Zlato, kriptovalute, akcije – koja je najjača aktiva i da li se bitkoinu bliži kraj?

Od početka 2022. g. svedoci smo dinamičnih promena kod popularnih aktiva kao što su investiciono zlato, akcije, obveznice, kriptovalute i dekretni (fiat) novac. Pred kraj leta evro i britanska funta beleže najniže vrednosti u istoriji u odnosu na američki dolar. 

U septembru, kad su bili najniži, njima se trgovalo za 0,953 evra, odnosno 1,0391 funta za dolar. Zatim je dolarski indeks očekivano pao i vratio na vrednost iz avgusta meseca.

Više o ovoj temi: Kako devalvacija evra utiče na naš džep?

Pogledajmo koji instrumenti stoje najbolje u poslednjih skoro jedanaest meseci. Uporedićemo ih na dva nivoa – prvih deset meseci (od početka godine do novembra) i od početka godine do trenutka pisanja članka (24.XI). Sredinom pretposlednjeg meseca 2022. kod većine instrumenata primetna su kretanja koja valja uključiti da bi slika bila potpuna.

Iznećemo i neke ideje šta se može očekivati od njih tokom sledeće godine. Po svemu sudeći i dalje će biti aktuelan trend „zanimljiva vremena“, koji je počeo zatvaranjem ekonomija pre dve i po godine. 

To se može očekivati ako ni zbog čega drugog, a ono zato što će se povećanje referentnih kamatnih stopa sve više odražavati na ekonomije koje su sve češće na udaru visoke inflacije. Očekujemo ozbiljno usporavanje realnih ekonomija u SAD i Zapadnoj Evropi, kao što smo komentarisali u ovoj analizi, a u vezi sa sledećom recesijom na Starom kontinentu.

Investiciono zlato

Zlato je započelo ovu godinu sa cenom od 1801 dolar za uncu. Po izbijanju rata između Rusije i Ukrajine njegova vrednost očekivano je skočila na novi maksimum od 2049 dolara za uncu, koji je zabeležen 8. marta. 

Od tada je žuti metal krenuo naniže u odnosu na dolar. Krajem septembra njime se trgovalo po ceni od 1622 dolara za uncu – ključni nivo, koji je testiran dva puta nakon toga. Prvih deset meseci okončano je cenom zlata od 1645 dolara za uncu. Čini se da je pad u odnosu na dolar ozbiljan: -8,6%.

U novembru se zlato vratilo rastu, poskupljujući za preko 100 dolara. Njegova trenutna cena iznosi 1758 dolara za uncu, te tako njegov ukupni pad u američkoj valuti u prvih skoro jedanaest meseci iznosi 2,2%.

Obično se cena zlata kreće bez neke direktne veze sa akcijama, kriptovalutama, kao i sa većinom drugih instrumenata. Međutim, na nju obrnuto proporcionalno utiču američke obveznice i dolar. To su dva faktora koja su uticala na pad plemenitog metala. 

Od januara do novembra američka valuta porasla je za 15%, što je njen najbrži rast u istoriji. Kamate na desetogodišnje obveznice povećane su sa 1,6 na 4% početkom novembra, što je takođe veoma ubrzani rast.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Nešto iznad smo rekli da se „čini“ da je došlo do pada cene zlata, jer u Evropi relevantna cena zlata nije u dolarima, već u evrima. Vrednost zlata izražena kroz zajedničku valutu je znatno drugačija. 

Ono je počelo 2022. g. sa cenom od 1600 evra za uncu, dok je novembra cena iznosila 1645 evra, tj. ostvaren je rast od 3,5%. Do 24. novembra ona je dostigla 1690 evra za finu uncu, što je rast od 5,6%.

