Dodaj upozorenje o ceni

Koliko štedeti mesečno?

Objavio Dr. Krassimir Petrov u kategoriji Lične finansije na dan 15.09.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 291 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 30 RSD
krasimir petrov, licne finansje

Početkom juna bio sam dvanaest dana u jednom hotelu. Tamo sam se sprijateljio s konobarom Radoslavom – mladim, veselim, nasmejanim i uslužnim čovekom. Godinama pokušava i uspeva da uštedi svakog meseca 10% svojih prihoda, ali nikako da ta ušteđevina postane pristojna tokom vremena. Stalno iskrsne poneki važniji trošak koji je proguta. To je dobro istražena tema u oblasti ličnih finansija i analize pokazuju da 10% ni izdaleka nije dovoljno.

Više o ovoj temi: Tri zamke za naše lične finansije u 2023.

Iskustvo govori da ni oni koji svakog meseca štede preporučenih 20% takođe ne mogu da doguraju daleko sa svojom štednjom, iz vrlo sličnih razloga. Najpre moramo da kupimo telefon, posle televizor, zatim laptop, pa frižider ili šporet ili pak veš-mašinu ili klimu – takozvani „kapitalni rashodi“ za dugotrajnu robu. Dolaze nepredviđeni troškovi za popravku automobila ili lečenje; život je pun izazova, želja ili neprijatnih iznenađenja. Ni sa štednjom od 20% praktično takođe nema pomaka.

Do pomaka će doći tek onda kada tih 20% bude neprikosnoveno. To praktično znači da treba štedeti mesečno bar 30–40% svojih prihoda da bi računica bila dobra. Od tih 30%, 10% se planiraju i unapred predviđaju budžetom za gorepomenute troškove, dok 20% ostaje izdvojeno i neprikosnoveno za dugoročnu štednju i potencijalne investicije.

Budžetiranje kapitalnih rashoda

Ključni momenat je budžetiranje i planiranje gorenavedenih „kapitalnih rashoda“, što simbolizuje i nalaže strpljenje i finansijsku disciplinu. Predviđeno je da oni iznose orijentaciono 10% mesečnih prihoda. Ako prihodi domaćinstva iznose, na primer, 1500 evra, ta stavka u budžetu iznosi 150 evra. Ako televizor košta 300 evra, štedećemo i sačekati dva meseca da bismo ga kupili. Ako mašina za veš košta 450 evra, sačekaćemo tri meseca dok je kupimo. Međutim, u međuvremenu nema nikakvih drugih dodatnih „kapitalnih rashoda“.

Ako vam se čini da su ovi periodi jako dugi, očigledno treba povećati prihode ili pak povećati udeo štednje za kapitalne rashode na 15% ili 20%, da bi taj rok bio zadovoljavajući.

Više o ovoj temi: Pet principa Reja Dalija za ulaganje i štednju za 2022. g.

Godišnji odmor ili ekskurzija u inostranstvo treba budžetirati ili posebno ili kao deo tog uvećanog procenta, i to tako da onih neprikosnovenih 20% ostane netaknuto. Nažalost, veliki deo domaćinstava rasipa ušteđevinu od godinu dana na odmor, a ponekad čak podiže i potrošački kredit, što deluje štetno na finansijsku disciplinu i finansije, nakon čega ponavljaju ovaj ciklus iz godine u godinu i ulaze u začarani krug iz kojeg teško da se mogu izvući.

Više o ovoj temi: Čemu nas uči rastući potrošački dug i šta raditi sa novcem?

Finansijska disciplina zahteva da se godinu-dve unapred planira kupovina dugotrajne robe: ove godine ćemo kupiti, recimo, šporet, veš-mašinu i frižider, izdvaja se suma za svaku kupovinu, nakon toga i period štednje. Ukoliko dođe do nepredviđenih troškova, ta kupovina se odlaže koliko je neophodno. Finansijska disciplina iziskuje dugoročno mišljenje i strpljenje. Alternativa je večita besparica, krpljenje budžeta iz meseca u mesec, odnosno od plate do plate.

