Dodaj upozorenje o ceni

Evro ponovo pao, a Nemačku čeka recesija plus inflacija

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti, Analiza na dan 24.08.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
200 705 RSD/oz
  
+ 867 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 528 RSD/oz
  
+ 44 RSD

Početkom nedelje evro je pao na novu najnižu vrednost u odnosu na dolar. U trenutku pisanja članka jedan evro košta 0,992 dolara. Zajednička valuta je u ponedeljak pojeftinila na 0,9906 dolara za evro. To je njegova najniža vrednost od novembra 2002. g., što je bilo neposredno posle njegovog uvođenja.

Više o ovoj temi: Kako devalvacija evra utiče na naš džep?

Dakle, evro i dalje slabi. Pre mesec dana zabeležen je prethodni njegov ozbiljan pad ispod dolara, kada se 14. jula trgovao po ceni od 0,992 dolara za evro. To je bio prethodni rekordno nizak kurs, ali očigledno je i on već „nadmašen“.

Infografika 1: Pojeftinjenje evra u odnosu na dolar i rast dolarskog indeksa


Devalvacija evra nije dobra vest za potrošače u evrozoni, ali i u zemljama poput Bugarske, Rumunije i Srbije. Prva ima currency board, tj. monetarni odbor, što znači da se lev i evro razmenjuju po fiksnom kursu. Tako da se pad kupovne moći jedne valute odražava na cene u zemlji. Rumunija i Srbija, iako imaju fluktuirajuće valute, održavaju gotovo konstantan kurs leja (4,9 leja za evro poslednjih dana) i dinara (oko 117,5 dinara za evro) u odnosu na evro. Realno je da će se u obe ove zemlje jeftin evro odraziti negativno na kupovnu moć. To naročito važi za uvoznu robu, denominovanu u dolarima na svetskim tržištima.

Takav je slučaj i sa naftom. Cena sirove nafte brent pala je na 91,7 dolara za barel sredinom avgusta, što je najniža vrednost od kraja oktobra prošle godine, ali poslednje nedelje se vratila rastu. U trenutku pisanja članka barel brenta trguje se za 97,4 dolara, što je poskupljenje od 6,5%.

Čemu se duguje pad evra?

Razloga za devalvaciju evra je više. Promene u jednom valutnom paru kao što je evro/dolar neretko se odražavaju na kretanje cena na obe strane. Pogledajmo neke od važnijih faktora.

Najveća ekonomija u Evropi sprema se za recesiju i inflaciju

Među značajnijim faktorima koji stoje iza pada evra je prognoza direktora nemačke Centralne banke Joakim Nagel. On smatra da zbog produbljivanja energetske krize Nemačkoj sve više preti recesija na zimu, te da će tokom jeseni inflacija u Nemačkoj premašiti 10%. Ako se to obistini, ova najveća ekonomija u Evropi suočiće se sa rekordnim skokom cena kao u periodu nakon Drugog svetskog rata, tj. u poslednjih sedamdeset godina.

Infografika 2: Inflacija u Nemačkoj


Samo dan posle ovog njegovog komentara sama Bundesbank takođe je prognozirala da je razvoj situacije za zimu „sve mračniji“. Ekonomska proizvodnja, pokretač rasta, stagnira u drugom kvartalu. Očekuje se da će se ta situacija preneti i na treći, te da će visoke cene dovesti do smanjenja potrošnje. Od jeseni će i kompanijama biti sve teže zbog problema sa gasom. „Zato ekonomisti smatraju da je znatno veća verovatnoća da će bruto domaći proizvod pasti u četvrtom kvartalu 2022. g. i u prvom 2023.“

Tako se najjača ekonomija u Evropskoj uniji i evrozoni priprema za kombinaciju recesije i inflacije. Početkom avgusta to isto izjavili su i u Banci Engleske vezano za ekonomiju Velike Britanije. Podsećamo da su oni prvi priznali da ih je visoka inflacija pobedila. Potpuno očekivano, indeks potrošačkih cena u zemlji u julu prešao je 10% po prvi put u istoriji ovog pokazatelja.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Sa ovom prognozom recesije i inflacije Bundesbank-a, već druga važna centralna banka navodi nešto što se donedavno smatralo nemogućim. Naši čitaoci i pratioci našeg podkasta setiće se da smo mi mesecima upozoravali na takav razvoj situacije.

