Dodaj upozorenje o ceni

Najveće povećanje kamate u istoriji ECB

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 13.09.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
219 655 RSD/oz
  
- 554 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 434 RSD/oz
  
- 40 RSD

Povećanje referentne kamatne stope od strane Evropske centralne banke najveće je u njenoj istoriji. Kamata na depozite se povećava za 0,75 baznih poena na 0,75%. To je kamata na kratkoročne depozite komercijalnih banaka u evrozoni kod centralne banke. Kamata na osnovne operacije u vezi sa refinansiranjem raste istim tempom i već iznosi 1,25%. Tako se preko otkupa kredita kreditiraju finansijske institucije u evrozoni. Današnjom odlukom referentna kamatna stopa povećana je na najveći nivo u poslednjih jedanaest godina.

Više o ovoj temi: Šta je kamata

Po svemu sudeći da će se njegov rast nastaviti. U saopštenju za medije se navodi:

Na osnovu naših sadašnjih procena očekuje se da će na nekoliko sledećih sastanaka Upravnog odbora referentna kamatna stopa biti dodatno povećana da bi se ublažila potražnja i kao zaštita od rizika koji bi predstavljao dalji očekivani rast inflacije. Značajno smo povećali predviđenu inflaciju, za koju se već očekuje da će u proseku iznositi 8,1% za 2022. g., 5,5% za 2023. g. i 2,3% za 2024. g. u evrozoni.

Sledeća dva sastanka upravnog odbora biće 27. oktobra i 15. decembra. Prvi datum u 2023. g., kada se može očekivati promena, jeste početak februara.

Do prvog povećanja referentne kamatne stope u proteklih jedanaest godina došlo je nešto ranije ove godine – u julu. Postepeno su efekti ove promene počeli da se uočavaju u nekim evropskim zemljama. To se može videti i po splašnjavanju na tržištu nekretnina u Evropi, koje u velikoj meri zavisi od njenog iznosa, jer od kamatne stope zavisi da li će kupovina stana biti dostupna ili ne.

Zašto su promene primarne kamate važne

Kamata na kredite jedan je od najvažnijih pokazatelja u ekonomiji. Na osnovu nje možemo da procenimo šta nas čeka u budućnosti i kakvo je stanje privrede danas.

Kada jedna centralna banka veštački smanji referentnu kamatnu stopu, kreditiranje postaje dostupnije. Firme i domaćinstva počinju da uzimaju više kredita misleći da u sistemu ima dosta ušteđenog novca. Obično se vode kamatnom stopom na kredite, te zato njihove aktivnosti postoje samo dok se finansiraju zahvaljujući niskoj kamati. Često ovakve kompanije nazivamo balonima, jer izgledaju velike, brzo se naduvavaju, ali nema ekonomskog osnova za njihovo postojanje – unutra je samo vazduh. Kada kamata počne da raste, greške ekonomskih agenata postaju očigledne i počinje proces njihove korekcije – ekonomska recesija.

Tokom njega kompanije koje nemaju dobru osnovu ili su preterano raširile svoju delatnost, propadaju. To omogućava da se oslobodi ljudski kapital, finansije, materijalni resursi, zgrade, mašine i sve drugo što su one koristile. Kome su dostupni ti resursi? Kompanijama koje proizvode robu i usluge koje potrošači zaista žele.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Ovaj scenario za Evropu odavno je jasan. Što se brze i više povećava referentna kamatna stopa, to će brže nastupiti korekcija i ona će biti dublja. Činjenica da Evropska centralna banka danas povećava kamatnu stopu više nego ikad može nas orijentisati koliki pad možemo očekivati. Po našem mišljenju, sledeća kriza će možda biti teža od Velike recesije iz 2008. g. Ona neće početi nekad u budućnosti, već je počela sa smanjenjem kamate pre jedanaest godina.

Visoka kamata u prošlosti i danas

Podaci govore u prilog ovoj teoriji. U prethodnom ciklusu Evropska centralna banka počela je da povećava kamatu još krajem 2005. g. Sredinom naredne godine to se odrazilo na kamate na hipotekarne kredite u Bugarskoj. Tri godine kasnije cela Evropa bila je u recesiji i dužničkoj krizi.

Infografika: Kamata i stanje ekonomija tokom vremena


U maju smo komentarisali da sledeća recesija može početi tokom 2024. ako pratimo tempo kao pre skoro dvadeset godina, sa kamatnom stopom od oko 2%. Sa ovakvim tempom rasta kamate, očigledno je da će sledeća kriza nastupiti mnogo brže. Čak i same centralne banke predviđaju isto. U Nemačkoj i Velikoj Britaniji očekuju da će ona početi u poslednjem kvartalu ove godine.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Šta će predstavljati ta kriza? Prema nama, ona će biti kombinacija recesije i inflacije, a ne stagflacija kao ona sedamdesetih godina. To znači da će ekonomija opadati, kompanije će obustavljati rad, a verovatno će mnogo ljudi ostati bez posla dok će cene ostati visoke. Detaljno smo objasnili zašto tako mislimo u analizi „Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći“.

Svetlo na kraju tunela

Cilj ovog komentara nije da vas uplaši. Sasvim logično je da će se događaji odvijati onako kako je opisano. Prema nama, svaki čovek treba da bude spreman na to. Investitor Rej Dalio ima sledeći princip:

Ako si uznemiren, znači ne treba da brineš; ako nisi zabrinut, znači da treba da se zabrineš.

Drugim rečima ako si zabrinut, verovatno ćeš uložiti napore da se suočiš sa tim čega se bojiš i bićeš u boljoj poziciji. Na kraju krajeva, ekonomska recesija ne mora postati i naša lična kriza.

Više o ovoj temi: Kako izbeći ličnu finansijsku krizu

Da bismo to postigli potrebno je da imamo ušteđevinu u aktivama koje je štite od rizika okruženja kako bi ona kada zatreba mogla da zaštiti nas. U kriznim periodima većina aktiva pada, ali ne sve. U povezanoj analizi opisali smo situaciju sa instrumentima kao što su investiciono zlato, akcije, obveznice, fiat novac i nekretnine u slučaju krize.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Lično mi smatramo da u vremenima poput današnjih svaki čovek treba da poseduje investiciono zlato. Ono nas u Evropi čuva od inflacije čak i ove godine. Dugoročno gledano, njegovi kvaliteti su nesporni. Većina valuta na Balkanskom poluostrvu izgubila je i više desetina procenata svoje kupovne moći za 20 godina; u istom tom periodu zlato je poraslo za 420%.

Ali čak i da izaberete nešto drugo, dobro je razmisliti o sebi i svojim finansijama u budućnosti. Što pre to učinite, to bolje. Jer će rizici okruženja u budućnosti biti još veći a poslednji koraci Evropske centralne banke jasan su znak šta možemo očekivati.

Cena zlata (XAU-RSD)
219 655 RSD/oz
  
- 554 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 434 RSD/oz
  
- 40 RSD

Možda biste voleli da pročitate i