Stvaranje fonda za hitne slučajeve

Svako domaćinstvo treba da ima fond za hitne slučajeve. To su unapred izdvojena sredstva za nepredviđene hitne troškove: kada auto stane na putu, pukne vodovodna cev, procuri krov, pokvari se frižider ili ostanemo bez telefona, za različite nepredviđene medicinske troškove za dete.

Taj mali fond za hitne slučajeve treba da bude visokolikvidan i dostupan u slučaju hitne potrebe, što će reći u vidu keša i štednog uloga u banci. Mladi treba da imaju ušteđevinu za bar dva meseca troškova; domaćinstvo starosti 40–45 godina treba da ima izdvojeno za bar četiri–šest meseci; a domaćinstvo 50–65 godišnjaka treba da ima ušteđevinu za devet–dvanaest meseci.

Imajući u vidu galopirajuću inflaciju, mnoga domaćinstva smanjuju fond za hitne slučajeve ili ga uopšte nemaju, jer ne žele da ga „proguta“ devalvacija novca. To je tipična greška, koju je lako izbeći. Kada je taj fond značajan, tj. dovoljan za više od četiri–šest meseci, preporučljivo je da jedan njegov deo bude u vidu keša/ depozita, a ostalo u formi investicionog zlata, odnosno likvidnih investicionih zlatnih kovanica i poluga.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Osnovno pravilo za lične finansije je najpre stvoriti fond za hitne slučajeve, a tek nakon toga budžetirati druge rashode. To bi značilo privremenu štednju od dodatnih 10–20% prihoda svakog meseca dok se taj fond ne popuni, što znači privremeno dodatno „lišavanje“.

Koliko štedeti?

Šta sve to znači? Štedeti 20% prihoda za ušteđevinu koja se neće dirati, plus 10–20% za kapitalne rashode, plus 10–20% za crni fond. Zvuči zapanjujuće, ali to znači da mlado domaćinstvo treba da planira i izdvaja prvobitno polovinu svojih prihoda dok se skroz ne popuni fond za hitne slučajeve, a nakon toga štedi 40% dok se ne izmire kapitalni rashodi, što može trajati godinama, a tek nakon toga štednja treba da iznosi bar 30% prihoda mesečno i 20% treba da odlazi na investicije svakog meseca.

Što će reći da troškovi za hranu i režije ne treba da prelaze 50% primanja. Ukoliko ste podstanari, to značajno otežava i ograničava vaš porodični budžet i treba dodatno smanjiti osnovne troškove u domaćinstvu.

Više o ovoj temi: Zašto tržišta nekretnina u Evropi počinju da splašnjavaju?

Još je složenija situacija kod potrošača sa hipotekarnim kreditima. Po pravilu, koje važi gotovo ceo vek, rata hipotekarnog kredita ne treba da prelazi 25% mesečnog prihoda, što iziskuje smanjenje osnovnih troškova na 30–35% mesečnih prihoda da bi bilo dovoljno za gorepomenuti fond za hitne slučajeve, kapitalne rashode i investicije. Ukoliko vaš hipotekarni kredit nadmašuje 45–50% mesečnih prihoda, znači da ste u finansijskom ćorsokaku, osuđeni da decenijama budete na finansijskom rubu – dok ne bankrotirate ili vas izvuče inflacija.

Finansijski plan

Finansijski uspeh iziskuje finansijsku disciplinu i finansijski plan. Disciplina nas tera da ograničimo tekuće troškove i planiramo buduće dugoročne kapitalne rashode. Finansijski plan znači da imate ideju gde želite da bude u finansijskom smislu nakon dve, pet i deset godina, plus investicioni plan.

Više o ovoj temi: Kako se pripremiti za predstojeću krizu

Investicioni plan nalaže da planirate na mesečnom ili godišnjem nivou u šta ćete svakog meseca ulagati ušteđenih 20%. U šta ćete investirati zavisi od vaše finansijske kulture i nagomilanog kapitala. Iako ima pet mogućnosti: valuta, zlato, akcije, obveznice i nekretnine, za 90% domaćinstava u Srbiji, naročito za one sa malim kapitalom, investicije se svode na novac u kešu, zlato i nekretnine.

