Dodaj upozorenje o ceni

Francuski franak – zlatnik koji je pokretao evropsku trgovinu

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Rafinerije i kovnice novca, Analiza na dan 24.02.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
1 RSD/oz
  
- 0 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
1 RSD/oz
  
- 0 RSD

Pre bitke kod Vaterloa Napoleon Bonaparta ima nekoliko ozbiljnih problema. Prvi je što je vojska koju su predvodili Velington i Fon Bliher bila bar 50% veća od njegove. A drugi – što je izgubio svoj zlatnik Genius od 20 franaka sa likom anđela. Car je verovao da mu on nosi sreću i nosio ga je sa sobom tokom čitave soje karijere. Priča koja sledi je poznata – francuska vojska gubi bitku, car se predaje i opet pada u zarobljeništvo, ovoga puta na ostrvu Sveta Jelena, gde i umire 1821. g.

Francuski zlatnik Genius, sličan onome koji je nosio Napoleon Bonaparta

Upravo je Napoleon vladar koji je odgovoran za uvođenje franka kao nacionalne valute u modernu istoriju Francuske. Njegovi ratni pohodi, savezi i naslednici čine da franak postane zajednička evropska valuta. Kao što ćemo videti, franak postaje toliko popularan na Starom kontinentu da postaje svojevrstan etalon i standard za zlatnike širom sveta, uključujući tu i Veliku Britaniju i Englesku.

Izgled zlatnikâ francuskog franka menja se tokom vremena, a njihovo širenje tokom XIX i XX v. duguje se konstantnom visokom kvalitetu. Danas, gotovo dva veka nakon smrti Napoleona Bonaparte, spadaju u najpopularniju vrstu investicionog zlata na svetu, naročito na Starom kontinentu. To važi i za Balkansko poluostrvo, gde je ovaj francuski franak poznat još od druge polovine XIX v., otkada je u opticaju u ovom regionu.

Razmotrićemo istoriju franka, nekih najpopularnijih vrsta koje se kupuju kao investiciono zlato.

Počeci francuskog franka

Kratko predstavljanje francuskog novčanog sistema

Kao i austrijski dukat, i francuski franak ima drevne korene. Standard koji se tiče težine kovanica i njihove vrednosti u ovoj zemlji postavljen je još u vreme Karla Velikog u VII v. Poznat je i kao pariska livra (livre parisis, pri čemu je livra ekvivalentna funti u britanskom sistemu), koja se delila na 20 sua, a jedan su iznosio je 12 denijea (koji se mogu uporediti sa penijima).

Ali kraljevi vazali imali su pravo da proizvode valutu koja ne ispunjava standarde centralne vlasti. Zato u srednjovekovnoj Francuskoj paralelno cirkulišu mnoge vrste kovanica istog imena, ali različite težine (ovde ostavljamo po strani inovacije poput novčića eki, u prevodu „štit“, koje su ekvivalentne krunama u drugim zemljama, a koje je kovao Luj IX 1266. g.). Jedna od njih je livre tournois (livra iz grada Tur). Ona zadržava odnos između livre, sua i denijea, ali livra iz Tura je sa svojom težinom od 80,88 grama čistog srebra, za 20% jeftinija od pariske.

Rađanje francuskog franka

U vreme Stogodišnjeg rata, tačno sto godina kasnije, kralj Žan II oslobođen je iz zarobljeništva nakon poraza od strane Engleske u bici kod Poatijea (1356), kada je Francuska doživela jedan od najvećih ratnih poraza u srednjem veku. Zemlja plaća ogroman otkup u zemljii i tri miliona ekija. Suma je impozantna, veća od dvogodišnjeg budžeta Francuske, koji je najveći u svetu.

