Dodaj upozorenje o ceni

Kako izbeći ličnu finansijsku krizu

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije na dan 29.07.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
199 914 RSD/oz
  
+ 1 099 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 264 RSD/oz
  
+ 53 RSD

Sve bliža recesija česta je tema naših poslednjih analiza. Međutim, u ovoj ćemo se fokusirati na to kako izbeći ličnu finansijsku krizu. Iako je važno i ono što se dešava u ekonomiji, ono važnije za svakog čoveka trebalo bi da bude šta se dešava sa njegovim novčanikom.

Poslednjih godina svedoci smo mnogih nepredvidivih političkih odluka (zatvaranje ekonomija, rat u Ukrajini, trgovinski sukobi između SAD i Evrope i SAD i Kine). Paralelno s tim primetno je i povećano štampanje novca (tj. inflacija) i veća zaduženost kako država tako i naša vlastita, kao potrošača. Na dnevnom redu su već fenomeni poput povećanja referentne kamatne stope koje može dovesti do nove runde dužničke i finansijske krize. To su predvidivi fenomeni.

Uzimajući u obzir ovu kombinaciju nepredvidivih i predvidivih fenomena, važno je da dobro usmerimo naše lične finansije. Ovde ćemo razmotriti neke teme o tome kako to učiniti.

Zašto smo slepi za rizike i zašto to nije dobro

Naš lični budžet suočava se sa nizom pretnji. Ali dok su vremena dobra, mi ljudi skloni smo da ne razmišljamo o njima. U članku „Tri razloga zašto potcenjuješ rizik“ objavljenom u Harvard Business Review navode se sledeći razlozi za ovo „slepilo“:

  • Nagrade zamagljuju rizik

„Nagrada“ može biti veća plata i bonusi, povećanje vrednosti stana ili druga poboljšanja u životu. Fokusirajući se na ono što je dobro, gubimo iz vida pretnje. Na dobroj žurci mozak će nas pre podstaknuti da popijemo još jedno pivo da nam bude još prijatnije, nego što će nas opomenuti na posledice njegove upotrebe koje dolaze sledećeg jutra.

  • Potonuli rashodi

Skloni smo da izbegavamo analizu gubitaka, na primer, loših investicija ili trošenja novca na nepotrebne proizvode, kao i gubitak posla. Okretanje leđa mogućim rizicima čini da naša vizija budućnosti bude ružičasta, što se pak odražava na naše finansijske odluke.

  • Izbegavanje budućnosti

Budućnost je nepredvidiva i ne može se testirati. Mi ljudi imamo kratko pamćenje koje je sklono da pamti ono pozitivno. Vodeći se nedavnim iskustvom, pretpostavljamo da će i budućnost takođe biti „dobra“. Na primer, nakon godina rasta ljudi očekuju da će nekretnine poskupeti zaboravljajući ono što se desilo 2008. Ali uprkos kratkom pamćenju uskoro se možemo suočiti sa novim pucanjem balona nekretnina.

Zanemarivanje pretnji i izuzetno optimistična očekivanja mogu nas povući da nepravilno upravljamo ličnim finansijama i učiniti da budemo nespremni za šokove. Prema istraživanju „Makroekonomske posledice prekomernog optimizma“:

Više je izgleda za recesiju, finansijske probleme i poteškoće vezane za platni bilans u ekonomijama, gde su prognoze rasta bile dosta optimistične. Mehanizam koji pretvara optimizam u finansijsku krizu je nagomilavanje duga: ljudi i kompanije „proslavljaju“ pozitivne vesti o svetloj budućnosti podižući sve više kredita. Međutim, ako ne dođe do očekivanog rasta, nivo zaduženosti biva prevelik i dovodi do negativnih kretanja.

