Dodaj upozorenje o ceni

Banka Engleske: Sledeća ekonomska kriza počinje krajem godine

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 08.08.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
200 724 RSD/oz
  
+ 598 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 526 RSD/oz
  
+ 39 RSD

Ekonomiju Velike Britanije krajem godine zadesiće ekonomska kriza, koja će trajati i tokom cele sledeće godine. To je nova prognoza koju je iznela Banka Engleske prilikom objavljivanja povećanja referentne kamatne stope nešto ranije danas. Na Ostrvu ona već iznosi 1,75%, što je njen najviši nivo od 2008. g.

Ukoliko se obistini prognoza centralne banke i Veliku Britaniju ne preduhitri neka članica  Evropske unije, to će biti druga vodeća ekonomija u recesiji. Prve za ovu godinu su SAD. One se nalaze u takvom stanju od početka 2022. g., a nakon što je u prva dva kvartala njen bruto domaći proizvod pao. Recesija je činjenica, nezavisno od tvrdnji čelnika da ona nije zabeležena.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Ako se vratimo na Veliku Britaniju, prognozirani ekonomski pad uopšte ne iznenađuje. Nakon decenije veštačkog zadržavanja referentne kamatne stope od strane Banke Engleske, poremećaji u ekonomiji su veoma veliki. Da bi se korigovali, zemlja mora da prođe kroz ekonomsku krizu. To isto može se očekivati i u Evropi upravo iz istih razloga.

Ekonomska kriza i inflacija?

S tim što kriza neće biti usamljena, već u društvu visoke inflacije. Podsetimo, pre manje od tri meseca upravo je Banka Engleske bila prva centralna banka koja je objavila da je poražena od strane inflacije i priznala da ne može zaustaviti rast cena.

Više o ovoj temi: Banka Engleske: Ne možemo zaustaviti visoku inflaciju

A sada su očekivanja dosta visoka. U ovoj instituciji navode da će krajem ove godine indeks potrošačkih cena porasti na 13%. To je znatno veća vrednost od one prognozirane u junu, kada se očekivalo da će on iznositi „samo“ 9,4%. Čak bi i ovakav nivo, međutim, bio najviši u istoriji ove zemlje. Rast cena nije jedina loša vest. Druga je da će one, čak i prema zvaničnoj prognozi centralne banke, ostati „na mnogo višem nivou“ tokom cele 2023. g.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Ako će ekonomija ove zemlje biti u recesiji, a inflaicja visoka, šta će to značiti za stanovništvo na Ostrvu? To da ono ne samo da će se suočiti sa krizom, već i da će cene  i dalje rasti. Za razliku od sedamdesetih godina u SAD, na primer, kada smo imali stagnaciju, tj. ekonomija nije ni rasla, ni opadala, u ovom slučaju ona će opadati i imaćemo inflaciju.

Reč je o prognozi Banke Engleske. Ako opet napravimo paralelu sa Evropom, pre mesec dana izneli smo tezu da ćemo se na Starom kontinentu suočiti sa kombinacijom depresije i inflacije. Nije potrebno da budemo dalekovidi, da bismo shvatili šta nas čeka u ne tako dalekoj budućnosti. Opet ponavljamo da su kretanja vodećih ekonomija slična, jer iza njih stoje jedni te isti razlozi.

Znaci usporavanja ekonomije

Banka Engleske u svom izveštaju razmatra stanje različitih sektora u ekonomiji, koje uglavnom nije optimistično. Potvrđuje se tendencija koju smo već analizirali: potrošači nemaju sredstava za trajna materijalna dobra, već kupuju uglavnom hranu i gorivo. To nije za zanemarivanje, a zašto je tako, možete videti u povezanom članku.

Više o ovoj temi: Još veće cene: Počinje udar ogromne inflacije troškova proizvodnje

U centralnoj banci konstatuju:

Nakon rasta od 0,5% u prvom kvartalu 2022. g. očekuje se da će potrošnja domaćinstava opasti u drugom i još više u trećem kvartalu. Obim prodaje opao je za 0,1% u junu. Naročito je veliki pad u prodaji odeće, obuće i robe za domaćinstvo… Pad realnih prihoda domaćinstava ograničava i troškove… Moguće je da izveštaji o masovnom smanjenju prodaje trajne potrošne robe ukazuju na promenu potrošačkih navika.

Primetan je i pad poslovnih investicija. Počevši od prvog kvartala ove godine, on je posebno teško pogodio sektore transportne opreme i nekretnina. Kao što znamo, proizvodnja je od velike važnosti za ekonomiju. Upravo ona donosi blagostanje i visok životni standard – ma koliko novca imao, ako nemaš šta da kupiš ili šta da jedeš, zapravo si siromašan. Stoga ovaj kontinuirani trend smanjenja investicija zasigurno nije dobra vest za stanovnike Velike Britanije.

Razlozi za pad investicija su: „pritisak visokih cena i deficit… nesigurnost po pitanju tražnje mogao bi se negativno odraziti u budućnosti.“ Ta budućnost mogla bi nastupiti mnogo brže nego što očekuju u Banci Engleske. U kontekstu celokupne ekonomske situacije i kontinuiranog rasta cena možemo zamisliti na koliko teškom udaru će se naći kompanije, kada se potrošači suočavaju sa mogućnošću ostajanja bez posla, usled čega dolazi do prekida kupovine trajnih materijalnih dobara, još dok su zaposleni i imaju posao.

Lekcije kojima nas uči očekivana ekonomska kriza u Velikoj Britaniji

U našim poslednjim analizama često komentarišemo da nam je ono što se događa sa ekonomijama u svetu pokazatelj šta možemo očekivati i kod nas. Prognoza Banke Engleske nije izuzetak. Za svakog čoveka trebalo bi da je od posebne važnosti da pripremi svoj lični budžet kako ne bi bio teško pogođen nastupajućom ekonomskom krizom.

Više o ovoj temi: Kako izbeći ličnu finansijsku krizu

Iako se sve dešava brzo, još uvek nije kasno da počnemo da ulažemo i štedimo kako bismo sačuvali svoj novčanik. Dobro je obratiti pažnju na očekivanja centralnih banaka. Nakon što su najpre negirale inflaciju, da bismo zatim više od godinu dana slušali da je ona prolazna, sada čak i oni upozoravaju da će nas te visoke cene i dalje pratiti.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Šta bi to trebalo da nam pokazuje? Da će kupovna moć novca u našem novčaniku nastaviti da opada. Stoga je racionalno da naša ušteđevina bude u aktivi koja ne zavisi od dekretnog (fiat) novca. Investiciono zlato i srebro su dobre varijante, pri čemu se žuti metal tradicionalno pokazuje dobro u kriznim vremenima. Ali čak i da se čovek odluči za nešto drugo, dobro je da razmisli o novcu u svom novčaniku i njegovoj budućnosti. Ne zaboravimo kletvu sa Dalekog Istoka:

Dabogda živeo u zanimljivim vremenima.

Jer ta „zanimljiva vremena“ za ekonomije u Evropi stižu poput olujnog oblaka. Valjalo bi razmisliti o načinu na koji bismo mogli odoleti toj oluji.

Možda biste voleli da pročitate i