U kontekstu finansijske i političke krize i kako bi platio svoj otkup, Žan II 1360. g. iskovao je novu zlatnu kovanicu – francuski franak, poznat još i kao franc à cheval, tj. „slobodan na konju“, što predstavlja aluziju na oslobođenje vladara. I natpis na njoj potvrđuje njeno ime:

Johannes Dei Gratia Francorum Rex („Žan, po volji božjoj, kralj Francuza“)

Ne iznenađuje što on svoju novu kovanicu zasniva na jeftinijem standardu iz Tura, čija je vrednost duplo smanjena tokom tog jednog veka – na 44,68 grama čistog srebra. Zato novi franak ima sadržaj čistog zlata od 3,885 grama i prečnik od 28 mm.

Zlatni franak iz vremena Žana II

Uprkos devalvaciji ove valute, Žan II ne uspeva da izradi dovoljno kovanica da bi platio svoj otkup i dobrovoljno se vraća u zarobljeništvo u London.

Francuski franak do revolucije

Zlatni franak kovan je i u vreme Šarla V, naslednika Žana II. Kovanice koje su proizvedene za njegovog vremena visokog su kvaliteta i franak ostaje sinonim za livru i stabilnu valutu. Zato ostaje u opticaju duže vreme.

U narednim vekovima valute u Evropi karakteriše veoma visoka inflacija. Samo za dva stoleća livra je izgubila još 65% svoje vrednosti i iznosi samo 16,3 grama srebra ili 1,398 grama zlata. Da bi vratio poverenje u ovu valutu, Anri III obnavlja proizvodnju franka, koji je stanovništvo podsećao na skuplju livru iz prošlosti. Samo što će, dok on bude počeo sa proizvodnjom ove valute, jedan franak biti težak samo 14,188 grama srebra.

Proizvodnja ponovo prestaje sredinom XVII v., iako franak ostaje u opticaju, kada Luj XIII uvodi luidargint (težine 24,93 grama srebra, vredan koliko i tri livre) i lujdor (6,189 grama zlata, vredan kao deset livri). Uzor za nove kovanice je španski dolar.

Obnavljanje franka u vreme Velike francuske revolucije

Tokom 1795. g. Nacionalni konvent – prvi oblik upravljanja repbulikom u istoriji Francuske, odbacuje u potpunosti stari novčani sistem. Umesto njega uvodi decimalni sa frankom kao vodećom novčanom jedinicom. Težina jednog franka iznosi 4,505 grama čistog srebra, a manji apoeni dele se na sledeći način: 1 franak = 10 desima = 100 centima. Zadržan je odnos između cene zlata i srebra: jedna fina unca zlata = 15,5 unci srebra.

Dizajn novih franaka datira iz vremena revolucije. Među prvima je upravo „srećni novčić“ Napoleona Bonaparte – Genius, čiji je autor glavni graver Ogisten Dipre 1791. g., tj. Još u vreme novčanog sistema monarhije.

Srebrnjak od 30 sua sa likom Luja XVI, proizveden 1792. g. – jedan je od prvih obrazaca francuskog Geniusa. Na njemu su prikazani simboli revolucije – ruka pravde (levo na poleđini) i novi ustav.

On se umnogome razlikuje od prethodnih zlatnih i srebrnih kovanica koje su izrađene u monarhiji – na njemu je oslikan anđeo koji stoji na pijedestalu i na ploči ispisuje francuski ustav, a iznad njega je natpis „Republika Francuska“. Novitet predstavlja i prikazivanje nominalne vrednosti kovanice – fenomen koji generalno nije prisutan kod kovanica iz doba monarhije.

Zbog rada na novčanim jedinicama i podrške revoluciji (na srebrnjaku od pet franaka težine 25,03 grama autor je oslikao Herkulesa koga okružuju boginje slobode i pravde Libertas i Justicija) rojalisti su Diprea osudili na smrt, ali po legendi zlatnik od 20 francuskih franaka Genius nosi njegovom autoru sreću, te će on uspeti da izbegne egzekuciju. Vrlo je moguće da je graver njime podmitio dželata.

Napoleon Bonaparta – konsolidacija i ekspanzija francuskog franka u Evropi

Samo četiri godine nakon proglašenja Prve republike 1795. g., novi režim u Francuskoj je bankrotirao. To pomaže Napoleonu da preuzme vlast i proglasi se za prvog konzula, čime praktično koncentriše svu vlast u svojim rukama. U ovom procesu franak postaje i zvanična valuta zemlje. Godinu dana kasnije osnovana je i Centralna banka Francuske kojoj je naložena izrada novih kovanica, pa one, sa likom Napoleona Bonaparte, počinju da se izrađuju 1803. g.