Šta je finansijska kriza

Kombinacija preteranog optimizma i veštački niske referentne kamatne stope i realno je dovelo do novog rasta potrošačkog duga. Na Balkanskom poluostrvu beleži se najveća vrednost duga u istoriji. U evrozoni količina kredita koji su odobreni domaćinstvima iznosi gotovo 100% njihovog bruto raspoloživog prihoda. Isto je stanje i u drugim zemljama u evrozoni.

Više o ovoj temi: Čemu nas uči rastući potrošački dug i šta raditi sa novcem?

Finansijska kriza predstavlja ukupan pad ekonomske aktivnosti, koji je obično praćen devalvacijom aktiva. Prati je i propadanje kompanija i do nje obično dolazi usled nemogućnosti izmirivanja dugova. Finansijska kriza počinje kada centralne banke veštački smanje referentnu kamatnu stopu.

Niske kamate stimulišu kreditiranje. Zbog njih se čini da kako vreme odmiče, privreda raste a nezaposlenost opada. Tokom ovog procesa, međutim, biva jasno da su aktive precenjene i da su preduzetnici masovno napravili grešku. Kraj rasta i optimizma nastupa onda kada kamate počnu da rastu a kompanije da bankrotiraju. Evropa se nalazi na pragu ovog prelomnog trenutka. Evropska centralna banka povećala je referentnu kamatnu stopu prvi put posle 11 godina.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Lična finansijska kriza takođe uključuje nemogućnost izmirivanja zaduženja. Zaduženost i devalvacija novca i aktiva se pogoršavaju ukoliko ostanemo bez posla, a samim tim bez primanja. Nakon Velike recesije iz 2008. g. broj nezaposlenih je udvostručen. U Bugarskoj je iznosio gotovo pola miliona ljudi, u Rumuniji 725.000, a u Srbiji skoro 800.000, pre nego što će pasti na 171, 459 i 359 hiljada ljudi tokom 2021. g. Da bismo tokom jedne ekonomske krize izbegli i ličnu finansijsku krizu, moramo pripremiti svoje lične finansije.

Kako izbeći ličnu finansijsku krizu

Pošto smo razmotrili šta je finansijska kriza i mehanizam koji stoji iza nje, evo nekih rizika za naše lične finansije trenutno:

  • Visoki potrošački dug;
  • Obezvređivanje trajnih potrošačkih dobara – nekretnina, automobila i drugih;
  • Opadanje kupovne moći valute (inflacija) – visoka inflacija troškova proizvodnje i rizik od poskupljenja energenata tokom zime i u budućnosti će se reflektovati na potrošačke cene;
  • Ulazak ekonomije u recesiju i šansa da će se naši prihodi naći na udaru nezaposlenosti, pritom i usled novih zaključavanja.

Već smo komentarisali da je tokom inflacije racionalno ulagati svoja sredstva i ne povećavati troškove da bismo održavali svoj životni standard. Ne smemo zaboraviti da ona tek može rasti.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Teško da ćemo opisane rizike videti zasebno, oni će se, po svemu sudeći, javiti u kombinaciji. Takođe, treba misliti dugoročno, jer se ciklusi visoke inflacije i ekonomskih kriza ponavljaju sve češće. Nije dovoljno da se danas zaštitimo, već treba odolevati dugoročno različitim pretnjama.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Pogledajmo neke smernice za razmišljanje u vezi sa upravljanjem ličnim finansijama koje nam mogu pomoći da izbegnemo navedene probleme. Kažemo „smernice za razmišljanje“, jer se ne može dati rešenje za sve ljude u jednom članku. Lične finansije su kao hrana – zahtevaju da se čovek obrazuje i poradi na svojim navikama vezanim za ishranu i kretanje. Ako to učini, sve su šanse da će dugo uživati u visokom kvalitetu života. U suprotnom, vremenom će se nagomilavati rizici. U finansijskom smislu već smo žrtva nekih od njih.

