Pet principa Reja Dalija za ulaganje i štednju za 2022. g.

Rej Dalio je legendarni investitor, osnivač i glavni investicioni direktor fonda Bridgewater i autor bestselera „Principi“. On je i milijarder. Ovde ćemo predstaviti pet saveta za investitore za ovu godinu, koje je direktno ili izokola izneo u šouu Dejvida Rubinštajna na Bloomberg-u. Kažemo za „ovu godinu“, jer je finansijska situacija već drugačija u poređenju sa prethodnom decenijom. Dalio je komentarisao i opšte principe ulaganja, ali njih ćemo razmotriti u posebnoj analizi.

Više o ovoj temi: Kako izbeći ličnu finansijsku krizu

Preporučujemo da pratite njegove nastupe i njegov profil na LinkedIn-u, gde objavljuje i delove svojih knjiga i opšte principe. Dobre ideje ne kriju se samo u jezgrovitoj formi poput knjige, niti dolaze iz jednog izvora. One su često plod diskusije.

Osim ovih pet „tačaka za razmišljanje“ koje slede, Dalio je zlatna riznica iskustva i saveta generalno. S obzirom na ekonomska dešavanja u svetu danas, jedan od njegovih najvažnijih komentara za sve nas je devalvacija novca. Gubitak kupovne moći je nešto već viđeno u prošlosti, stoga Dalio kaže:

Ko ne poseduje zlato ne zna ni istoriju, ni ekonomiju.

Govoreći o tome, logično je da se prva preporuka na njegovom spisku tiče načina na koji štedimo.

1.     Izbegavajte da štedite novac u kešu

Inflacija slabi kupovnu moć dekretnog (fiat) novca. To nije slučajno. „Fiat novac“ je „novac“ samo zato što zakon tako kaže, ali on nije obezbeđen realnom aktivom kakva je zlato. Što se više štampa, to više pada kupovna moć jedne valute.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Evropa je dobar primer. U poslednje dve godine ni iz čega je stvoreno količinski dodatnih 25% evra u odnosu na prethodnu količinu. Zato evrozona prolazi kroz najveću inflaciju u svojoj istoriji – 9,1% u avgustu. Realno poskupljenje cena verovatno je i znatno veće od toga.

Infografika 1: Gubitak kupovne moći novca

Važno je da tokom vremena za naša primanja i ušteđevinu možemo da kupimo znatno manje robe i usluga. Zato Rej Dalio savetuje izbegavanje štednje novca u kešu:

Izbegavajte novac u kešu ili štedne uloge koji gube na vrednosti zbog inflacije i poreza, već počnite da ga razvijate. Ono najvažnije što možete učiniti jeste da ne držite svoju ušteđevinu u kešu, naročito ne sada.

Ovo nije prvi put da Dalio poziva da se ne ulaže u novac u kešu. U maju je rekao:

Naravno da je novac đubre. Da li znate koliko brzo gubite kupovnu moć? Akcije su još veće đubre.

Kada se osvrnemo unazad, vidimo da je zasad u pravu. Inflacija u SAD i drugde i dalje obara decenijske rekorde. Berze su se, izuzev oporavka od juna do avgusta, što možemo nazvati „relijem na medveđem tržištu“, opet vratile padu.

2.     Štedite više i izbegavajte zaduživanje

U članku za „Zlatne novine“ („Zlaten vestnik“ bug.) nazvali smo tu veliko zaduživanje „drogom koja ubija savremenu ekonomiju“. Godinu dana kasnije zemlje u Evropi suočavaju se sa znatno većom zaduženošću. Njena vrednost u većini zemalja nadmašuje značajno iznos iz 2008. g., kada smo se suočili sa dužničkom krizom. Stanovništvo na Starom kontinentu je prezaduženo.

Infografika 2: Potrošački dug – na Balkanu i u Evropi

Velika zaduženost je rizična. I kao društvo, i kao pojedinci treba da se trudimo da stičemo više novca nego što ga trošimo. Na nivou države ili kompanije, računovodstveni bilans treba da ima veću aktivu od pasive.

Više o ovoj temi: Čemu nas uči rastući potrošački dug i šta raditi sa novcem?