Ukratko, domaćinstva sa skromnom ušteđevinom mogu je rasporediti uglavnom u zlatu i nešto malo keša. Oni sa investicionom ušteđevinom između 50.000 i 125.000 evra mogu podeliti ušteđevinu na keš, zlato i poljoprivredno zemljište ili garažu.

Klasična greška je kupiti stan sa ogromnom hipotekom, na dug vremenski period, što će zahtevati da značajan deo prihoda odlazi na mesečnu ratu. To najčešće rade mlade porodice koje misle da „treba“ da imaju svoj stan.

Kupovina drugog stana može biti dosta pogrešna i neprimerena investicija ako pored toga čovek nema dodatna sredstva, na primer (ilustracije radi), 25.000 evra u kešu i još toliko u investicionom zlatu. To jest, investitor treba da ima dobro diversifikovan portfolio, sa značajnim udelom zlata i keša, a ne da prosto uloži sve u nelikvidne nekretnine, što je tipična praksa u Srbiji.

Investiciona strategija

Prvi cilj je stvaranje fonda za hitne slučajeve. S obzirom na makroekonomsko okruženje koje karakteriše inflacija, za jednu mladu porodicu sa skromnom ušteđevinom najbolje je da svakog meseca povećava svoj keš i da na nekoliko meseci kupuje po pola unce ili uncu investicionog zlata.

Nakon što je crni fond popunjen, ušteđena određena suma u kešu i neki udeo u zlatu, može se razmisliti o dodavanju nekretnine – nekoliko desetina ari zemlje, garaže ili jeftine kuće ili okućnice, ali bez hipoteke ili bar sa sasvim niskom kratkoročnom hipotekom na tri do pet godina. Kredit može da bude kao lek, ali i finansijski otrov, koji će uništiti vaše finansije, tj. pozajmica može biti „zdrava“ ako je skromna.

Mnoga domaćinstva se pribojavaju da čuvaju velike iznose u vidu depozita zbog inflacije i zato žure da kupe nekretninu. Ovaj strah je neopravdan – problem sa inflacijom rešava se vrlo jednostavno – uz pomoć investicionog zlata, koje je realna aktiva koja ne gubi na vrednosti kada dođe do gubitka kupovne moći keša. Ušteđevina se može čuvati u zlatu, a nekretnina kupiti u odgovarajućem trenutku, bez donošenja ishitrenih odluka. U vreme inflacije rast cene zlata obično je veći od rasta cena nekretnina, tako da to čak može biti i „dobitna“ strategija.

Između ostalog, dobro je da vaš investicioni plan uključuje i nešto akcija. Prvobitno 1.000–1.500 evra, dovoljno da učite i stičete znanje i iskustvo u tome, te da tokom godina povećavate tu sumu u skladu sa svojim finansijskim spoznajama i bogatstvom.

Ukoliko kategorično odbacujete akcije, onda se možete rukovoditi onim hiljadugodišnjim  jevrejskim pravilom: 1/3 keš, 1/3 nekretnine, 1/3 zlato. U vreme sve veće inflacije, kešu preti ozbiljna devalvacija, što može smanjiti i do 10% ušteđevine, pa se ovo pravilo može modifikovati na 45% zlata, plus 45% nekretnina ili nečega drugog sličnih parametara.

Zaključak

Štednja od 10–20% sredstava svakog meseca ne daje rezultate. Svako domaćinstvo treba da nastoji da mesečno izdvaja oko 30–40% svojih prihoda kako bi došlo do solidnih finansija. Svakog meseca treba ostavljati bar 20% za dugoročne investicije – uglavnom u zlato i nekretnine. Štednja i investicije znače finansijsko zdravlje, dok su krediti put u finansijsko ropstvo.

Ovaj članak izražava samo lično mišljenje autora, ne nužno i Tavex-a i nije investicioni savet.

Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
- 291 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 30 RSD

Možda biste voleli da pročitate i