Koja je čistoća investicionog zlata

Investiciono zlato je pristupačan način za ulaganje u fizičku aktivu koja tradicionalno čuva sredstva od devalvacije dekretnog (fiat) novca. Ovaj žuti metal se pokazao dobro i tokom ekonomskih kriza.

Više o ovoj temi: Šta je investiciono zlato

U trenutnoj ekonomskoj situaciji sa recesijom i još uvek visokom inflacijom, zlatne poluge i kovanice imaju bar još dve pozitivne karakteristike. Prvo, cena zlata nije čvrsto povezana sa drugim instrumentima.

Naročito to važi za rizične aktive. Po pravilu je njihovu cenu karakteriše volatilnost, što znači da se lako menja. U ovu kategoriju obično spadaju akcije, obveznice sa visokom kamatom, kriptovalute, derivati, nekretnine i mnoge valute. Stoga je neretko cena zlata stabilna čak i kad njihova vrednost opada.

Drugo, fizičko investiciono zlato je jedina aktiva kod koje ne postoji rizik druge strane. On je svojstven za svaku finansijsku transakciju. Postoji pretnja da jedan od učesnika u transakciji neće izvršiti preuzetu obavezu. Evo dva jednostavna primera vezana za rizik druge ugovorne strane:

• prilikom porudžbine robe, ista se ne isporuči;
• kompanija/ država ne uspeva da izmiri plaćanje rizičnog dugovanja i bankrotira.

To nije slučaj sa investicionim zlatom. Ovaj plemeniti metal u vidu poluga i kovanica ima vrednost koja ne zavisi niti od drugog čoveka, niti od institucije.

Ne iznenađuje što je potražnja za investicionim zlatom dosta stabilna ove godine. To važi i za Srbiju. Tendencije u prvom kvartalu 2023. g. razmotrili smo u vezi sa poslednjom rang-listom najpopularnijih vrsta investicionog zlata.

Ovde ćemo se fokusirati na poseban aspekt investicionog zlata – na njegovu čistoću.

Investiciono zlato je čisto zlato?

Većina proizvoda od plemenitih metala, na primer, nakit, obično variraju između 9 i 24 karata. Kod 24 karata imamo proizvode izrađene od čistog zlata ili srebra – finoće 999 ili sa 99,9% sadržaja plemenitog metala.

Dvanaest karata znači da je finoća 500, te da polovinu mase proizvoda čine primese drugih metala. Kod nas se često sreće, na primer, nakit od 14 karata. On sadrži 58,5% zlata ili srebra i 41,5% drugih metala.

Čistoća investicionih zlatnih poluga i kovanica

Kod investicionog zlata ne postoji takav raspon. Proizvodi moraju da ispunjavaju zakonom utvrđene zahteve. Zlatne poluge sadrže minimum 99,5% čistog zlata (23,88 karata ili finoća 995). Zlatne kovanice – najmanje 90% (21,6 karata ili finoća od 900).

Sve investicione zlatne poluge koje Tavex nudi na srpskom tržištu su finoće 999.9.

Kod kovanica ima blažih oscilacija. Razlog je što se po zakonu kao investiciono zlato tretiraju kovanice izrađene nakon 1800. g. Potrebno je da su one bile ili da su još uvek zakonsko platežno sredstvo u zemlji gde su proizvedene. Veliki deo tih istorijskih kovanica sadrži i druge metale pored zlata, jer su bile korišćene svakodnevno. Budući da je zlato meko, brzo bi došlo do habanja prilikom upotrebe. Zato su dodavane primese kako bi kovanice bile izdržljivije.

Više o ovoj temi: Francuski franak – zlatnik koji je pokretao evropsku trgovinu

Nešto niža finoća istorijskih zlatnih kovanica ne čini ih manje dobrim sredstvom za čuvanje kupovne moći. Njihova vrednost izbliza prati spot cenu zlata, jer zavisi od sadržaja ovog plemenitog metala. Predstavnici ove kategorije proizvoda veoma su traženi kako na globalnom nivou tako i u Srbiji.

Skoro sve moderne investicione kovanice proizvode se sa čistoćom od 999.9. Ne očekuje se da će se one koristiti kao platežno sredstvo, te nije neophodno dodavati primese drugih metala. Njihova osnovna funkcija je da očuvaju i povećaju vrednost koja je u njih uložena.

