bankarstvo sa delimičnim rezervama), tj. zadržavaju samo deo depozita oročenih kod njih, a veći deo odobravaju u vidu kredita. U evrozoni iznos rezervi koji su one obavezne da čuvaju iznosi 1%, a u Bugarskoj, na primer, 10%. Ostatak sume može se koristiti za kreditiranje.

Dok kod bankarstva sa punim rezervama finansijske institucije mogu u svakom trenutku zadovoljiti potraživanja svojih klijenata, kod bankarstva sa delimičnim rezervama to je teško izvodivo, budući da su depoziti zaduženi, jer se veliki deo suma od njih odobrava u vidu dugoročnih kredita, tj. nisu raspoloživi u banci u datom trenutku.

Tako se stvara pravni presedan, budući da istovremeno dva različita lica potražuju jedna te ista sredstva. Kao što je očigledno, to je ključna funkcija savremenih bankarskih sistema u celom svetu i ona je u raskoraku sa prirodnom ulogom banaka kao posrednika između onih koji štede i korisnika kredita, jer dovodi do odobravanja neobezbeđenih sredstava – obrtnog kredita, što je prvi put opisao Ludvig fon Mizes u knjizi Theory of Money and Credit („Teorija novca I kredita”).

Šta više, on praktično nije obezbeđen realnim sredstvima i štednjom u bankarskom sistemu i dovodi do generisanja novca ni iz čega u finansijskom sistemu generalno, tj. do inflacije valute,  slično onome što čine centralne banke, samo što nema štampanja novca, već preko kredita. To je ključna komponenta savremenih finansija koja je od presudnog značaja za razumevanje ne samo samog sistema, već i ciklusa bumova i krahova.

Zaključak

Kamate na kredite su presudne za razumevanje ekonomije, jer one pokazuju koliko su sa jedne strane ljudi skloni da štede i koliko, sa druge strane, biznis može da dobije. Tako one igraju ulogu semafora. Kada kamata padne na nizak nivo, pali se zeleno, tj. tada ima smisla realizovati određeni investicioni projekat.

„Ekonomski smisao“ znači da tek kada se od prihoda oduzmu troškovi za otplaćivanje kredita, kamata i drugi operativni troškovi, biznis može ostvariti profit.

Istovremeno, kada je kamata previsoka, biznis ne može pozajmljivati sredstva, a da to ne dovede do gubitaka. Upravo zato je od vitalnog značaja da centralne banke ne manipulišu kamatom, jer će u protivnom to dovesti do neodrživih poremećaja u proizvodnji (strukturi kapitala) i potrošnji, tj. do ciklusa bumova i krahova, kao što ćemo videti u narednim člancima.

Možda biste voleli da pročitate i