Može li Rusija da izvozi sirovine za zlato?

Moguće je da će Rusija početi da prihvata zlato za izvoz gasa i drugih sirovina, uključujući i mineralna goriva. Predlog je izneo predsednika Komiteta za energetiku Državne dume Rusije Pavel Zavalni. Ovo dolazi kao odgovor na mnoge sankcije koje je uvela većina ekonomija širom sveta i prati zajedničke napore da se ignorišu valute kao što su evro i dolar u međunarodnim plaćanjima.

Saznajte više o temi: Finansijske sankcije uvedene Rusiji – trenutni i budući efekti

U svom onlajn komentaru Zavalni uključuje i druge potencijalne alternative međunarodnim plaćanjima:

Evro i dolar su za nas prestali da budu sredstvo plaćanja. Mi snabdevamo stvarne resurse. To se ne odnosi samo na gas, već i na druge minerale u trgovini sa zapadnim zemljama. Ako žele da kupuju od nas, neka plaćaju u tvrdoj valuti, a tvrda valuta za nas je zlato, ili u drugoj valuti, koju koristimo u platnom prometu. U slučaju neprijateljskih zemalja, ovo je ruska rublja. U našim prijateljskim zemljama, poput Kine ili Turske, ovo je domaća nacionalna valuta. Bitcoin se takođe može koristiti.

Nedavna geopolitička dinamika stavlja zlato u različite uloge. S jedne strane, to je spasilački pojas za stanovništvo. S druge strane, očigledno se govori o novcu kojim je visoki ruski zvaničnik spreman da trguje sa spoljnim svetom. Treće, vredi razgovarati o dinamici koja stoji iza pada rublje. Četvrto, da vidimo da li je moguće početi plaćati gas u ruskim rubljama. U nastavku ćemo razmotriti svako od ovih pitanja, jedno po jedno, da vidimo koliko su strašni zahtevi ruskih zvaničnika i koliko isti imaju odnos prema novcu, uključujući i zlato.

Rusi se preko zlata spasavaju od depresacije rublje

Posle paketa sankcija protiv Rusije, lokalna rublja je depresirala za skoro 47% u odnosu na dolar za samo mesec dana – od početka februara do početka marta. Ovo je dovelo do povlačenja depozita potrošača i bekstva ka sigurnoj vrednosti, odnosno investicionom zlatu. Ovaj potez nije iznenađujući – zlato je sidro bezbednosti tačno u vreme geopolitičke i ekonomske neizvesnosti i visoke inflacije.

Saznajte više o temi: Ulaganje u zlato, deo 1: Investiciono zlato

Podaci najveće ruske banke, Sberbanke, pokazuju da se ruska potražnja za zlatom povećala do četiri puta u sedmicama do sredine marta. Čak je povećala i broj ekspozitura u kojima bi se mogao kupiti žuti metal. Eto zašto možemo očekivati, da će uprkos blagoj stabilizaciji rublje poslednjih dana, nastaviti da raste kupovina investicionog zlata od strane stanovništva.

Ruska rublja i razlozi njene dugoročne depresijacije

Depresijacija ruske rublje nije od juče. Početkom veka dolar je koštao 25 rubalja. U trenutku pisanja ovog članka, cena je 82 rublje, a na vrhuncu njenog pada u martu 2022. g. rublja je premašila vrednost od 140 rubalja za 1 dolar. Ovaj trajni trend vredi objasniti.

Inflacija je povećanje novčane mase; rast cena je samo jedna od njenih manifestacija. Primećuje se u ogromnim količinama globalno, uključujući i u Evropi, ali Rusija je ispred Starog kontinenta u štampanju novca. Od 2000. godine bilans njene centralne banke povećao se sa 50 milijardi na 55 biliona rubalja – povećanje od 1.099.900%. U istom periodu, novčana masa M2 (uključujući novac u opticaju, štedne uloge, hartije od vrednosti na berzama i kratkoročne depozite) se pokreće sa nešto više od 1 bilion. rubalja do 65,3 triliona. rubalja – povećanje od 5575,3% ili više od 60 puta. Jedan deo ovih sredstava ide direktno u lokalni vojno-industrijski kompleks. Poređenja radi, u istom periodu novčana masa M2 u evrozoni je porasla za „samo“ 267% – sa 4 na 14,7 biliona. evra.