Često i u našim člancima razmatramo ovaj savet. Intuitivno, za većinu ljudi čovek bez dugovanja je finansijski stabilniji od nekog zaduženog čoveka. U anketi na Facebook grupi za finansijsku pismenost „Priče o zlatu i ekonomiji“ 100% anketiranih navelo je upravo to. Izgleda da je teže ovo pravilo primeniti u praksi i zato smo i svedoci podataka koje vidimo u infografici.

Infografika 3: Potrošački dug u SAD

Ni situacija u razvijenim ekonomijama van Evrope nije drugačija. U SAD je takođe prisutna  rekordna zaduženost, koja se sve više produbljuje od početka godine. Treba uzeti u obzir da, usled kombinacije inflacije i krize u kojoj se neke zemlje na Starom kontinentu mogu naći još pre kraja godine, ova zaduženost može mnogo opteretiti lični budžet.

Izbegavanje duga dok je to moguće ne govori o tome šta tačno da radimo. Zato Rej Dalio ima konkretnije preporuke za prosečnog investitora koji nije milijarder.

3.     Diversifikujte svoj portfolio – štedite u različitim aktivama

Ulaganje u različite instrumente naziva se diversifikacija. Ona predstavlja klasičan pristup investicijama. Ako se oslonimo samo na jedan instrument prilikom štednje ili ulaganja, naš portfolio zavisiće samo od njegovog kotiranja. Zato ima smisla posedovati različite aktive. Na taj će način, ako jedna aktiva ili nekoliko njih padne, ostale moći da nas zadrže „iznad vode“ i da nas sačuvaju od propadanja naših sredstava.

Ovaj princip ne znači prosto uložiti u različite aktive, već i to da one budu dobro diversifikovane. Naročito kada je u pitanju njihova zemlja porekla.

Logika štednje i diversifikacije Reja Dalija je sledeća:

1. Izračunavamo na koliko godina želimo da imamo ušteđevinu koja bi čuvala nas i naše bližnje ako ostanemo bez prihoda i koliko nam je sredstava potrebno;
2. Pošto ogromna inflacija smanjuje njenu vrednost, smanjujemo i broj godina, na primer, na pola;
3. Odlučujemo na koji način želimo da koristimo svoja sredstva;
4. Biramo instrumente kojima ćemo se zaštititi od rizika u sistemu i počinjemo da izgrađujemo svoj portfolio (što nas vraća na prvi savet gore);
5. Diversifikujemo svoj portfolio – ne samo u pogledu instrumenata, već i zemalja, odnosno valuta.

Dalio podseća da je rizik u sistemu trenutno veoma visok. Prema njemu, diversifikacijom portfolija jedan investitor može očekivati prinos između 3–4% godišnje. Treba zapamtiti da postoji obrnuta zavisnost između nesigurnosti i prinosa – što je veći rizik, to je veći i prinos.

4.     Ne možemo ulagati na isti način kada kamata raste i kad je niska

Nakon decenije lakog novca, centralne banke u svetu počele su da povećavaju referentne kamatne stope. Pre par dana bukvalno došlo je do najvećeg povećanja kamatne stope u istoriji Evropske centralne banke. Njena promena razlog je za rast ekonomija i krize. Ona se odražava i na sve investicione aktive. Njihova kretanja u vremenu usled promene referentne kamatne stope opisali smo ovde. Ali to ne treba da nas plaši, već da nas natera da se za njih pripremimo. U sferi ličnih finansija to znači napraviti svoj portfolio tako da on bude otporniji na šokove u sistemu.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Šta predstavlja ta priprema za običnog ulagača? Da li treba da prodajemo instrumente da bismo zaštitili svoj portfolio ili je došao trenutak za kupovinu? Dalio, logično, ne daje investicioni savet, tj. ne navodi konkretne aktive. Ali upozorava da ne možemo ulagati u aktive koje smo izabrali onda kada su centralne banke štampale novac i suzbijale kamatu. Njegova logika je da:

Kada dođe do povećanja kamate, aktive postaju konkurencija jedne drugima. Recimo ako  kamata poraste za 1%. Aktive će se korigovati u odnosu na to, zbog promene trenutne vrednosti i njihovih novčanih tokova u budućnosti. Laki dani iz prošlosti kada smo bili preplavljeni lakim novcem i kada je inflacija bila niska ostaju za nama. Već smo u drugačijem delu ciklusa.