Prvo: Analizirajte svoje lične finansije

Kada su vremena dobra, ljudi su skloni da troše više i posežu za kreditima. Ali racionalno bi bilo pratiti na šta trošite novac. Da li imate nepotrebne troškove? Ili ste uplatili novac za nešto što vam dugoročno ne treba? Da li preskačete nešto što biste želeli da postignete? Šta dobijate za svoj novac? Kao što kaže Voren Bafet:

Cena je ono što plaćaš; vrednost je ono što dobijaš.

Cilj ove analize nije da se pripremite za spartanski život. U njenoj osnovi je nekoliko ideja:

  • Treba dobro poznavati svoje prihode i rashode da bismo njima efikasno upravljali;
  • Analiza rashoda u vremenu razotkriće modele kojih se možete rešiti – ogroman deo kupovine odvija se „po navici“. Navike se teško ruše, a one loše dugoročno nanose štetu našim ličnim finansijama;
  • Videćete bolje u čemu se ogleda najveći udar inflacije i eventualno ćete moći da zamenite robu i usluge iz tih sektora alternativnim.

Tako ćete eliminisati nepotrebne troškove i sprečićete da se dese u budućnosti. Naravno, dobro je razmisliti i o navikama kao što su konzumiranje alkohola i duvanskih proizvoda, koji predstavljaju jedan od najvećih rizika i za fizičko i za finansijsko zdravlje. Studija u Velikoj Britaniji pokazala je da se stotine hiljada domaćinstava klasifikuju kao „relativno siromašna“ kada se od njihovih prihoda oduzmu troškovi za alkohol i duvanske proizvode.

Praćenjem troškova omogućava se dobra kontrola sredstava.

Drugo: Napravite lični budžet

Zašto pratiti prihode i rashode i kontrolisati svoja sredstva? Da biste napravili plan kako upravljati njima. Taj plan naziva se lični budžet. Dobro je pritom početi od sredstava koja ćete štedeti u ulagati svakog meseca. Koji udeo treba ona da imaju? Što je moguće veći, ali minimum 10–20% vaših primanja. Ne koristite ta sredstva u druge svrhe, osim za štednju i ulaganje bez obzira na to u koje instrumente ćete ih uložiti.

Više o ovoj temi: Kako pravilno štedeti

Vreme je da pažljivo razmislite o tome šta želite da postignete sa svojim novcem. Kakav prinos želite da ostvarite? Koji deo sredstava za štednju ste spremni da uložite u rizičnije investicije i uopšte da li želite da ih imate? Koliko ušteđevine želite da izdvajate za stare dane? Koji deo ušteđevine će vam biti dostupan odmah u slučaju potrebe? Koliko možete „da zaključate“ za manje likvidna ulaganja, tj. ona koja se ne mogu istog trenutka pretvoriti u novac?

U ličnom budžetu razdvojite stalne troškove i „spontane troškove“ i držite se ograničenja koje ste sebi uveli. Ukoliko smatrate da su vam pozajmice uopšte potrebne, planirajte ih kao troškove u svom ličnom budžetu. U celini izbegavanje finansijske krize i stabilna budućnost zasniva se u velikoj meri na ograničavanju naših spontanih želja, izbacivanju nepotrebnih troškova i jakoj samodisciplini.

Voditelj na CNBC-ju Džim Krejmer kaže:

Svaki put kada pomislite da nemate novca, zamislite kako sam ja kao mlad živeo na zadnjem sedištu svog Forda Fairmonta. Spavao sam sa flašom Džek Danijelsa, sekirom i pištoljem za samoodbranu, ali sam ulagao svakog meseca. Tako sam postao milioner.

Treće: Počnite da štedite i ulažete

Često razmatramo značaj štednje i ulaganja. To nije slučajno – oni su od presudnog značaja za svakog čoveka, a i za ekonomiju uopšte. Bez njih ne bi bilo proizvodnje, a bez nje bi životni standard bio neuporedivo niži.

Važno pitanje je u čemu štedeti. Računati na dekretni (fiat) novac u svom džepu nije dugoročno rešenje. Ukoliko štedimo samo u valuti, naša kupovna moć brzo će nestati. Naročito kada je reč o poslednjim godinama.

