Dodaj upozorenje o ceni

S kojim rafinerijama i kovnicama novca radi Tavex

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Lične finansije, Rafinerije i kovnice novca na dan 29.03.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
253114 RSD/oz
  
+ 961 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3316 RSD/oz
  
+ 37 RSD
Rafinerije i kovnice novca – Kovnica novca u Pertu (Perth Mint)

U svetu trgovine investicionim zlatom poverenje je sve. Zato Tavex svojim klijentima isporučuje samo proizvode najvećih i najeminentnijih rafinerija i kovnica novca u svetu.

Tako klijenti imaju na raspolaganju svetski prepoznatljive proizvode garantovanog visokog kvaliteta i utvrđenog sadržaja količine zlata ili srebra. Oni se mogu zameniti u svakoj zemlji širom sveta, za vrednosti koje su obično blizu spot cene zlata. Zahvaljujući tome Tavex nudi svojim klijentima dostupan oblik štednje i ogromnu fleksibilnost.

Evo ko su naši partneri i kako su postali najprepoznatljivije rafinerije i kovnice novca na svetskom tržištu investicionog zlata.

Valcambi

Danas je rafinerija Valcambi, osnovana 1961, najveća švajcarska rafinerija po obimu prerađenog zlata. 2020. g. ovde je obrađeno 1200 tona zlata, što je za 50% više od drugoplasirane Metalor Technologies.

Više o ovoj temi: Kako je švajcarski Valcambi postao najveća rafinerija zlata na svetu

Valcambi kao proizvođač nudi jedne od najprepoznatljivijih i najtraženijih zlatnih poluga na globalnom nivou. Raspolažu ogromnom paletom poluga, kovanica i medaljona. Ova rafinerija predstavila je i prve kovanice na svetu sa sfernim prstenovima od investicionog zlata. One predstavljaju niz prstenova koji se vrte oko zajedničke ose i tako formiraju sfere koje sukcesivno rastu.

Ali Valcambi je i inovator u pogledu društvene odgovornosti. Rafinerija je izbacila posebnu seriju proizvoda od „zelenog zlata“. Reč je o zlatu iz rudnika koji ispunjavaju najviše ekološke standarde, kao i standarde koji se tiču odgovornosti prema zaposlenima i uslova rada.

PAMP

PAMP je još jedna švajcarska rafinerija čiji su proizvodi u Tavex-ovoj ponudi. Njen radni kapacitet je 450 tona zlata i 600 tona srebra godišnje. Ako uzmemo u obzir da se u Švajcarskoj rafiniše između 65 i 75% zlata na svetskom nivou, ona je među najvećim proizvođačima investicionog zlata u svetu.

Ono po čemu se izdvajaju autentične zlatne kovanice koje proizvode ove renomirane rafinerije ili kovnice novca jeste kvalitet njihove izrade. PAMP prvi uvodi proizvodnju poluga lepog dizajna. Stoga nije slučajno što njegovi proizvodi takođe uživaju veliku popularnost širom sveta.

Više o ovoj temi: Moćne dame u svetu investicionog zlata

Možda je najpopularnija PAMP-ova zlatna poluga ona sa likom boginje sreće Fortune, po kojoj je i dobila ime. Ona je čistoće zlata od 99,99% i prva je poluga u svetu koja uključuje umetničku izradu.

Zlatna poluga PAMP Fortuna

Zlatna poluga PAMP Fortuna

Izvor: Tavex

PAMP je prva rafinerija u svetu koja je 2015. g. dobila Responsible Gold Certificate (sertifikat za odgovornu iskopavanje zlata), koji izdaje London Bullion Market Association. Njime se potvrđuje da svojom delatnošću kompanija ne izaziva sukobe u svetu, ne narušava ljudska prava, ne pomaže rad terorističkih organizacija i ispunjava visoke standarde kada je reč o ekološkoj, socijalnoj i poslovnoj politici.

Kovnica novca u Pertu (Perth Mint)

Perth Mint (prikazana na naslovnoj fotografiji) osnovana je 1899. g. kao filijala kraljevske kovnice novca, nakon još jednog otkrića zlata u Australiji. Iako nije prva, njeni prethodnici Sydney Mint i Melbourne Mint više ne postoje.

1957 g. Perth Mint prvi dolazi do „najčistijeg zlata“ na svetu. Zlatna pločica koju je proizvela ova institucija bila je čistoće 99,9999%. Ona je tako impresivna da neke institucije, na primer, britanska Kovnica novca, poručuju nekoliko primeraka sa kojima će upoređivati svoje zlatne kovanice.

Osim dostignuća u tehnološkom pogledu, ova australijska kovnica novca niže i uspehe u trgovini. Tokom 1987. g. oni predstavljaju kovanicu zlatni grumen (koja će nakon toga postati Australijski kengur). Ona istog časa postaje hit među investitorima. Samo na dan njenog pojavljivanja, poručene su kovanice ukupne težine 150.000 finih unci (ili 4,8 tona), dok su u Perth Mint-u očekivali maksimalnu potražnju od 130.000 finih unci tokom prva tri meseca ukupno.

Zlatna kovanica Australijski kengur

Zlatna kovanica Australijski kengur

Izvor: Tavex

Kao i druge rafinerije sa spiska, Australijska kovnica novca nudi široku paletu investicionih i numizmatičkih zlatnih i srebrnih proizvoda. Među njima je serija investicionih zlatnih kovanica Lunar. Njihov dizajn menja se svake godine da bi predstavio životinju kojoj je posvećena ta godina kineskog kalendara. Krajem 2021. g., na primer, predstavljene su zlatne kovanice za lunarnu godinu Tigra.

Numizmatičke kovanice Perth Mint-a tokom godina osvojile su na desetine nagrada za svoj dizajn. U ovoj kovnici novca proizvode se i australijski dolari.

