Investiciono zlato blista tokom trenutne finansijske krize u SAD

Bankrot tri banke u SAD, regulatorne mere i pad i prodaja švajcarskog giganta Credit Suisse tokom poslednje dve nedelje doveli su do skoka potražnje za investicionim zlatom. Od propadanja prve banke, Silvergate, 8. marta do trenutka pisanja članka vrednost zlata u američkim dolarima porasla je više od 10%. Prošlog ponedeljka, 20. marta, njime se trgovalo po ceni većoj od 2003 dolara za finu uncu. To je najviša cena zlata u proteklih više od godinu dana, kada je žuti metal prešao 2000 dolara za uncu po izbijanju rata u Ukrajini. Iako je nakon toga došlo do korekcije od 30 dolara za uncu (do 1976 dolara za finu uncu u trenutku pisanja), ono je još uvek 7% iznad svoje vrednosti pre početka finansijskih problema.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Zlato je tradicionalno sredstvo za čuvanje kupovne moći u nesigurnim vremenima. Ono se kotira dobro tokom ekonomskih recesija, kao što se desilo tokom prethodne finansijske krize. Razlika između nje i ove sada je što je 2007. g. ovaj metal najpre bio nekoliko meseci u padu – od kraja februara do oktobra. Kada je decembra 2007. g. Velika recesija u SAD počela cena zlata porasla je za preko 150%.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Ukoliko se ponovi isti tempo rasta, cena zlata može skočiti na 5000 dolara za uncu. Prošle nedelje strateški direktor aktiva Wells Fargo Džon Laforž prokomentarisao je da će se u „najgoroj“ varijanti vrednost zlata udvostručiti od početka tekućeg super ciklusa na 3000 dolara za uncu. On predviđa rast ovog metala bar šest narednih godina.

Budućem rastu cene zlata doprineće i činjenica da su Federalne rezerve počele sa intenzivnim štampanjem valute. Pravljenje neobezbeđenog novca je inflacija, tj. centralna banka obezvrediće američki dolar i dodatno će pogurati cene. Ona je povećala referentnu kamatnu stopu u martu, ali čak i da je više ne povećava, garantovano će gurnuti ekonomiju u sledeću krizu. Za razliku od poslednje, po svemu sudeći, ovu će pratiti visoka inflacija. Ali kao i pre petnaest godina, i ova dolazi sa problemima u svetu finansija. Ovde ćemo komentarisati kako i zašto je do njih došlo. Akcenat će biti na onom važnijem – kako će se regulatorne mere odraziti na lične finansije.

Nova finansijska kriza?

Od početka meseca u SAD, a nakon toga i u Evropi, vidimo „prve udare“ finansijske krize. 8. marta, u sredu, Silvergate Bank, druga najveća banka koja kompanijama obezbeđuje kriptovalutu, obustavila je rad nakon gubitaka u kreditnom portfoliju. Dva dana kasnije, u petak, nakon klasične bankarske panike, bankrotirala je i Banka Silicijumske doline koja posluje sa tehnološkim kompanijama i startapovima. Do tog trenutka ona je bila šesnaesta najveća banka u zemlji po aktivi. U nedelju se ovim dvema pridružila i najveća banka koja posluje sa kriptokompanijama – Signature.

Tabela: Aktiva u trenutku bankrotiranja

Ovi problemi zahvatili su i druge kompanije. U realnom vremenu komentarisao sam u Fejsbuk grupi „Priče o zlatu i ekonomiji“ probleme sa likvidnošću First Republic Bank. Naveo sam da je najverovatniji scenario četvrti bankrot. I sada, nakon finansijske injekcije od po 30 milijardi dolara od strane drugih jedanaest američkih banaka, to je i dalje sudbina koja očekuje ovu banku. Verovatno će veoma skoro uslediti i takva injekcija od strane američkih vlasti.

Želimo da istaknemo da ono što se dešava nije „Crni labud“. Pre skoro dve godine komentarisali smo da je sledeća finansijska kriza neizbežna, upravo iz razloga koji se dešavaju pred našim očima:

Sa tako visokom zaduženošću, globalna ekonomija će implodirati ukoliko se kamatne stope povećaju. Bilansi banaka, uključujući tu i centralne banke, biće zatrpani tzv. „smeće“ obveznicama. Rezultat će biti krah čitavog finansijskog sistema.

Od tada dosad, na primer, finansijsko stanje država u Evropi kontinuirano se pogoršava.

Zašto su banke u SAD bankrotirale?

U medijima možete čuti da je do bankrota došlo zbog lošeg upravljanja bankama, ulaganja u nestabilne aktive ili nedovoljno regulatornih mera. Slabo upravljanje rizikom jedan je od razloga. Kada je reč o drugim faktorima, istina je nešto drugačija. Portfolio ovih institucija sadržao je instrumente koje regulatori smatraju toliko nerizičnima koliko je to i novac u kešu. Oni uključuju državne obveznice i instrumente obezbeđene hipotekama. To jest, banke su ulagale u ono što je prema brojnim regulativama sigurna aktiva.