Saznajte više o temi: Šta je to inflacija

Prema tome, osnovni razlog kolapsa ruske rublje je štampanje novca od strane same Centralne banke Rusije. Ova zemlja je školski primer šta ne treba činiti sa jednom valutom.

Infografika 1: Novčana masa M2 u Rusiji i depresijacija ruske rublje

Efekti lokalne inflacije upotpunjeni su efektima paketa sankcija. Većinski deo ruskog  spoljnotrgovinskog platnog prometa je u dolarima ili evrima, ali prekid značajnog dela prometa, u kombinaciji sa rizicima od neplaćanja obaveza i bankrota, smanjio je poverenje u rusku rublju, odnosno u njenu cenu. Kod kuće, stanovništvo, koje je suočeno sa brzim padom kupovne moći, takođe je počelo da okreće leđa valuti, koliko god je to moguće. Kako se ispostavilo, sve više Rusa ulaže u sigurnu imovinu, kao što je investiciono zlato.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, zamrzavanje međunarodne aktive Centralne banke Rusije, bez presedana (ovo je prva centralna banka zemlje članice G20, koja je podvrgnuta takvim sankcijama), znači, da ona ne može prodavati svoje devizne rezerve, da bi održavala kurs rublje, kao što je činila pre uvođenja mera. Tako, svi faktori koji dovode do kolapsa rublje, i dalje se posmatraju. To znači, da rublja može samo da nastavi da depresira.

Može li Rusija da izvozi resurse za zlato ili rublje?

To potvrđuje i neuspeh poteza ruskih visokih zvaničnika za spas rublje. Oni su obavezali kompanije da 80% zarade od izvoza moraju realizovati prometom roba za rublje, blokirali su podizanje novca više od 10.000 dolara ili evra sa depozita stanovništva i „zabranili” su isplatu deviznih dugova. Ovo poslednje je unapred bilo nemoguće izvodljivo – jer ako institucija pokuša da plati dug preko sredstava koja su različita od ugovorenih, ista de facto pada u stečaj. Zbog toga je i sama zemlja isplatila dve tranše dospelih obveznica u ukupnom iznosu više od 4 milijarde dolara. Isto važi i za ruske kompanije, koje nastavljaju da isplaćuju svoje dugove u dolarima.

Upravo iz tog razloga Rusija je poslednjih dana pribegla svom sledećem instrumentu geopolitičkog uticaja – izvozu sirovina. Zavalni nije jedini koji insistira na alternativnim valutama u platnom prometu. Putin je najavio, da će izvoz gasa u „neprijateljske zemlje“ (uključujući skoro sve zemlje u Evropi) početi da se vrši samo za rublje. Barem na rečima, do kraja marta 2022. godine Gasprom i Centralna banka Rusije moraju da razviju mehanizam, koji će omogućiti realizaciju tog plana. U slučaju ako ne postoji želja za korišćenje njene valute, federacija je zapretila da će preusmeriti izvoz sirovina, kao što je gas, u Aziju.

Saznajte više o temi: Kako bi rat između Rusije i Ukrajine uticao na naše lične finansije

Pre svega, u poslednjih godinu i po dana ruski izvoz gasa je nadmašio izvoz nafte. Paradoksalno, ali Evropa je nakon invazije na Ukrajinu povećala uvoz ruskog gasa. Trenutno je glavni devizni priliv u Rusiju od izvoza sirovina.

Infografika 2: Uvoz ruskog gasa u Evropu

Stoga je malo verovatno da će ona pokušati da ga prekine. Pišem „pokuša“, a u stvari je takva radnja nemoguća. Gaspromovi ugovori sa kupcima u Evropi su u evrima, a ako kompanija pokuša da jednostrano promeni uslove, ista neće biti u mogućnosti da ispuni svoje ugovore. To bi dovelo do pokretanja sudskih postupaka i do nanošenja značajne finansijske štete za kompaniju. Ako prestane sa isporukom, biće još gore za Gasprom i za Rusiju, jer bi se uz penale, koje bi ova kompanija trebala da plati, dodali i ogromni gubici od neostvarenog izvoza, koji dnevno iznose stotine miliona evra – evra,  koja u ovom trenutku zemlja nema odakle drugo da realizuje.

Zaključno, nije nemoguće da Rusija u budućnosti počne da realizuje zlato ili neku drugu valutu, različitu od evra, kao rezultat izvoza gasa. Ali to se ne može desiti bez saglasnosti ugovornih strana, sa kojima trguje. Takav dogovor sa većinom evropskih zemalja u trenutnoj situaciji je nerealan. One biraju opciju pokušaja da okončaju zavisnost od ruskog uvoza (koji čini 40% ukupnih isporuka gasa), umesto da „igraju po pravilima” Kremlja.