Infografika: Pad kupovne moći u vremenu


To znači da nije preporučljivo čuvati svoju ušteđevinu u valuti, koja god ona bila, ili je bar ne čuvati samo u valuti. Dugoročno gledano, dosta dobra alternativa je investiciono zlato. Ovaj žuti metal pokazuje se bolje i od vodećih berzanskih indeksa u čuvanju kupovne moći, moguće ga je brzo razmeniti za valutu u slučaju potrebe i može se svuda prodati.

Više o ovoj temi: Šta je investiciono zlato

Investiciono zlato je instrument koji služi kao sredstvo za diversifikaciju portfolija. Ideja je da ako se drugi deo vaših dobara obezvređuje, zlato može da raste i da vas zadrži iznad vode.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Kako je dobro ulagati u zlato? Svakog meseca, umesto da kupite jednu zlatnu polugu ili kovanicu godišnje i da se nadate da ste pogodili najbolji trenutak. To isto važi i za ulaganja u drugu aktivu. Ne zaboravite, presudno je biti dosledan u štednji. Kao što važi i za svaki drugi instrument, upoznajte se najpre sa investicionim zlatom, saznajte koja vrsta vam najviše odgovara i znajte da njegova cena takođe može u nekim trenucima padati, ali to dugoročno gledano nije naročito strašno.

Više o ovoj temi: Ulaganje u zlato, deo 1: Investiciono zlato

Koji deo mojih sredstava treba da bude u zlatu? To određujete vi i zavisi od toga koliko svoje ušteđevine preusmeravate na duži rok a koliko želite da možete da zamenite za novac u određenom trenutku. U Svakom slučaju ne treba zaboraviti savet milijardera, investitora i autora Reja Dalija:

Ako čovek ne poseduje zlato, on ne zna ni istoriju, ni ekonomiju.

Za investiciono zlato, međutim, ne dobija se dividenda, tj. od njega ne možete ostvariti pasivan prihod. Zato se pored zlata treba upoznati i sa instrumentima kao što su akcije, fondovi, zemljište, kriptovalute i dr. Evo nekih momenata o kojima treba razmisliti:

  • Pre ulaganja u nešto, saznajte kako funkcioniše i ulažite u aktivu koja vam je poznata.
  • Što veći prihod se može ostvariti od jedne aktive, to je ona rizičnija.
  • Pre nego što ćete uložiti sredstva u visokorizične instrumente, obezbedite stabilnu ušteđevinu.
  • Ulažite hladnokrvno, a ne emocionalno.
  • Ulažite u one instrumente preko kojih ćete ostvariti ciljeve vašeg ličnog portfolija.
  • Diversifikujte svoj portfolio, ne stavljajte „sva jaja u jednu korpu“.
  • U svetu finansija ukoliko nešto zvuči suviše dobro da bi bilo istina, verovatno jeste upravo tako.

Četvrto: Razmislite o zaduženosti

Obratite posebnu pažnju na svoj dug. U evrozoni kredit za domaćinstva čini preko 96% njihovog bruto raspoloživog prihoda. Već smo citirali statistiku, po kojoj gotovo polovina Balkanskog poluostrva nema nikakvu ušteđevinu, a drugih 30% nema ušteđevinu za tri naredna meseca. To je najgora moguća kombinacija. Što je čovek više zadužen, toliko je nestabilniji i njegov budžet u slučaju potencijalne finansijske krize.

Evropska centralna banka počela je da povećava referentnu kamatnu stopu. Refinansiranje kredita po još uvek izuzetno niskim kamatama možda i nije loša ideja. Ne znam koliko će se povećati kamate na potrošačke kredite u Evropi i koliko dugo će ostati visoke.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste

Izbegavajte podizanje novog kredita za pokriće rata prethodnih zaduženja. Takvo stanje poznato je kao dužnička spirala i pokazuje ozbiljan problem sa ličnim budžetom i, konkretnije, da su rashodi veoma visoki u poređenju sa prihodima, što bi valjalo preispitati. Smisleno pravilo bi bilo: ne trošite više nego što zarađujete.