5.     Kriptovalute su rizična aktiva

Kriptovalute su veoma volatilne, tj. njihove cene mogu se brzo i to značajno promeniti. To samo po sebi nije razlog da im okrenemo leđa. Transakcije sa njima mogu doneti brzu dobit ili brzi gubitak. Sam Rej Dalio priznaje da „veoma mali deo“ njegovog portfolija čine kriptovalute, kao i da poseduje više zlata nego digitalnih aktiva.

Ali prema njemu one su izuzetno osetljive kao kategorija aktiva. Investitor navodi različite rizike vezane za kriptovalute koje se po njemu:

• mogu pratiti, tj. ne obezbeđuje se anonimnost klijenata;
• verovatno će ih neke vlade zabraniti, što je Kina već i učinila, a i Indija bi mogla to isto učiniti dogodine;
• ima problema vezanih za veličinu tržišta, što verovatno znači da predstavljaju balon.

Pretnju od zabrane kriptovaluta razmatrali smo u našem mediju, na primer, u članku „Bitkoin protiv zlata“. To je hronika o raspoloženjima centralnih banaka i vladajućih čelnika prema kriptovalutama, koja bismo mogli da rezimiramo ovako: ona nisu pozitivna. To ne čudi, jer će bitkoin, eter i druge „digitalne aktive“ biti ogromna konkurencija možda najvećem projektu tih institucija – digitalnim valutama koje stvaraju centralne banke.

Više o ovoj temi: Digitalni evro – novčana revolucija ili korak ka provaliji

Osvrćući se na ovu temu, Rej Dalio postavlja sveobuhvatnije pitanje vezano za kriptovalute. Prema njegovim rečima:

Trenutno smo u eri u kojoj će biti doveden u pitanje novac kao sredstvo razmene i čuvanja kupovne moći. U svetu ćemo narednih godina videti ne samo digitalne varijante u različitim oblicima već i druge vrste novca u konkurenciji za tu titulu.

Pogled unazad na savete Reja Dalija

Principi koje je izneo Rej Dalio su takvi da se može proveriti da li je on dosad bio u pravu. Zato smo odložili ovaj članak vodeći se logikom da neće biti fundamentalnih promena na tržištima u neposrednoj budućnosti. Njegov komentar ostaće merodavan još neko vreme dok centralne banke ne počnu sa intenzivnim štampanjem.

Iako je američki dolar nešto stabilniji u odnosu na ostale fiat valute, sve one gube kupovnu moć veoma brzo. U svim razvijenim ekonomijama primetna je inflacija kakva nije bila prisutna decenijama. Prognoza R. Dalija je tačna, jer ušteđevina u valuti nosi ogroman gubitak, naročito trenutno. Vreme visoke inflacije pravo je vreme da se više štedi, a ne da se troši, ukoliko se štedi u instrumentima koji odolevaju devalvaciji. Nažalost, svi oblici zaduženosti i dalje se povećavaju na globalnom nivou.

Više o ovoj temi: Kako devalvacija evra utiče na naš džep?

Može se činiti da ovaj savet o diversifikaciji portfolija nije adekvatan. Od početka godine većina tržišta je u crvenom. Izuzetak čine samo američki dolar i investiciono zlato u Evropi, gde je denominovano u evrima. Ali iako dolar skače u odnosu na evro, njegova kupovna moć takođe iščezava. Gubitak je nešto manji kod američke valute, ali i ona bi nas svakako učinila gubitnicima.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Trenutno bi upravo ušteđevina u investicionom zlatu bila ta koja bi zadržala čoveka „iznad vode“, bar na Starom kontinentu. Od početka godine evo za koliko su pali:

• evro: -7,3% (izračunato preko indeksa potrošačkih cena);
• S&P 500: -22,7%;
• bitkoin: -60,3%;
• DAX: -23%;
• zlato (u evrima): +6,25%.

Umesto zaključka, principi Reja Dalija pokazali su se kao dobar pristup štednji i ulaganju tokom 2022. g. To ne čudi kad se ima u vidu priča njihovog autora.