Austrijska kovnica novca (Münze Österreich)

Münze Österreich, kako glasi originalni naziv Austrijske kovnice novca, najstarija je institucija na Tavex-ovom spisku. Njeni koreni povezani su sa Ričardom Lavljim Srcem. 1194. g. on plaća kao otkup 12 tona srebra vojvodi Leopoldu V, koji drži engleskog kralja u zarobljeništvu godinu dana. Od ovog srebra austrijski vladar kuje prve srebrne kovanice u Beču.

U prvoj polovini XVIII v. u Austrijskoj kovnici novca osnovana je akademija za gravere, koja i danas postoji. Zlatne kovanice koje izrađuje ova institucija pokazuju koliki su njeni dometi. Najpopularnija među zlatnim kovanicama je Bečka filharmonija. Pojavila se 1989. g. i zahvaljujući svom izuzetnom dizajnu odmah je osvojila nagradu za „Najbolju zlatnu kovanicu“ koju dodeljuje Coin News. Ona je prvo zakonito sredstvo plaćanja koje je iskovano u Austriji sa sadržajem čistog zlata od 99,99%.

Zlatna kovanica Bečka filharmonija

Zlatna kovanica Bečka filharmonija

Izvor: Tavex

Njene nagrade će se tek nizati. 1992. g. ona će postati najprodavanija zlatna kovanica u svetu. Od tada do danas ona će još tri puta poneti tu nagradu. Zbog svoje ogromne popularnosti Bečka filharmonija se nudi i kao srebrna kovanica (od 2008. g.), i u platinastom izdanju od (od 2016. g.).

Osim Bečke filharmonije Austrijska kovnica novca, koja je jedna od vodećih rafinerija u svetu, proizvodi široku paletu investicionih i numizmatičkih poluga, kovanica i čak nakit. Među njima su i zlatne kovanice Austrijski dukat, sa likom cara Franca Jozefa. Od 1988. g. naovamo to je jedina institucija koja proizvodi valutu koja se koristi u Austriji.

Kineska kovnica novca (China Great Wall Coins Investment)

Kineska kovnica novca je podružnica kompanije u vlasništvu Narodne banke Kine China Coin. Kompanija proizvodi kineske zlatne kovanice i jedina ima licencu za njihovu distribuciju van zemlje.

U prvu kategoriju spadaju najpoznatije i najtraženije zlatne kovanice širom sveta – Zlatna panda. Njihov dizajn se menja svake godine, od početka njihove proizvodnje 1982. g. Godinu dana kasnije izbačene su i srebrne kovanice Kineska panda.

Zlatne Kineske pande čistoće su 99,9 i nude se u težini od 1, 3, 8, 15 i 30 grama. Ove mere su apsolutno precizne. Od 2016. g. naovamo kovanice se ne nude u finim uncama već u gramima, jer je to merni sistem koji se koristi u Kini.

Jesu li ove rafinerije pouzdane?

Iako smo naveli samo neke od najvećih rafinerija i kovnica novca na svetskom nivou, postavlja se pitanje:

Kako da znamo da rafinerije nude ono što obećavaju?

U vezi s ovim pitanjem treba uzeti u obzir nekoliko činilaca. U trgovini investicionim zlatom renome je sve. Čak i da samo jednom jedna kompanija iz sektora ne pruži upravo onaj kvalitet koji je navela, po svemu sudeći sa njom će biti gotovo i ona će ispasti iz igre.

Zlato ima specifičnu gustinu od 19,3 grama po centimetru kubnom. Čak i uz pomoć relativno jednostavnih eksperimenata može se utvrditi sadržaj zlata u jednoj kovanici i poluzi. Mnogo je i ispitanih naučnih načina da se to proveri. Drugim rečima, biće veoma lako utvrditi manipulisanje bilo koje od ovih rafinerija i kovnica novca, iako njihove proizvode kupuju milioni ljudi godišnje.

Većina kompanija sa ovog spiska u vlasništvu su centralnih banaka zemalja u kojima se nalaze. U takvoj situaciji teško da će u XXI v. takva jedna institucija manipulisati količinom zlata u svojim proizvodima.

Rafinerije Valcambi i PAMP nisu vlasništvo Centralne banke Švajcarske. Međutim, u njihovom slučaju postoje izuzetno stroga pravila i striktna kontrola, da bi im uopšte bilo omogućeno da rafinišu zlato. Nije slučajno što je u ovoj zemlji obavezan pečat „Essayeur Fondeur” za sve njihove proizvode od zlata. Njime se potvrđuje da su zlatne poluge i kovanice prošle nezavisnu kontrolu od strane sertifikovanog kontrolnog tela.

Sve navedene rafinerije i kovnice novca deo su međunarodnih tržišta. Kao takve one moraju ispunjavati zahteve odgovarajućih institucija, koje upravljaju ovim tržištima. Na primer, one koje trguju u Londonu moraju ispunjavati zahteve koje je postavila London Bullion Market Association. Ova organizacija objavljuje svoj spisak kompanija koje su primer dobre isporuke, koji se može videti ovde. Tu nema jedino Austrijske kovnice novca, ali ona je vlasništvo tamošnje centralne banke.

Drugim rečima, igrači u svetu zlata prolaze brojne testove da bi uopšte mogli da pristupe tržištu. A da bi napredovali, oni treba stalno da unapređuju svoje usluge i proizvode. Upravo je to u fokusu rafinerija i kovnica novca, čije zlatne poluge i kovanice nudimo mi u Tavex-u.

Cena zlata (XAU-RSD)
253114 RSD/oz
  
+ 961 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3316 RSD/oz
  
+ 37 RSD

Možda biste voleli da pročitate i