Akcije

Berzanski indeksi dostigli su maksimalne nivoe krajem 2021. g. Tokom ove godine, međutim, oni su na teškom udaru. Do kraja oktobra i u trenutku pisanja članka svi vodeći indeksi su u crvenom. Podsećamo, jedno tržište je medveđe ako pad iznosi preko 20% u odnosu na skorašnji maksimum.

Tabela: Prikaz vodećih berzanskih indeksa

Izvor: Tradingview; sopstveni proračuni

Dva su fundamentalna razloga za ovakvo stanje – kombinacija povećanje štampanja novca (tj. inflacija valute) od strane vodećih centralnih banaka i rast referentne kamatne stope.

Što je teže finansiranje, to ima manje sredstava za spekulacije. Zato se, da bi se došlo do novog maksimuma, referentna kamatna stopa u svakom sledećem ciklusu smanjuje na nižu vrednost nego što je bila u prethodnom.

Vezu između te dve stvari razmotrili smo detaljnije ovde: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste? Ona se veoma dobro u dugoročnom planu vidi i preko grafikona, gde smo pokazali posebne cikluse.

Infografika 1: Uticaj referentne kamatne stope na akcije, zlato i ekonomske krize

Samo tokom novembra berze su bile zelene. Indeks S&P 500, na primer, porastao je za 4,4% od početka meseca. Iza toga stoje očekivanja da će Federalne rezerve početi da ublažavaju rast referentne kamatne stope. Dosad ju je ova centralna banka povećavala prilikom svakog svog sastanka tokom 2022. g. Poslednja tri povećanja bila su za 0,75 odsto.

Rizici za berze

Ali ovaj privremeni optimizam, koji je verovatno samo još jedan reli na medveđem tržištu (takvo mišljenje deli i Goldman Sachs), očigledno ne uzima u obzir očekivani pad prihoda kompanija.

Do toga će doći usled pada potrošnje. Dva su razloga za to. Inflacija dovodi do povećanja cena robe za kupce, a usled rastućih kamata pak poskupljuju krediti.

Više o ovoj temi: Čemu nas uči rastući potrošački dug i šta raditi sa novcem?

Kombinacija ovih faktora već dovodi do splašnjavanja na tržištu nekretnina i u SAD, i u nekim zemljama u Zapadnoj Evropi. Zato se trgovci, na primer, spremaju za relativno slabu prodaju za Božić.

A što se više visoke kamate budu odražavale na realnu ekonomiju, verovatno će utoliko slabije biti i berzansko tržište, naročito ako ona uđe u recesiju.

Infografika 2: Situacija sa indeksom Dow Jones tokom Velike recesije

Drugim rečima, tržišta berzi tek se mogu suočiti sa novim rizicima. Ovde bismo želeli da podsetimo na nekoliko karakteristika fenomena koji nazivamo reli na medveđem tržištu:

• Obično je tada primetan najbrži rast akcija;
• Reč je o kratkoročnom fenomenu – samo tokom ove godine bilo ih je nekoliko tog tipa;
• Skok indeksa ne znači da je okončana generalna tendencija pada;
• Reliji na medveđem tržištu često su zamka za investitore.

S obzirom na to, sledeće godine će se verovatno nastaviti tendencija pada berzi – bar dok centralne banke ne počnu da štampaju novac i/ili da opet krenu da zadržavaju referentnu kamatnu stopu.

Kriptovalute

Od novembra 2021. g., kada je dostiglo svoj maksimum, tržište kriptovaluta je u padu. Tokom prošle kalendarske godine tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta pala je sa nešto iznad 3 triliona dolara na ispod 800 milijardi dolara. Poređenja radi, tržišna kapitalizacija Epla trenutno iznosi 2,4 triliona dolara, a zlata oko 11,6 triliona dolara.

Bitkoin, vodeća kriptovaluta, pao je za 60% od januara do kraja oktobra, odnosno za 65% između januara i 24. novembra. Od istog meseca prošle godine, kada je zabeležen njegov maksimum, pad je još značajniji: -74,3%. Eter je izgubio 52, 65, odnosno 72% u istim tim periodima.