Uprkos ovoj nemogućnosti, komentarisanje o plaćanju ruskog izvoza u rubljama, možda je i donelo rezultate. Njena valuta je ojačala za više od 41% u odnosu na dolar, a u odnosu na najnižu vrednost, dostignutu početkom marta, kada je kurs rublje iznosio 140 rubalja za dolar.

Rusija i uvođenje zlatnog standarda?

Od 2014. godine, kada je Krim pripojen Rusiji, centralna banka Rusije je akumulirala rezerve veće od 3 hiljade tona zlata. Zahvaljujući tome, Rusija je postala jedna od najvećih vlasnika plemenitog metala. Godine 2020. g. ona je zaustavila svoju politiku kupovine zlata (što suvereni državni investicioni fond nije uradio), pre nego što je nastavila, ranije ove godine. Posle kratkog perioda u kome nije prisustvovala na tržišta, Rusija se vratila kao kupac krajem marta, ali po fiksnom kursu od 5 hiljada rubalja (oko 52 dolara) po gramu čistog zlata. To je znatno niže od spot cene od 62,18 dolara u vreme pisanja ovog materijala.

Ovaj potez jasno sugeriše, da bismo mogli videti zlatni standard u sve izolovanijoj zemlji. Ali ima dosta problema sa takvom pretpostavkom.

Infografika 3: Kupovina zlata od centralnih banaka

Pre svega, nema ničeg zajedničkog između Rusije i pojedinca, koji želi da kupi ili proda investiciono zlato. Osoba ili kompanija to mogu učiniti slobodno širom sveta, po unapred određenoj ceni. Malo ko će odlučiti da prodaje Rusiji, a malo je verovatno i da bi ona  želela da uloži svoju oskudnu čvrstu valutu u uvoz zlata. I Japan se već pridružio zemljama koje su uvele embargo na trgovinu ruskim zlatom.

Biće još teži izvoz zlata iz Rusije za stranu valutu. Razlog – ruske kompanije ne mogu da trguju u okviru Londonske berze metala. Zemlja je u mogućnosti da nezapaženo izvozi svoje zalihe u Kinu ili Indiju, ali kupovina nosi ogroman rizik za ugovorne strane. Ako budu ustanovljeni, kupci se takođe mogu suočiti sa sankcijama.

Drugo, fiksiranje kursa po kojem centralna banka kupuje nije povratak na zlatni standard. To pokazuje da će institucija nastojati da poveća svoje rezerve po povoljnijim uslovima lično za sebe. Novo pravilo se odnosi samo na kupovinu od strane komercijalnih banaka u zemlji i ne znači da je rublja konvertibilna po ovom kursu.

U zaključku, poslednje što bi ruski zvaničnici želela u ovom trenutku jeste da se vrate zlatnom standardu. Kao što smo već videli, oni imaju veliku sklonost prema štampanju novca bez pokrića. Ovo je posebno tačno u kontekstu rata, jer potrošnja značajno raste, a prihodi u budžetu se smanjuju. Prelazak na zlatni standard će im vezati ruke i time bi inflirali rublju.

Osim toga, ovaj potez bi odmah ispraznio trezore centralne banke. Vrlo je verovatno da bi u takvom slučaju većina Rusa odmah zamenila svoj obezvređeni papirni novac za plemeniti metal, posebno ako je suditi po njihovom apetitu za investicionim zlatom poslednjih nedelja. U slučaju takvog scenarija ruski zvaničnici će biti u krajnje nepovoljnom položaju, jer bi morali brzo da eliminišu kurs po kojem su menjali zlato za rublju. U trenutku kada se to dogodi, rublja će dramatično depresirati, kao što se to desilo sa američkim dolarom posle 1971. godine, kada je Ričard Nikson zatvorio zlatni prozor.

Korišćenje stabilnog novca je najbolja moguća politika. Zlato se dokazalo u ovoj ulozi hiljadama godina. Ali malo je verovatno da bi ruske vlasti želele da se tome vrate, a posebno kada im troškovi rastu, prihodi se smanjuju, a potreba za pristupom mašini za štampanje novac je veća nego ikada. Naravno, cenu ove inflacije platiće obični ljudi.