Dolar se vratio rastu

Sredinom jula dolar je dostigao dvadesetogodišnji maksimum u odnosu na druge valute. Onda je i dalje visoka inflacija navela investitore na pomisao da će Fed nastaviti sa povećanjem kamate. To je donekle potisnulo njegovu vrednost u odnosu na druge valute i u narednom mesecu, tj. do sredine avgusta, on se postepeno vratio padu.

Ali u poslednje dve nedelje određeni događaji poljuljali su poverenje i u ostalim vodećim ekonomijama. Kao što smo videli, u Evropi je situacija sve mračnija. U Kini sektor građevine sve više podseća na balon koji će pući. Njegova nestabilnost postala je očigledna prošle godine nakon propadanja najveće građevinske firme – Evergrande. Posle nje propala je i firma – Fantasia Holdings. Osim problema za sektor nekretnina, i ekonomija zemlje u celini suočava se sa zastojem, između ostalog i zbog kontinuiranog zatvaranja ekonomije.

Da bi „oživela“ ekonomiju, Narodna banka Kine smanjila je referentnu kamatnu stopu na jednogodišnje kredite za 5 baznih poena (na 3,6%) i na petogodišnje – za 15 baznih poena (na 4,3%). Teško da će to doneti potrebne rezultate – smanjenje kamate izazvaće veštački rast, nakon čega će uslediti ekonomska kriza. Ali ti mali koraci pokazuju da ova institucija pokušava da manevriše između ekonomskog rasta i rastuće inflacije u zemlji, što ukazuje na trenutnu slabost Kine.

Što se tiče stanja japanske ekonomije, dovoljno je da kažemo da vlasti razmišljaju o kampanji kojom bi se povećala upotreba alkohola, kao o svojevrsnom pokretaču ekonomije. Od početka avgusta jen je izgubio preko 4% u odnosu na dolar.

Ovi globalni problemi učinili su da se investitori okrenu dolaru. Trenutno je on „najmanje prljav u korpi za veš“. To je dovelo do njegovog novog dvadesetogodišnjeg maksimuma. Ali da to ne bude snažan podsticaj?

Da li je američki dolar precenjen?

Intenzivna kupovina dolara dovela je do situacije koja se u finansijama naziva overbought. Veoma intenzivna kupovina dovodi do toga da cena aktive, u ovom slučaju američke valute, bude viša nego što bi trebalo, tj. ona je precenjena. Obično se na osnovu pokazatelja „indeks relativne snage“  (relative strength index) vidi da li je instrument potcenjen ili precenjen.

Predstavljen skalom od 0 do 100 on pokazuje tempo promene cene. Obično se uzima da je aktiva overbought i precenjena kada indeks relativne snage pređe 70; a ispod 30 – oversold i potcenjena. Na početku trgovine u utorak ovaj pokazatelj prešao je 81 poen, što nam ukazuje na prekomernu koncentraciju oko američke valute. Zato možemo očekivati da će dolarski indeks početi da silazi sa vrha.

Istorijski podaci pokazuju isto. Kada indeks relativne snage dolarskog indeksa dođe do 70, u poslednjih pet godina njegova vrednost kreće naniže. Zato kratkoročno gledano ima smisla očekivati pad cene dolara.

Infografika 3: Pad kupovne moći nekih valuta


U dugoročnijem planu treba uzeti u obzir da se očekuje da će se Evropa tek naći u recesiji. Kada do toga dođe, zajednički evro će zasigurno biti na najnižem nivou. Kada je nastala, ova zajednička valuta koštala je 0,93 dolara za evro, ali to nije granica koliko bi on mogao pasti.

Kupovna moć svakog oblika dekretnog (fiat) novca ide samo u jednom smeru – naniže. Razlika je samo u brzini kojom se to odvija. Zato ni američki dolar, ni evro nisu sigurno sredstvo za čuvanje vrednosti. Jedan od najboljih instrumenata uz pomoć kojih se možemo zaštititi od tog neizbežnog udara po džepu jeste investiciono zlato.

Možda biste voleli da pročitate i