Više o ovoj temi: Zlato poskupelo više od 1700 dolara za jednu uncu, bitkoin pao

Situacija na tržištu se znatno pogoršala nakon bankrota druge najveće berze kriptovaluta – FTX. On će povući naniže i druge institucije koje, po svemu sudeći, neće moći da isplate svoje klijente, jer ne raspolažu neophodnim sredstvima. 

Prve takve kompanije su BlockFi, koja je 10. novembra blokirala svoje klijente da ne mogu da podižu svoj novac, i Genesis, koja je obustavila isplatu i odobravanje novih pozajmica 16. novembra. Bukvalno je u trenutku pisanja članka Coinlist obustavio podizanje sredstava sa depozita svojih klijenata.

Infografika 3: Cena bitkoina tokom poslednje kalendarske godine

Značajan rizik za tržište kriptovaluta je njihova spekulativna kupovina na kredit (trgovanje na margini). U situaciji kada cena jednog instrumenta pada, investitori koji su ga kupili mogu se suočiti sa prinudnim zatvaranjem pozicija. To još više smanjuje njegovu cenu. Evo kako funkcioniše taj mehanizam detaljno.

Šta je trgovanje na margini

Neki naročito rizični investitori kupuju i prodaju aktive, uključujući tu i kriptovalute, za pozajmljen novac. Ta pozajmica naziva se leverage (u prevodu sa engleskog – „poluga“) i omogućava otvaranje veće pozicije.

Na primer, ako neko raspolaže sa hiljadu evra, može uzeti na pozajmicu još 9.000 evra i kupiti ili prodati kriptovalutu za ukupno 10.000 evra. U ovom slučaju njegova leverage norma je 10:1.

Ona pokazuje sa koliko sredstava se može trgovati. Da je bila 100:1, naš špekulant na berzi bi mogao da trguje sa 100.000 evra.

Tih 9.000 evra ne dobija se tek tako. Da bi ih dobio od brokera ili berze, investitor treba da uloži svojih hiljadu evra na depozit. On služi kao svojevrsna garancija za brokera ili berzu koji odobrava pozajmicu. Osim toga, taj iznos je jedan od zahteva kako bi njegova pozicija bila otvorena.

Taj depozit naziva se margina, zato kada se uloži novac, uzet preko pozajmice, govorimo o trgovanju na margini. Kada se uloži hiljadu evra da bi se trgovalo sa 10.000 evra, plaća se i marža u iznosu od 10%.

Kad bi moglo da se za hiljadu evra depozita koristi 100.000 evra za trgovinu, marža bi iznosila 1%. Kao što se vidi, što je manji udeo neophodne margine, to se više novca može uzeti na zajam, te se mogu koristiti za trgovanje kriptovalutama, akcijama, foreks (valutom) ili na drugim tržištima.

Kako funkcioniše trgovanje na margini

Možda zvuči komplikovano, stoga evo kako uprošćeno funkcioniše trgovanje na margini. Odlazite na berzu sa vaših hiljadu evra i deponujete ih da biste trgovali na margini za ukupno 10.000 evra. Sa tih 10.000 evra kupujete, na primer, bitkoin. Čim ga kupujete (tj. otvarate dugu poziciju), znači očekujete da njegova cena poraste.

Recimo da ona brzinski raste za 25% i vi zatvarate svoju poziciju. Već imate 12.500 evra. Od toga 9.000 evra su pozajmljena sredstva, tj. poluga. Vaša sopstvena sredstva porasla su sa 1.000 evra na 2.500 evra.

Tako kada je marža 10%, vi pogodite smer kretanja aktive i njena cena poraste za 25%, vaša dobit iznosi 150%.