Kao što pokazuje infografika, krajem prošle godine akcije obezbeđene hipotekama i državne obveznice čine ogroman deo likvidnih aktiva Banke Silicijumske doline (što znači da je moguće da se brzo prodaju za novac), njihov ukupan udeo je preko 50%. To su upravo instrumenti koji su prema regulatorima sigurni. Drugi veliki deo čine krediti koje je odobrila banka, ali oni nisu likvidni.

Infografika 1:Aktiva Banke Silicijumske doline na kraju 2022. g.

Sektori tehnologija i kriptovaluta, koji čine glavni deo ulagača u ove propale banke, imaće i verovatno će i nadalje imati značajne probleme. Kada su kompanije kojima je bio potreban novac u kešu otišle da bi povukle svoje depozite, banke su morale da prodaju svoju aktivu – upravo obveznice ili instrumente sa hipotekarnim pokrićem.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Ali povećanje kamatnih stopa i ono što se dešavalo tokom poslednje godine uništilo je cenu navedenih obveznica. To posebno važi za hartije od vrednosti koje se čuvaju do roka dospeća kao što je bio slučaj sa Bankom Silicijumske doline, ali ne samo s njom. Kada ih treba prodati po njihovoj trenutnoj ceni one ostvaruju manje prinose u odnosu na njihovu računovodstvenu vrednost. Zato do trenutka transakcije banke koje poseduju državne obveznice i hartije od vrednosti obezbeđene u hipotekama, imaju nerealizovane gubitke. U trenutku kada ih one prodaju na otvorenom tržištu, ti gubici se realizuju.

8. marta Banka Silicijumske doline bila je primorana da proda obveznice za 21 milijardu dolara da bi isplatila sredstva svojim ulagačima. Tako je ona realizovala gubitak od 1,8 milijardi dolara. Od tog trenutka nadalje stvari su se za ovu banku razvijale strmoglavom brzinom. Istog dana ona je najavila da će ponuditi novu emisiju svojih akcija nadajući se da će tako sakupiti sredstva kojima bi pokrila realizovani gubitak. Međutim, investitori su shvatili da je banka u ozbiljnom problemu i vrednost njenih akcija pala je za 60% do 9. marta, a dan kasnije banka je već bila nesolventna, pošto su investitori povukli iz nje 42 milijarde dolara.

Opet smo u 2008.

U SAD depozite u vrednosti do 250.000 dolara garantuje Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC). U slučaju bankrota banke, investitori treba da dobiju sredstva do tog iznosa. Međutim, ulagači u Banku Silicijumske doline i Signature uglavnom su kompanije. Njihove akcije značajno su porasle dok su Federalne rezerve veštački zadržavale kamatnu stopu. Većina tih biznisa imaju depozite koji prelaze tu granicu od 250.000 dolara. 12. marta Federalne rezerve, Ministarstvo finansija i FDIC de fakto su spasili milijardere iz Silicijumske doline, a ne „prosečnog Amerikanca“, napravivši izuzetak od postojećih pravila. Oni su garantovali isplatu punog obima depozita u obe ove banke, čak i za sume preko 250.000 dolara.

Pokrenut je i novi program za finansiranje banaka – Bank Term Funding Program (BTFP). Preko njega ove finansijske kompanije moći će da dobiju kredit od Federalnih rezervi, obezbeđen državnim obveznicama i hipotekarnim akcijama u njihovoj nominalnoj vrednosti. Vratimo se nekoliko pasusa nazad. Da banke prodaju hartije od vrednosti po njihovoj realno nižoj ceni na tržištima, one bi ostvarile gubitke. Ali centralna banka će ih preuzeti kao garanciju po njihovoj znatno većoj nominalnoj vrednosti. Za te državne obveznice i hipotekarne akcije Federalne rezerve obezbediće pozajmice po povlašćenim uslovima na rok od godinu dana. Na ovaj način počinje peti program kvantitativnih olakšica, upravo kao onaj iz 2008. g., iako se vlasti u SAD svojski trude da izbegnu ovakvo određenje.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Kako će pronaći sredstva za to? Kao što smo naveli i na početku analize, Federalne rezerve već ih štampaju bez pokrića. Danas Šredingerova centralna banka tvrdi da se u isto to vreme bori protiv visoke inflacije a tako je sve više i više povećava. U izjavi vezanoj za nove programe ministarka finansija i bivša predsednica Federalnih rezervi Dženet Jelen kaže:

Nijedan deo programa neće se pokrivati novcem poreskih obveznika.

