Dodaj upozorenje o ceni

Bitkoin protiv zlata

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 03.08.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
255137 RSD/oz
  
+ 3998 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3235 RSD/oz
  
+ 78 RSD

Ono što zadaje najviše muka u vezi sa svim kriptovalutama trenutno formulisao je još Majer Amšel Rotšild, koji kaže:

Dozvolite mi da kontrolišem novac jedne nacije i nije me briga ko piše zakone.

Izvor moći centralnih banaka je njihova mogućnost da kontrolišu ponudu novca širom sveta. Da li stvarno verujete da će one dozvoliti nekome da potkopa tu njihovu potpunu kontrolu? Ja ne verujem i nisam jedini koji tako misli. U intervjuu iz 2017. g. Danijela Dimartino But, bivša savetnica šefa Federalnih rezervi Dalasa – Ričarda Fišera, odgovorila je na sledeći način na pitanje:

– Hoće li vlade dozvoliti da pored državnih kriptovaluta postoje i privatne?

– Ne.

Bŭdeshteto na bitkoĭn i kriptovalutite

Verujemo da je bitkoin i druge kriptovalute promovisao establišment, kako bi digitalni novac postao popularan i opšteprihvaćen. To otvara vrata za ukidanje fizičkog papirnog novca i uvođenje digitalnog, koji su stvorile centralne banke (central bank digital currencies ili CDBC). Čim on bude pušten u opticaj i postane univerzalno prihvaćen od strane svih ljudi, establišmentu neće biti potrebne kriptovalute.

Ovu tvrdnju potvrđuje nedavna konstatacija Federalnih rezervi da razmišljaju o kreiranju baš takve digitalne valute – Fedkoina. U Kini se već širi digitalni juan. Rusija je sve bliža pokretanju digitalne rublje. Druge centralne banke, poput Bank of England i Bank of Canada, takođe razmatraju mogućnosti kreiranja sopstvenih kriptovaluta.

Pogledajmo šta same centralne banke kažu na ovu temu:

  • „Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da bitkoin podupire pranje novca“ – LiveMint;
  • „Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da „to nije valuta, već špekulativna aktiva“ – bitcoin.com;
  • „ Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da „ne dolazi u obzir“ da centralne banke poseduju bitkoin!“ – bitcoin.com;
  • „Jelen je rekla da investitori treba da budu veoma oprezni u određenim segmentima i nazvala bitkoin „veoma špekulativnim“ – CNBC;
  • „Bajdenova administracija će možda primorati biznis da prijavljuje transakcije u bitkoinu u vrednosti većoj od 10 hiljada dolara Službi unutrašnjih prihoda – IRS“ – NASDAQ;
  • „IRS je zapretio da će oduzeti kriptoaktivu ljudima koji nisu platili poreze“ – Yahoo;
  • „Peking je opet nepoverljiv prema kriptovalutama. 2017. g. oni su zatvorili lokalne berze, ali nisu proglasili bitkoin nezakonitim i nisu zaustavili rudarenje. Sada su rudari takođe prinuđeni da prestanu sa radom.“ – Reuters;
  • „Bitkoin je pao na četvoromesečno dno, pošto je u Kini obustavljeno rudarenje“ – Markets Insider;
  • „Endru Bejli iz Banke Engleske nazvao je kriptovalute „opasnim“ – Economic Times;
  • „Royal Bank of India nezvanično primorava kreditore da prekinu svaki kontakt sa berzama ove kriptovalute i trgovcima, pošto je tih spekulativnih tržišta sve više iako je Vrhovni sud presudio da banke mogu da posluju u ovom sektoru“ – Reuters;
  • „Bank of Canada: najveća kočnica za prihvatanje kriptovaluta kao sredstva plaćanja je njihova volatilnost“ – Economic Times;
  • „Bank of Canada: Inherentnu vrednost bitkoina i ethereuma „je teško utvrditi“ – Decrypt;
  • „Nema više ćevapa za bitkoin“, pošto je Turska zabranila plaćanja u kriptovaluti“ – Financial Post;
  • „HSBC je rekao „ne“ bitkoinu – glavni izvršni direktor ga je nazvao previše volatilnim, teškim za vrednovanje i nedovoljno transparentnim“ – India Today.

Da li primećujete zajednički stav u ovim naslovima? Centralne banke i vlasti širom sveta već se pripremaju da se suprotstave bitkoinu i drugim kriptovalutama. Šta će se desiti kada svi oni stvore sopstvene kriptovalute, iza kojih će stajati centralne banke? Iskreno rečeno, saznaćemo u sledećih 12 meseci. Ono što trenutno znamo jeste da nijedna od tih centralnih banaka ne kupuje bitkoin, već se bave repatrijacijom i kupovinom zlata.

Problem sa volatilnošću kriptovaluta

Sledi pitanje volatilnosti i sposobnosti bitkoina da se razmatra kao sredstvo za čuvanje vrednosti.

Grafikon: Cena bitkoina

Izvor: CoinMarketCap

Bitkoin je naglo skočio od hiljadu dolara za jedan koin marta 2017. g. do vrhunca od 20 hiljada dolara decembra iste godine. To je parabolički rast cene od 20 puta ili 2000% samo u devet meseci. Nakon toga je pao za 84% na dno od 3200 dolara za jedan koin u decembru 2018. g., samo u roku od godinu dana.