Izuzetak predstavljaju Američki orao, južnoafrički Krugerrand i moderne varijante Britanskog suverena. Sve tri su finoće 916.7, odnosno 22 karata. Kineska panda se proizvodi sa čistoćom od 999. Sa druge strane, Kanadski javorov list nudi se i u varijanti sa još većom čistoćom od standardne – 99999.

Drugim rečima, investiciono zlato obično je više od čistog zlata.

Koliko standarda za merenje čistoće zlata postoji?

Verovatno ste primetili da kada govorimo o „čistom zlatu“ ili „čistoći zlata“, koristimo dve merne jedinice. Postoje dva osnovna načina za predstavljanje udela plemenitog metala u jednom proizvodu – finoća i karat. Osim toga, čistoću je moguće predstaviti i u vidu procenta. Evo kakav je njihov međusobni odnos.

Tabela: Predstavljanje čistoće zlata različitim sistemima i odnos među njima

Evo kako ovi sistemi za predstavljanje čistoće zlata nastaju i koje su razlike među njima.

Šta je finoća proizvoda od plemenitih metala

Finoća predstavlja sadržaj plemenitog metala u hiljaditim delovima. Primer: austrijski 1 dukat je finoće 986. To znači da 98,6% ukupne težine ovog zlatnika čini čisto zlato. Preostalih 1,4% njegove mase čine primese sa drugim metalima. To isto pokazuju njegovi parametri. Težak je 3,4909 g, a težina zlata u njemu je 3,442 g.

U nekim zemljama ova austrijska kovanica ostala je kao standard za ovakvu finoću. Zato se na pojedinim mestima ona još naziva „finoća/ čistoća dukata“. Kroz istoriju je najrasprostranjenija finoća od 916.7. Takva je finoća kovanica poput Američkog orla, Britanskog suverena i drugih. Standard za franak je nešto niže finoće – 900.

Više o ovoj temi: Britanski suveren – zlatnik nad kojim sunce ne zalazi

Kao što pokazuje tabela, čisto zlato od 24 karata jednako je finoći od 999. Investicione zlatne poluge koje Tavex nudi kod nas, kao i većina savremenih zlatnih kovanica finoće su 999.9.  Neke se proizvode sa čistoćom od 999.99. Najčistije zlatne pločice ikada proizvedene su finoće 999.999. Njih je proizveo Perth Mint 1957. g. Čak i britanski Royal Mint kupio je nekoliko da ih koristi kao reper za svoje proizvode.

Više o ovoj temi: S kojim rafinerijama i kovnicama novca radi Tavex

Neformalno se proizvodi ovako visoke čistoće nazivaju „tri devetke“ (finoća 999), „četiri devetke“ (finoća 999.9) itd.

Šta je karat

Reč „karat“ potiče od starogrčke reči κεράτιον. Pored drugog značenja „rog“, koristila se za seme rogača. Ono je uzimano kao mera prilikom merenja na kantaru, jer njegova masa ne varira značajno, pa „keration“ postaje merna jedinica za težinu.

U modernije vreme karat počinje da se koristi za predstavljanje čistoće, a ne težine. Za razliku od finoće, kod karata se težina jednog proizvoda deli na 24 dela. Tako 24 od 24 ukazuje samo na sadržaj zlata, srebra ili drugog plemenitog metala; 12 karata znači da oni čine polovinu težine, dok preostali deo čine primese sa drugim metalima.

Jedno od objašnjenja za ovu metamorfozu povezuje se sa nemačkom markom u drugoj polovini XIX v. Njena težina je 24 karata, ali ona se ne izrađuje od čistog zlata, već finoća iznosi 900 (21,6 karata). Tako karat počinje da se povezuje sa težinom plemenitog metala u odnosu na ukupnu težinu proizvoda. Danas se ovaj sistem merenja čistoće koristi na globalnom nivou za sve proizvode od zlata, srebra i drugih plemenitih metala. Potrošačima je dobro poznata zbog nakita, koji se takođe mogu predstaviti i preko finoće.

Karat kod dijamanata

Znamo da se termin karat koristi i kada je reč o dijamantima. Razlika je u tome što je kod njih on merna jedinica za masu, a ne za odnos ili čistoću. Jedan karat iznosi 0,2 grama. Najveći dijamant ikad pronađen je kulinan. Njegova težina iznosi 3106 karata ili 621,2 g.