Ništa nije dalje od istine. Novonastala inflacija urušiće kupovnu moć Amerikanaca. Tokom prve runde kvantitativnih olakšica novembra 2008. g. Federalne rezerve počele su da štampaju novac dok je inflacija iznosila 1,1%. Danas se opet vraćaju štampanju novca, dok zvanična inflacija iznosi 6%, a cene realno rastu mnogo brže. Nije stvar u tome da čovek prosto dobije zarađena sredstva, već kakvu će realnu kupovnu moć ona imati.

Štampanje američkog dolara tek počinje

Nova runda kvantitativnih olakšica doneće veliki moralni rizik i smanjiće konkurenciju u ovom sektoru. Banku Silicijumske doline je nakon bankrota preuzela First Citizens Bank. A jak inflacioni karakter programa Federalnih rezervi i američkog ministarstva finansija se i trenutno jasno vidi. Samo za dve nedelje ova centralna banka odštampala je bez pokrića 400 milijardi dolara. Poređenja radi, pozajmice Federalnih rezervi za finansijski sektori iznosile su 130 milijardi dolara u martu 2020. g. Na početku prethodne finansijske krize njihov iznos bio je ispod 50 milijardi dolara.

Tempo štampanja u proteklih pola meseca može se uporediti sa onom zapanjujućom inflacijom na početku pandemije marta 2020. g.

Infografika 2: Poslednje promene u računovodstvenom bilansu Federalnih rezervi

Naravno, iako se vidi po podacima, taj efekat potrošači neće odmah osetiti. Ali pre ili posle garantovano će doći do skoka cena, što će se verovatno najpre odraziti na vrednost finansijskih aktiva.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Ovo je samo početak štampanja. Trenutno nerealizovani gubici banaka u SAD iznose preko 620 milijardi dolara. Njihova vrednost sada je skoro desetostruko veća nego što je bila tokom Velike recesije. Zato i govorimo o finansijskoj krizi, a treba imati na umu da su mračni oblaci još tu.

Infografika 3: Nerealizovani gubici po vrsti aktive u SAD

Vlasti nisu odlučile da li će obezbediti privremenu garanciju svih depozita u vrednosti preko 250.000 dolara. Njihov ukupan iznos je oko 7 triliona dolara, dok je ukupna vrednost depozita u ovoj zemlji preko 19 triliona dolara. Evo i dve informacije kako biste stekli uvid kolika je inflacija koja može zadesiti SAD:

• ukupan javni dug iznosi 31 trilion dolara;
• pred kraj prošle godine fond za osiguranje depozita u SAD raspolaže sredstvima u iznosu od 128 milijardi dolara.

Paradoksalno, same Federalne rezerve od septembra do danas realizovale su gubitak od skoro 30 milijardi dolara. Očekuje se da će do kraja 2023. g. on porasti na 80 milijardi dolara i da će to biti prva godina sa operativnim gubitkom ove centralne banke od 1915. g. naovamo. Ali realizovani gubici su ništa u poređenju sa nerealizovanima u računovodstvenom bilansu Federalnih rezervi, koji zaključno sa septembrom prošle godine iznose 1,1 trilion dolara. Ova centralna banka štampaće novac da bi pokrila svoje gubitke, a takođe i da bi refinansirala bankarski sistem.

Šta se dešava sa evrozonom i Švajcarskom?

Credit Suisse se našla u teškoj situaciji početkom godine. Osim brojnih optužbi, između ostalog i da potpomaže pranje novca u Bugarskoj, ona beleži gubitak od preko milijardu dolara i odliv depozita u vrednosti od 110 milijardi švajcarskih franaka u četvrtom kvartalu 2022. g. Iako je, prema rečima rukovodstva, u januaru zaustavljen odliv sredstava, u martu je on opet počeo. Sredinom meseca stvari su se u ovoj viševekovnoj švajcarskoj banci odvijale veoma brzo. 15. marta Saudijska nacionalna banka, jedan od većih akcionara Credit Suisse-a, objavio je da ne računaju na finansijsku injekciju od njih. Ova finansijska institucija se stoga obratila za pomoć Nacionalnoj banci Švajcarske i dobila je, ali akcije su već bile pale za 30% za samo jedan dan trgovanja na berzi. Od tada one su izgubile više od 60% svoje vrednosti, a sama banka prodata je tamošnjoj konkurentskoj UBS.

Krah Credit Suisse bio je jedan od razloga što je od 8. marta do sada bankarski indeks EURO STOXX Banks Index, koji uključuje akcije najvećih finansijskih institucija na Starom kontinentu, izgubio 17% svoje vrednosti. U međuvremenu, najveća nemačka banka –  Deutsche Bank, takođe se suočava sa poteškoćama. Njene akcije pale su za 23% u istom vremenskom periodu. A pošto je u petak prevremeno isplatila obveznice sa dospećem u iznosu od 1,5 milijardi dolara, svopovi za zaštitu od njenog bankrota (credit default swaps ili CDS) skočili su na najvišu vrednost u poslednje četiri godine. Ostaje da vidimo hoće li ona biti sledeća u nizu.