Dodaj upozorenje o ceni

Britanski suveren – zlatnik nad kojim sunce ne zalazi

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Rafinerije i kovnice novca, Analiza na dan 27.09.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
200 540 RSD/oz
  
+ 571 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 531 RSD/oz
  
+ 43 RSD

Britanski zlatnik suveren (’vladar’) je danas najpopularnija i najtraženija investiciona kovanica sa Ostrva. On ne samo da je bio svedok procvata Britanske imperije pre Prvog svetskog rata, već ga uopšte i čini mogućim. Razlog je što je zlatni suveren u osnovi monetarne reforme koja je početkom XIX v. obezbedila finansijsku stabilnost zemlje. Štaviše, to je jedna od kovanica etalona za „zlatni standard“.

Zbog važnosti suverena kovaće ga vladari u protekla dva veka, a još uvek i danas cirkuliše kao zakonito sredstvo plaćanja. Kraljica Elizabeta II, monarh sa najdužim stažom u britanskoj istoriji, bila je prikazana na reversu kovanice sa čak pet različitih portreta. Njihov ukupan tiraž iznosi preko 80 miliona komada. Njen naslednik Čarls III će po svemu sudeći nastaviti sa njegovim kovanjem.

Videćemo šta predstavlja zlatnik britanski suveren, kao i zašto se pojavljuje ponovo početkom XIX v. i šta ga čini toliko značajnom kovanicom, koja se i u naše vreme proizvodi i traži. Jer ovaj zlatnik se pojavljuje još pre više od 500 godina, ali njen savremeni izgled nastao je „tek“ pre dva veka.

Engleska bez zlatnog standarda: Velika inflacija tokom Napoleonovih ratova

Krajem XVIII v. Velika Britanija ulazi u rat protiv Francuske i postupa kao i u svakom drugom ratnom sukobu te epohe – finansira svoje troškove preko pozajmica. Ali ubrzo će biti jasno da ona to neće moći da izdrži finansijski, pošto je samo između 1793. i 1798. g. njen državni dug udvostručen. Interesantno je da je gotovo u isto vreme novi revolucionarni režim u Francuskoj već bankrotirao suočavajući se sa možda prvom hiperinflacijom u istoriji. Ovakav razvoj situacije značajno je potpomogao stupanje na presto Napoleona Bonaparte, kao što smo komentarisali u članku o drugom popularnom zlatniku – francuskom franku.

Više o ovoj temi: Francuski franak – zlatnik koji je pokretao evropsku trgovinu

Zlato je oduvek bilo garancija lične finansijske stabilnosti i ograničavajući faktor za državne rashode. Kada se dugovanja nagomilaju, dug prema kreditorima se izmiruje u zlatu, a kada se rezerve jedne zemlje potroše, ona bankrotira. Tim putem pošla je i Banka Engleske. Zbog spoljnih i unutrašnjih zaduženja, njene zlatne rezerve padaju na svega 20% još krajem 1795. g. Privatne banke suočavaju se sa bankarskom panikom zbog straha od francuskog napada. Zato februara 1797. g. Velika Britanija napušta zlatni standard, da bi dve godine kasnije bio uveden i porez na dohodak.

Ali to samo produbljuje probleme Velike Britanije. Ona i dalje pokriva svoje rashode tako što se zadužuje. Ogroman deo pozajmljenih sredstava je „neobezbeđen“ – država ih ne dobija od poreza ili preko nekog drugog kanala. Štaviše, njihov udeo u ukupnim kreditima značajno je porastao – sa manje od 20% na skoro 80% 1808. g. Osnovni kupac je Banka Engleske, a taj dug pokriva se štampanjem novca, tj. inflacijom. Veoma sličan mehanizam primećuje se i danas u Evropi.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Količina novca u opticaju skočila je sa 10,3 miliona funti 1797. g. na 27,25 miliona funti 1815. g., što predstavlja rast od 163%. To je dovelo do ubrzanog rasta potrošačkih cena i zabrinutosti čelnika za političku stabilnost. Kao odgovor na to i cena zlata u Velikoj Britaniji takođe brzo raste, jer ljudi veruju u fizičko zlato. Beleži se njen rast na slobodnim tržištima od preko 20% iako je njegovu zvaničnu vrednost fiksirao još ser Isak Njutn od 4,25 funti za jednu uncu.