Od dna od 4 hiljade dolara marta 2020. g. do vrha od 65 hiljada dolara aprila 2021. g. – rast od 16 puta ili 1600% samo za godinu dana. Od tog vrhunca kriptovaluta izgubila je 54% svoje vrednosti u jednom savršenom padu. To se desilo za samo „šest nedelja!“

Reći da je bitkoin volatilan, znači dati najblaže određenje. Ta izuzetna volatilnost međutim je antiteza koncepciji o „sredstvu za čuvanje vrednosti“. Ako se ima u vidu da bitkoin ima najveću tržišnu kapitalizaciju u odnosu na sve kriptovalute, ideja da kriptovalute uopšte mogu da čuvaju bilo kakvu vrednost je, faktički, dosta sumnjiva.

Vratimo se pretpostavci da će vlade, centralne banke i korporacije na globalnom nivou početi koordinisanim naporima da eliminišu bitkoin i druge kriptovalute. Kako će to učiniti?

Vidim tri potencijalne mogućnosti za napad. Prva je zabraniti sve transakcije kriptovalutama. Korporacije ih neće prihvatati kao sredstvo plaćanja. Druga je preko poreskog sistema, pri čemu će poreske vlasti opteretiti kriptovalute ogromnim porezima, na primer, 90%. Treća je zatvaranje svih kriptovalutnih berzi u celom svetu.

Ako probrane reči Ilona Maska mogu dovesti do prodaje od preko 50% za samo nekoliko nedelja ili do pada bitkoina u decembru 2017. g., šta mislite da će se desiti sa kriptovalutama ako se ostvari neki od gorenavedenih scenarija?

Zlato i srebro – spasioci kupovne moći

S obzirom na ove naslove iza kojih stoje centralne banke širom sveta, ne čudi što one ne kupuju kriptovalute. A šta kupuju? Zlato. Danas su se one rekordnim tempom upustile u kupovinu zlata. Mnogi su isticali kako centralne banke i njihove agencije – komercijalne banke poput JPMorgan-a, godinama potiskuju cenu zlata i srebra. Očigledno one „zasad“ ne potiskuju cenu kriptovaluta. Njima ide u prilog da trgovinski investitori kupuju kriptovalute, ali ne i plemenite metale.

Zašto? Možda zato što koriste kriptovalute kao avangardu da bi prokrčile put digitalnom novcu koji su stvorile te iste centralne banke i zato što planiraju da eliminišu kriptovalute u budućnosti. Dok su zlato i srebro najbolji oblik novca od pamtiveka i upravo banke poseduju dobar deo toga. Na primer, upravo JPMorgan poseduje najveći obim fizičkog srebra u svetu. A banka ne kupuje ništa ako misli da od toga neće ostvariti profit, i to obično značajan profit. Kada zlato i srebro naglo skoče, velike banke spremne su da ostvare milijarde, ako ne i trilione dolara profita. Idite za pametnim novcem.

Što se tiče običnih ljudi poput mene i vas, fizičko zlato i srebro omogućavaju investiciju koja ne može biti praćena onlajn, vrši se van bankarskog sistema, ne postoji rizik za drugu stranu i, ako je u obliku kovanica, prihvata se kao zakonito sredstvo plaćanja u gotovo celom svetu. Osim toga, zlato i srebro nemaju premca kao oblik čuvanja vrednosti.

Problem sa fizičkim čuvanjem srebra i izazovi prilikom prenošenja preko granice blede u poređenju sa prednostima vezanim za gorenavedena pozitivna svojstva fizičkih metala i njihovim očekivanim poskupljenjem. Oni su danas među najpotcenjenijim, ako ne i najpotcenjenija aktiva na Zemlji. Zato i Pametan novac sve više kupuje zlato i srebro. Istovremeno, oni već pripremaju napad na kriptovalute na globalnom nivou.

Da zaključimo – ako ste fokusirani na profit od kupovine, odn. prodaje u narednih godinu-dve dana, velika je verovatnoća da će bitkoin skočiti na preko 100 hiljada dolara, pre nego što se sa svim tim okonča. Profit od drugih kriptovaluta može biti još veći.

Problem je što su rapoloženja u ovom sektoru na granici fanatizma, pri čemu pojedine pristalice kriptovaluta kažu da toliko snažno veruju u njih da ih nikad neće prodati. Kraj ove priče može biti tragičan, naročito za mnoge milionere i milijardere u kriptovalutama. Nadamo se da nismo u potpunosti u pravu po tom pitanju.

Ali ako investirate sa dugoročnom vizijom, nema bolje alternative od fizičkih plemenitih metala – oni su najbolji spas kupovne moći u krizama. Zlato je poskupelo za 60% 30-ih godina, dok su cene akcija i nekretnina padale. Tada ste mogli kupiti celu zgradu za jednu uncu zlata. Zlato je poskupelo 24 puta tokom 70-ih godina, a srebro – 36 puta. Zlato je skočilo osam puta od početka XXI v., a srebro – dvanaest puta. Idite za pametnim novcem.

Utrkivanje plemenitih metala i kompanija koje ih proizvode, tek počinje i trajaće godinama. Imajući u vidu rekordne količine fiat novca koje se štampaju, ako nas je istorija nečemu naučila, to je da će profit biti ogroman, naročito izražen u novcu.

 

Članak je originalno objavljen u SprottMoney. Autor: Dejvid Brejdi.

Podnaslovi su naši.

Cena zlata (XAU-RSD)
255137 RSD/oz
  
+ 3998 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3235 RSD/oz
  
+ 78 RSD

Možda biste voleli da pročitate i