Čak i ako nekada budete morali da podignete kredit, to treba da bude proračunato, osmišljeno i u skladu sa vašim ličnim budžetom, a ne ishitreni postupak. Ideja štednje je da nam omogući da se suočimo sa nepredviđenim troškovima. Ako do toga dolazi preko kredita, rizikujete dodatne troškove za njegovu otplatu.

Kada početi sa organizacijom ličnih finansija?

Nikada nije kasno za promenu filozofije upravljanja našim novcem da bismo se zaštitili od finansijske krize. A kad to kažemo, bolje je početi s tim pre nego što nas ona zadesi da bismo mogli da je u potpunosti izbegnemo, nego da se spašavamo kada već budemo na njenom udaru.

Možemo izvući pouku iz priče o „Titaniku“. Nakon što je potonuo, bilo je onih koji su preživeli, jer je proizvođač stavio čamce pre nego što je brod isplovio. Međutim, njih je veoma malo – tek 706 od ukupno 2240 ljudi, članova posade i putnika (31%), jer količina čamaca nije bila dobro izračunata. Da su ljudi morali da se snalaze uz pomoć priručnih sredstava, verovatno bi potonuli apsolutno svi sa broda. A da je brodom upravljano dobro, verovatno bi svi preživeli.

Isto to važi i za novac. Ako njime upravljamo razumno i planski, možemo ne samo da izbegnemo krize, već i da ih pretvorimo u mogućnost. U te svrhe dobro je izgraditi i povećati svoju finansijsku pismenost umesto da se oslanjamo na slučajnost. Čak i da napravimo grešku i da se nađemo na udaru finansijske krize, bolje je imati „pojas za spasavanje“ u vidu štednje, koji će nas zadržati iznad vode. Razumno je da on bude dovoljno velik da nam posluži dok nam je to potrebno i da to budu aktive koje ne tonu kao drugi instrumenti tokom krize. Dobar primer takvog pojasa na duže staze jeste investiciono zlato i srebro koji su se kroz istoriju pokazali kao dobri čuvari od kriza i inflacije.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Ali čak i da čovek izabere nešto drugo, racionalno je da svako razmisli o načinima kako može racionalno upravljati svojim novcem umesto da se sve više gubi njegova kupovna moć do trenutka kada će se na njega obrušiti lavina sledeće finansijske krize – lične ili opšte ekonomske.

Zaključak

Da zaključimo, ukoliko analizirate svoje prihode i rashode, imate plan i lične finansijske ciljeve i štedite i ulažete deo svojih primanja u stabilne aktive sistemski, ima šanse da ćete  stajati bolje od većine ljudi u slučaju finansijske krize. Analizirajte aktive u ulažite u one koje odgovaraju vašoj vlastitoj toleranciji na rizik i ostvaruju prihod kakav vi sami želite. Smisleno je da deo vaših ulaganja bude u vidu investicionog zlata koje, dugoročno gledano, predstavlja uspešnu zaštitu od rizika sa kojima se danas suočavamo.

Mislite takođe na budućnost. Inflacija nadmašuje prinos penzionih fondova u mnogim zemljama. Da li imamo sigurnu štednju za stare dane?

Nije teško niti nemoguće zaštititi se od lične finansijske krize, ali zahteva stalne napore i obrazovanje. Ali, dugoročno posmatrano, to ima smisla i definitivno je bolja alternativa nego da doživimo finansijski krah i/ili da naše aktive izgube svoju vrednost.

Cena zlata (XAU-RSD)
199 914 RSD/oz
  
+ 1 099 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 264 RSD/oz
  
+ 53 RSD

Možda biste voleli da pročitate i