Da bi shvatili razloge, čelnici naručuju jedno od najpoznatijih istraživanja u monetarnoj istoriji – istraživanje Komiteta za zlato. U dokumentu objavljenom 1810. g. nakon ovog istraživanja preporučuje se vraćanje zlatnom standardu. Sama Banka Engleske traži to isto od parlamenta u više navrata prethodnih godina.

Drugi život zlatnog britanskog suverena

Početkom XIX v. najpopularniji zlatnik u imperiji je gvineja. Ideja za njeno uvođenje dva veka ranije bila je da ona bude u vrednosti jedne funte ili 20 srebrnih šilinga. Poskupljenjem zlata u odnosu na srebro tokom vremena, i njena vrednost u pojedinim trenucima dostigla je 30 šilinga. Gvineja se proizvodi od 8,3 grama 22-karatnog zlata, što će reći da sadrži 7,7 grama žutog metala.

Ovakve fluktuacije nisu popularne u društvu. Vlasti otkrivaju da:

Stanovništvo je generalno nastrojeno prema zlatnicima od 20 i 10 šilinga, a ne prema gvinejama, polu-gvinejama vrednim sedam srebrnih šilinga.

Zato 1816. g. vlasti rade na tome da stvore nov standard, gde bi jedna funta imala vrednost od 20 šilinga. Ali ona treba da bude više od jednog zlatnika. Njime Velika Britanija treba da pokaže svetu svoju moć kao pobednika u Napoleonovim ratovima (1804–1815), moć imperije nad kojom sunce ne zalazi. Okrećući se svojim korenima, oni pronalaze najbolji način da sve to pokažu jednom kovanicom – britanskim suverenom.

Originalni britanski suveren Henrija VII

Nakon Ratova dveju ruža Henri VII stupa kao pobednik na engleski presto. Njegovi ciljevi i zadaci su da ujedini zemlju i da ojača njenu poziciju u međunarodnim odnosima. Tokom 1499, četrnaest godina nakon što je krunisan, on je iskovao zlatnik suveren kojim će predočiti i jedno i drugo.

Njegov naziv dolazi od samog vladara koji je predstavljen na reversu kako sedi na tronu sa simbolima vlasti – krunom i žezlom. Na reversu je prikazan grb, oko koga je ruža engleskog ujedinjenja. Kovanica je masivna za to vreme, prečnika preko 4 cm, težine 15,5 grama i od zlata izuzetno velike čistoće od .958 ili 23 karata. Osim toga, originalni suveren je izuzetno inovativan u britanskoj monetarnoj istoriji, zato što je:

  • Prva kovanica u vrednosti od jedne funte;
  • Najveći zlatnik iskovan u Engleskoj do tog trenutka;
  • Prva kovanica na kojoj je vladar realistično prikazan;
  • Kovanica najveće čistoće.

Čini se da jedna funta nije neka značajna suma. Ali pre pet vekova tolika je bila plata zanatlije za tri meseca, a sluga bi toliko zaradio za godinu dana. Verovatno jedan veliki deo Engleza u to vreme nikada nije uživo video kako izgleda suveren. Ali je on bio simbol kraljevske vlasti, cirkulisao je među bogatima, vladajućim slojem i trgovcima, a preko njih i u celoj Evropi. Postaje do te mere simbol stabilnosti i monarhije da ga u sledeća dva veka kuju svi vladari iako Henri VIII smanjuje njegovu čistoću na 22 karata, što će postati standard za monetarne sisteme u anglosaksonskom svetu i danas, a pre nego što će ga trajno zameniti gvineja u XVII v.

Nastajanje suverena kakav nam je danas poznat

To je razlog što se u XIX v. vlasti okreću prošlosti i suverenu kao znaku stabilnosti i prosperiteta. Kao i kod njegovih prethodnika čistoća mu je 22 karata, ali sadrži 7,31 gram čistog zlata. To je manje i od originalnog suverena i od gvineje, a razlog je bio da bi se njegova vrednost od jedne funte izjednačila sa 20 šilinga.