Njihov dizajn ne uključuje simbole revolucije. Umesto toga vodeće (i jedino) mesto zauzima Napoleon, prikazan u duhu vladara Starog Rima – najpre kao prvi konzul, a od 1804. g. kao car.

Napoleon izrađuje zlatnike u nominalnoj vrednosti od 20 i 40 franaka u skladu sa standardima koji su postavljeni prilikom izrade novčića Genius od 20 franaka, koji je sadržao 5,8 (0,18668 finih unci) grama zlata čistoće od 900 ili 21,6 karata. Poređenja radi, srebrnjak od 5 francuskih franaka u tom periodu ima težinu od 25 grama i sadrži 22,5 grama srebra (takođe čistoće 900).

Francuski franak na kome je prikazan Napoleon Bonaparta kao prvi konzul i car

Kvalitet zlatnih franaka ostaće nepromenjen do Prvog svetskog rata. Međutim, zaključno sa 1879. Francuska, kao i druge zemlje članice Latinske monetarne unije, prestaju sa izradom srebrnih kovanica, prelazeći na zlatni standard, iako srebrna kovanica od 5 franaka ostaje u opticaju. Međutim, to je u budućnosti.

1812. g. Napoleonovo carstvo obuhvata skoro celu kontinentalnu Evropu, prostire se do Rusije i Otomanskog carstva – zahvaljujući direktnim osvajanjima, kolonijama i savezima. Tako se i franak širi svuda i postaje vodeća valuta. U Italiji, Holandiji i Švajcarskoj izrađuju se direktne kopije ovih francuskih kovanica, na kojima je takođe lik Napoleona. Zbog likova Bonaparte i njegovog nećaka ove kovanice poznate su i danas kao „francuski Napoleon“.

Uprkos kraju carstva 1815. g., njegove zlatne i srebrne kovanice ostaju u opticaju u celom svetu. U Francuskoj obnovljena monarhija (do 1848. g.) ne menja novčani sistem – franak je veoma popularna valuta, čemu doprinosi i činjenica da je do pada Napoleona, izrađeno na milione komada. I postaće tek još šire prihvaćena.

Francuski franak – pokretač trgovine u Evropi

Preuzimajući vlasti 1848. g. i samoproglašavajući se za cara četiri godine kasnije, Napoleon III, nećak Napoleona Bonaparte, nastavio je da izrađuje francuski franak. Vraćajući se korenima ove valute, on obnavlja i proizvodnju Geniusa. Za nejgove vladavine proizvode se i zlatnici u nominalnoj vrednosti od 5, 10 i 100 franaka (ovaj poslednji je sa sadržajem čistog zlata od 29,03 grama), ali oni nisu naročito popularni za svakodnevne transakcije.

10 franaka francuski Napoleon

U njegovo vreme francuski franak učvršćuje vodeću poziciju, pritom – mirnim sredstvima. 1865. g. osnovana je Latinska monetarna unija, čiji su članovi Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska. Grčka se pridružuje nešto kasnije, ali biva izbačena zbog loše monetarne politike, poznati scenario.

Ideja je da se standardizuju kovanice ovih zemalja da bi se olakšala trgovina među njima. Etalon je, naravno, francuski franak, a Švajcarska i Belgija čak pozajmljuju i njegovo ime. Tako franak postaje evropska valuta i tokom dobrog dela XIX v. bio je svetska rezervna valuta – imala je status koji danas uživa američki dolar.

Francuski franak – osnova za sav novac u svetu?