Super! Što onda ne bismo svi trgovali sa ogromnom marginom? Jer trgovina na margini povećava dobit, ali i gubitke. Osim toga, poluga dolazi uz kamatu. Ako svi drugi uslovi ostanu nepromenjeni, što je jedna pozicija duže otvorena, to donosi veću dobit.

Ako kupite bitkoin za 5.000 evra (oko 30.000 dinara vaših sredstava i 270.000 dinara leverage (poluga)), a njegova cena padne za 20%, vaš gubitak neće biti 20%, već 100%, budući da biste u teoriji izgubili celokupan svoj kapital od hiljadu evra – gubici se izmiruju samo sopstvenim novcem.

Šta je margin call i likvidacija

Kada pozicija počne da gubi, nivo margine može se usmeriti na minimum koji zahteva broker ili berza. Kada se to desi, institucija će vas kontaktirati. Taj poziv naziva se margin call.

U slučaju takvog poziva, investitor je dužan da preduzme neku od sledećih stvari:

• Da smanji svoju poziciju;
• Da doda još vlastitog kapitala da bi je održavao;
• Da smanji iznos pozajmljenih sredstava.

Ukoliko ne preduzme ništa i nema dovoljno sredstava da bi održavao svoju poziciju koja je na gubitku, ona se likvidira. U slučaju kriptoberzi to automatski radi sam sistem, tzv. prinudna likvidacija.

Za nju se obično dodatno plaća. U tom slučaju broker zatvara pozicije koje gube. Zatvaranje jedne duge pozicije je ekvivalentno prodaji aktive, što je u našem hipotetičkom primeru bitkoin.

Kakve to veze ima s kriptovalutama?

Kada tržište ide protiv pozicija više investitora koji obavljaju trgovanje na margini, oni ili će morati da povećaju svoja sredstva ili će iste te njihove pozicije biti likvidirane.

Prilikom smanjenja cene, pozicije koje gube su one koje kupuju aktivu (duge pozicije). Njihovo zatvaranje vrši još veći pritisak na cenu jedne aktive, u ovom slučaju kriptovalute, jer nastupa njena automatska rasprodaja.

JPMorgan je upozorio pre samo par dana da se to može dogoditi sa bitkoinom. Prema ovoj banci, kaskada u vidu likvidacija bi mogla da spusti cenu kriptovalute na oko 13.000 dolara.

Početkom godine upravo je takvu sudbinu imala jedna druga kriptoaktiva – žeton (token) TIME. Za manje od mesec dana on je pao sa 467 na 144 dolara, pad od gotovo 70%. Kao što smo već naveli, ovakva sudbina ne preti samo kriptovalutama.

Upravo masovna likvidacija dovela je do pada akcija Valeant Pharmaceuticals-a za 70% za manje od pet meseci tokom 2016. g.

Zaključak

Nakon obimnog objašnjenja trgovanja na margini i zašto je ono opasno za neki instrument, da rezimiramo. Do ovog trenutka godina nije dobra za spekulativnije aktive, koje računaju u većoj meri na jeftino finansiranje.

Može se očekivati da će vremena za njih ostati izazovna, dok su nivoi kamate visoki. Kada je reč o kriptovalutama, nagli padovi su pretnja da može doći do opasne spirale naniže, gde bi cena dodatno pala zbog likvidacije pozicija sa gubitkom pri trgovanju na margini.

Da odgovorimo na pitanje iz naslova – to ne znači kraj bitkoina. Međutim, znači da još uvek postoji rizik kada je reč o najvećoj kriptovaluti po tržišnoj kapitalizaciji.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Uprkos poteškoćama, aktiva koja najbolje stoji u evrima je zlato. Čak i u dolarima njegova cena pada dosta manje od mnogih alternativnih aktiva. Ovaj metal tradicionalno se dobro pokazuje u kriznim vremenima. Ukoliko ekonomije uđu (u slučaju SAD – ponovo, nakon 2022. g.) u recesiju sledeće godine, ona može pogurati njegovu vrednost još više.