Kako i dolikuje, uvođenje britanskog suverena poklapa se sa ogromnim monetarnim poduhvatom – Velikom zamenom kovanica. To je druga ovakva operacija u britanskoj istoriji, a prethodna je izvršena pre vek i nešto kada je Vilijam III ručno pretopio iskovane srebrne šilinge. Sada je pretopljena ogromna količina gvineja da bi se proizveo nov novac.

Stvaranje zlatnog suverena nije samo novo poglavlje u finansijskoj istoriji Engleske. To je početak britanske kovanice koja će se najviše proizvoditi i biti najpopularnija i koja se još uvek izrađuje bez promene standarda. Štaviše, danas se ona proizvodi po najkonkretnijem standardu u svetu. Prema Royal Mint-u sadržaj čistog zlata u njoj garantovan je do pet jedinica nakon decimalne zapete. U sledećih dvesta godina suveren će se koristiti u čitavom svetu i biće svedok najvećeg poleta u istoriji imperije, dok će zlatni standard biti garancija njene održivosti.

Dizajn zlatnog britanskog suverena

Prvi suveren pojavio se 1817. g. Na njegovom aversu je Džordž III, čiji profil gleda na desnu stranu. Tradicija kod ovih kovanica je da se kraljevi prikazuju samo iz profila, koji je okrenut u suprotnom smeru u odnosu na lik njihovog prethodnika. To znači da bi, kada počnu da se izrađuju kovanice sa sadašnjim kraljem Čarlsom III, on trebalo da gleda ulevo.

Prva serija zlatnog britanskog suverena iz 1817. g. prikazuje kralja Džordža III na prednjoj strani (aversu) i Svetog Georgija i aždaju na zadnjoj strani (reversu)

Na reversu prvog suverena prikazana je scena kako Sv. Georgije ubija aždaju, delo vajara Benedeta Pistručija. Kada ge predstavlja Royal Mint-u 1816. g., scena je toliko detaljna da majstori u kovnici novca ne uspevaju da naprave čeličnu matricu za izradu ovih kovanica. Zato ju je Italijan napravio sam. Kao što se vidi, svetac drži samo deo koplja. Pretpostavljamo da je ono polomljeno, jer je dvoboj na vrhuncu. Četiri godine kasnije koplje je zamenjeno mačem i više nije menjano.

Osim ove promene, nije bilo mnogo značajnijih izmena. Jedna od njih je da su uklonjeni pramenovi kose koji su prikazivani iza svečevog šlema. Da bi zatim bili vraćeni, ali nisu uvek prisutni. Na primer, kod Elizabete II kosa se vidi na kovanicama kovanim do 2009. g. Nakon toga je Royal Mint odlučio da koristi promenjeni dizajn s kraja XIX v. i kosa opet nestaje sa kovanice.

Neke promene Sv. Georgija na reversu britanskog suverena

Samo dva puta je promenjen sam lik sveca. Timoti Nod izradio je svoj autorski dizajn početkom XXI v. Na njemu je svetac, koji je krenuo mačem na zver, predstavljen sa srednjovekovnim oklopom i šlemom. To je korišćeno samo na kovanicama iz 2005. g. Sedam godina kasnije kovanica opet ima jedinstven dizajn, gde Sv. Georgije probada zmaja kopljem. Ovaj dizajn predstavljen je povodom dijamantskog jubileja Elizabete II i proizvedeno je samo 750.000 komada.

Prikazivanje kraljevskog grba na kovanici

Grb Velike Britanije pojavljuje se na zlatnom suverenu prvi put 1825. g., po porudžbini kralja Džordža IV. Pet godina kasnije njega je osavremenio Vilijam IV, a 1838. je ponovo obnovljen u vreme kraljice Viktorije. Autor sva tri dizajna je Žan Batist Merlen iz Pariske kovnice novca.

Tri dizajna grba Velike Britanije iz vremena Džordža IV, Vilijama IV i Viktorije

Novi oblik nema onu popularnost kakvu je imao lik Sv. Georgija, sveca koji je zaštitnik Engleske. Zato se početkom 70-ih godina XIX v. on vraća na zadnju stranu kovanica, već za posebno izdanje iz 1887. g., proizvedeno povodom zlatnog jubileja kraljice Viktorije. Vezano za njihovu izradu ministar finansija navodi da je Pistručijevo rešenje:

Prožeto tradicijom i preporučeno zbog svoje izuzetne lepote.