Ali Francuzi idu korak dalje. Oni pokušavaju da pretvore franak u model za sve druge kovanice u svetu. Na konferenciji u Parizu 1867. g. dvadeset država, među kojima su i SAD, Velika Britanija i Rusija, ujedinjuju se oko ideje da standardizuju svoj novac prema francuskom franku. Ideja je da on bude opšteprihvaćen u svakoj od ovih zemalja, a da sadržaj plemenitih metala u kovanicama bude isti kao kod franka. Argument za to je što je on najrasprostranjenija valuta u svetu, što još jednom pokazuje koliki je njegov značaj u ekonomskoj istoriji.

Ovaj poduhvat je propao, jer bi SAD i Velika Brtianija morale samim tim da smanje sadržaj zlata u dolaru i da povećaju vrednost suverena. Ali malo je falilo da se ideja ostvari – u obe zemlje predložena su rešenja za usklađivanje lokalnih valuta sa francuskim frankom.

Kraj zlatnog francuskog franka

Latinska monetarna unija praktično se raspala sedamdesetih godina XIX v., iako na papiru postoji do 1927. g. Sa početkom Prvog svetskog rata Francuska napušta i zlatni standard – on joj ne bi dozvoljavao troškove za finansiranje jednog ovakvog poduhvata. Time prestaje emisija zlatnog francuskog franka (osim pokušaja ponovnog vraćanja njemu između dva svetska rata), ali ne i potražnja za njim.

Pomalo je ironično što je šezdesetih godina XX v. upravo Francuska srušila Londonski zlatni bazen, pošto Šar de Gol rasprodaje dolare da bi za njih dobio zlato. To čini održavanje zlatnog standarda nemogućim i Ričard Nikson ga napušta 1971. g. Ulaskom u evrozonu, Francuska napušta franak 1999. g., dok ga centralna banka ove zemlje prima do februara 2005. g.

Najpopularnije vrste francuskog franka koje se kupuju kao investiciono zlato

Nekada najrasprostranjenija valuta u Evropi, zlatni francuski franak doživeo je mnogo različitih dizajna, koji se ne svode samo na dva Napoleona. Osnovna tema su simboli Francuske i Velike francuske revolucije – sloboda, jednakost i bratstvo.

Evo primera nekih od popularnijih dizajna franka kojima se danas trguje kao investicionim zlatom.

Gde se frank proizvodi?

Pored raznovrsnosti dizajna, zlatni francuski franak ima i različite proizvođače. Samo u Francuskoj je više od dvadeset kovnica novca koje gra izrađuju, a osim toga emituje se i u drugim zemljama. Svaka institucija imala je obavezu da na kovanice postavi karakterističnu oznaku.

Najčešće se sreće slovo „A“. To je oznaka Pariske kovnice novca, koja je najstarija na svetu (osnovao ju je 864. g. Karlo II Ćelavi). Kruna ili slovo „R” znače da je kovanica Napoleon izrađena u Rimu. Osim u ovoj savremenoj prestonici, kovanice su izrađivane u još nekoliko italijanskih gradova.

Zaključak

Zlatni francuski franak nosi sećanja na neke od najdinamičnijih perioda u istoriji Evrope. On podseća na uspon, pad i novi polet Francuske kao republike i carstva i na vremena kada su vladari pokušavali da uspostave standard stabilnog visokokvalitetnog novca od zlata i srebra.

I danas franak nosi veoma visoku vrednost za investitore. Ona se ne svodi samo na njegovu bogatu istoriju. Sa svojom nepromenjenom količinom zlata i različitim dizajnima, on ostaje visokolikvidna investicija.

Istovremeno, kovanice u nominalnoj vrednosti od 20 franaka, koje su najbolje prihvaćene i široko korišćene tokom istorije, sjajan su poklon i veoma su pogodne za ulazak u svet investicionog zlata. Razlog je što ih njihov sadržaj čistog zlata od 5.80644 grama (ili 0.18668 finih unci) čini izuzetno pristupačnim. To su samo neki od razloga što je zlatni francuski franak, više od dva veka nakon što je postao zvanična valuta,  i dalje jedan od najtraženijih oblika investicionog zlata u svetu.

Cena zlata (XAU-RSD)
1 RSD/oz
  
- 0 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
1 RSD/oz
  
- 0 RSD

Možda biste voleli da pročitate i