Iako se još uvek ponekad koristi grb (pa tako i kod kovanica Elizabete II iz 2022. g.), od kraja XIX v. prepoznatljivi dizajn Sv. Georgija i aždaje koristi se sve do danas. Više od dva veka on krasi kovanicu suveren i koriste ga svi monarsi Ujedinjenog Kraljevstva tokom XX v. Može se reći da je ovaj izgled trajan kao i sam suveren, koji takođe ne menja svoje karakteristike.

Suveren u drugim apoenima

Opet početkom 20-ih godina XIX v. počinje izrada suverena u apoenima od dve funte (13,324 grama čistog zlata) i pet funti (33,3720 grama). Retko se koriste u prometu, pa se ne izrađuju redovno i njihove serije po pravilu su ograničene. Originalne kovanice od 5 funti, proizvedene za vreme vladavine Džordža III, takođe su pre kolekcionarski primerci nego zakonito sredstvo plaćanja.

Pored ovih, i danas se izrađuju kovanice i u apoenima od četvrtine i polovine funte. Ove poslednje takođe su predstavljene 1817. g. u relativno visokom broju. Osim razlike u fizičkim karakteristikama i sadržaju čistog zlata od 3,6575 g, na kovanicama sa apoenom od pola suverena prvobitno je prikazan grb umesto Sv. Georgija i aždaje, ali svetac će se i kod njih nametnuti kao rešenje.

Zadnja strana prve kovanice od pola suverena Džordža III iz 1817. g.

U ovoj analizi razmotrićemo samo kovanice u apoenima od jedne funte. One su dostupne u mnogo većoj količini od drugih apoena i najpopularnija su vrsta suverena.

Glavna kovanica u svetu: britanski suveren tokom istorije

Zlatni suveren je zakonito sredstvo plaćanja između 1817. i 1814. g. U tom periodu iskovano je preko milijardu kovanica sa različitom denominacijom. Poređenja radi, proizvedeno je„samo“ oko 600 miliona primeraka francuskog franka, a on je jedno od najrasprostranjenijih platnih sredstava u kontinentalnoj Evropi.

U usponu Britanske imperije suveren se koristi kao platno sredstvo u više od 30 zemalja koje pokrivaju veći deo Zemljine površine u tom trenutku. Nijedna druga kovanica u istoriji čovečanstva nije korišćena na širem prostoru.

Zahvaljujući stabilnosti zlatnog standarda, a posebno suverena, gotovo ceo taj vek Britanci uživaju u neviđenom rastu životnog standarda. Podaci Banke Engleske pokazuju da se nivo cena smanjuje za 30%, dok je realna plata veća skoro tri puta. Britanci nikada više neće imati ovakvu stabilnost ličnih finansija. Tokom poslednjeg veka do povećanja realnih plata došlo je samo dva puta.

Kraj suverena i svetski ratovi

Paradoksalno, njegovo korišćenje obustavljeno je iz upravo suprotnog razloga zbog kojeg je nastao. Nakon što ceo vek garantuje finansijsku stabilnost zemlje, suveren prestaje da bude zakonito sredstvo plaćanja ulaskom Velike Britanije u Prvi svetski rat 4. avgusta 1914. g. Razlog je što stanovništvo, uplašeno ovim sukobom, ponovo povlači fizičko zlato, pa rezerve Banke Engleske za samo tri dana padaju za 60%.

Umesto njega dolaze novčanice u apoenu od jedne funte i 10 šilinga. Tako se u zemlji u svakodnevnom prometu više ne koriste zlatnici. Tokom Velikog rata Banka Engleske uspeće da povuče iz opticaja sve zlato, čija je ukupna nominalna vrednost preko 100 miliona funti.

Reklamni plakat sa natpisom: „Britanski suveren će pobediti! Uloži u ratni zajam danas.“ Mogao se videti širom Velike Britanije tokom Prvog svetskog rata.

Uprkos tome suveren se i dalje proizvodi do 1925. g. u Londonu (sa prekidom nakon 1917. g.) i do 1932. g. u bivšim kolonijama. Osnovni razlog je što ga Banka Engleske koristi kao rezervu i za otplatu britanskog spoljnog duga.

Krajem 30-ih i 40-ih godina proizvedene su dve ograničene serije. Druga prikazuje kralja Džordža VI (otac Elizabete II), ali u njegovoj izradi korišćene su matrice iz 1925. g. Međutim, kovanice iz 30-ih, sa najograničenijom serijom, postaju rekorderi.

Najskuplji britanski zlatnik u istoriji

Edvard VII je na prestolu manje od godinu dana – od 20. januara do 11. decembra1936. g. To je najkraći period vladavine u britanskoj istoriji. Osim toga, on je prvi vladar koji je abdicirao i prvi koji je insistirao da bude prikazan na kovanicama iz levog profila, kao i njegov prethodnik, jer mu se tako više sviđalo. U tom kratkom periodu Royal Mint uspeva da proizvede izuzetno mali broj kovanica sa njegovim likom i nijedna od njih neće ući u opticaj.

Nakon njegove abdikacije kovanice su stavljene u kutiju i sklonjene u radni sto pomoćnika direktora ove institucije. Ostaće tu do 70-ih godina kada će većina naći mesto u muzeju pri ovoj kovnici novca. Ali neke su očigledno otišle dalje. 2020. g. suveren sa kraljevim likom bio je prodat privatnom kolekcionaru za milion funti, što ga čini najskupljom britanskom kovanicom u istoriji. Ali samo godinu dana kasnije to mesto zauzeo je drugi suveren Edvarda VIII u apoenu od 5 funti, prodat za 1,65 miliona funti.

Obnavljanje suverena u vreme Elizabete II

Stupanjem Elizabete II na britanski presto 1952. g., Royal Mint priprema prvu novu seriju kovanica i može se reći da suveren vaskrsava po drugi put u svojoj istoriji. Serija je izuzetno ograničena i danas se čuva u Kraljevskoj kolekciji British Museum-a i u muzeju pri Royal Mint-u. Serijska proizvodnja počeće četiri godine kasnije. Kraljica ne samo da je vratila ovu najpopularniju kovanicu već je i monarh sa najviše portreta na suverenu – pet, tokom sedam decenija. U tom intervalu proizvedeno je preko 80 miliona komada.

Mnogo je razloga za obnavljanje ove legendarne kovanice. Prekidom njene proizvodnje tokom Prvog svetskog rata nastaje vakuum na tržištima, dok potražnja za zlatom raste. Zato se u nekim državama izrađuju gotovo direktne kopije suverena, npr. saudijska gvineja (7,3217 g čistog zlata, finoće .917), koja se proizvodi između 1950. i 1957. g. Jedan od razloga je i borba sa falsifikatima kojima su nakon Velikog rata zatrpana tržišta, a koji nastaju u izuzetno velikim količinama u Italiji i Siriji.

Fizičke karakteristike zlatnog britanskog suverena

Ako izuzmemo dizajn, fizički parametri kovanice takođe se suštinski ne menjaju. Tokom cele svoje istorije on je čistoće od 22 karata i sa sadržajem zlata od 7,3149 grama. To su standardni parametri kovanice prilikom poslednje serije Elizabete II.

Tabela 1: Tehničke specifikacije britanskog suverena

Parametar Specifikacija
Težina 7,98 g
Čisto zlato 7,3149 g
Karata 22
Finoća .9167
Prečnik 21,95 mm
Debljina 1,56

Imajući u vidu veličinu Britanske imperije suveren je kovan gotovo u celom svetu. Slova koja označavaju kovnicu novca u kojoj je kovanica iskovana mogu se pronaći na tri mesta:

  • Ispod profila vladara;
  • Na zemlji ispod kopita konja Sv. Georgija;
  • Ispod lovorika kada je prikazan grb.

Izuzetak predstavljaju kovanica iz Londona koje nemaju slovnu oznaku.

Tabela 2: Poreklo britanskog suverena

Grad; zemlja Slovna oznaka na kovanici Godine izrade
London, Engleska –          1816–do danas
Sidnej, Australija S 1854–1926. g.
Melburn, Australija M 1872–1932. g.
Pert, Australija P 1899–1932. g.
Otava, Kanada C 1908–1919. g.
Pretorija, Južna Afrika SA 1923–1931. g.
Bombaj, Indija I 1917–1919. g.

Možda biste voleli da pročitate i