Dodaj upozorenje o ceni

Kako se pripremiti za predstojeću krizu

Objavio Dr. Krassimir Petrov u kategoriji Lične finansije na dan 15.06.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
219 568 RSD/oz
  
- 501 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
- 35 RSD
krasimir petrov, licne finansje

Živimo u periodu stagflacije. Ekonomija na globalnom nivou stagnira i ide ka recesiji, a burna inflacija ne jenjava. Centralne banke su u rekordnom roku podigle kamatne stope ne bi li je ukrotile, što će neminovno dovesti do serije bankrota i još jedne stambene, finansijske i ekonomske krize. Po svemu sudeći, ta kriza je na pomolu, i biće teška i duga. Već nam se poljuljalo tlo pod nogama sa serijom bankrota banaka, a pravi zemljotres će tek uslediti.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato blista tokom trenutne finansijske krize u SAD

Svaka porodica će se suočiti sa glavnim pitanjem: „Kako pripremiti svoje lične finansije za predstojeću krizu?”. Cilj ovog članka jeste da izloži konkretne korake koje svaka porodica može preduzeti da bi se pripremila dok još ima vremena.

1. korak: Zatezanje kaiša

Prvi korak u pripremi za predstojeću krizu je smanjenje rashoda. Sada nije vreme za preterane troškove; već je vreme da se odreknemo nepotrebnog plaćanja za skupa letovanja i ekskurzije, skupe restorane i lokale i kupovine skupe dugotrajne robe poput automobila, šporeta, veš-mašina, kompjutera i sl.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Priprema zahteva da uđemo u režim preživljavanja pre nego što se sve uzburka: pripreme za rat prave se u mirno vreme, kao što se za tešku zimu pripremamo još od leta, pa čak i proleća.

2. korak: Otplata kredita

Drugi važan korak je ući u krizu sa što manje kredita, a po mogućstvu i bez njih. To znači najpre ubrzanu otplatu svih dugovanja po kreditnim karticama. Drugo – ubrzana otplata svih kratkoročnih i srednjoročnih potrošačkih kredita sa visokom kamatom. Treće – ubrzana otplata lizinga. Poslednje – ubrzana otplata hipotekarnih kredita. Reč je o prostom pravilu – ako ste u kreditima, možete biti u problemu.

Više o ovoj temi: Čemu nas uči rastući potrošački dug i šta raditi sa novcem?

Glavna strategija koja može da reši i sanira vaše finansije, jeste likvidacija aktiva. Ukoliko imate drugi auto, koji vam nije potreban, sada je trenutak da ga prodate. Ako imate nekoliko stanova, a neki od njih je prazan ili nije potreban, sada je još uvek prilika da ga prodate. Ako imate imanje na selu – kuću ili zemlju, sada je vreme da prodate deo toga i iskoristite sredstva za otplatu kredita. Ako imate nekretninu za odmor, možete pokušati da je prodate dok je to još moguće. Nekretnine nisu „aktiva“ u uslovima krize, već nelikvidni teret; prodaju se kad je to moguće, dok je povoljno, a ne kada morate i kada ste u škripcu.

Gruba greška je računati da će inflacija obezvrediti kredite. Da, možda i dođe do toga, ali tek nakon što se obezvrede i vaša primanja, koja možda neće biti dovoljna za otplatu kredita nakon što  podmirite one najneophodnije troškove. Osim toga, inflacija rashoda ne znači i inflaciju prihoda – tj. vaši rashodi se mogu značajno povećati, a da vam u odnosu na to plata dosta kaska. Ne zaboravimo da u uslovima krize možete ostati bez posla ili imati osetan pad prihoda. Ipak, „kriza“ znači smanjenje prihoda – kriza znači da će neki ljudi biti u ozbiljnom problemu, a vi to svakako ne želite. Postoji i rizik da ona bude deflaciona, što bi dodatno povraćalo vaše opterećenje kreditima. To jest, računati na inflaciju je naivna strategija, koja može srozati vaše finansije.

3. korak: Izdvajanje za crni fond

Svako treba da ima u dobra vremena crni fond koji pokriva 3-6 meseci vaših rashoda. Priprema za krizu podrazumeva da povećate svoj crni fond na 9-12 meseci. Obično je taj crni fond brzo likvidni keš u vidu bankarske (neoročene) štednje, ali mi ne živimo u obično, već u vreme inflacije i neopravdano je i nepromišljeno da vaš ceo crni fond bude u kešu, jer bi to dovelo do značajnih gubitaka usled njegove devalvacije.

Zato je rešenje protiv inflacije da značajan deo crnog fonda bude u vidu investicionog zlata, i to pre svega kovanica od jedne unce visoke likvidnosti, koje se prodaju i kupuju uz minimalni spred, slično kao kod deviza. Da ilustrujemo primerom, ako imate, recimo, crni fond za 9 meseci, možete da držite u kešu sredstva za 2-3 meseca i za 6-7 meseci u zlatu. Logično, što je veća inflacija, to bi udeo zlata mogao da bude veći.

Više o ovoj temi: Kako zlato spašava ljude od fijaska turske lire

Verovatno ste upoznati ili ste čuli da upravo to trenutno čini i većina ljudi u Turskoj koji se suočavaju sa gotovo 100% inflacijom na godišnjem nivou – oni drže glavni deo svoje likvidne ušteđevine u zlatu. Druge alternative jednostavno nema – nekretnine su nelikvidne i „nedeljive“, to jest, ne možete da prodate za dva sata 3 kvadrata stana da biste pokrili mesečne ili hitne potrebe.

4. korak: Investicioni portfolio za krizu

Zavaravate se misleći da će vas nekretnina sačuvati od krize. Često se u uslovima krize nekretnine ne mogu prodati. Najpre, pada kreditiranje i ogroman deo kupaca povlači se sa tržišta. Drugo, ljudi koji imaju novac nisu budale – oni čekaju dobru ponudu sa bar 20-50% popusta i vrebaju kao grabljivice  one koji su zaglavili sa kreditima. Treće, cene stanova padaju, često i nekoliko godina zaredom, na primer, 3, 4 ili 5, i kupci pre čekaju nego li žure. Zato udeo stanova treba da bude umeren kada kriza nastupi.

Međutim, zlato blista i prilikom krize. Zlato je prava aktiva za krizu – sklonište ka kome svi jure u nesigurnim vremenima. Aktiva koja tradicionalno raste dok sve drugo ide naniže. Zlato se kupuje ne kada kriza nastupi, već pre nego što do nje dođe. Zato je i glavni metod za pripremu investicionog portfolija „rebalans“ u korist zlata. To znači povećati udeo zlata u portfoliju. Standardno u dobrim vremenima svako treba da ima u svom portfoliju bar 10-20% zlata, dok priprema za krizu znači povećati njegov udeo na 30-40% ili čak preko 50%, u zavisnosti od toga koliko tešku i dugu krizu očekujete.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Uopšte, filozofski gledano, najotporniji na krizu je izbalansiran portfolio koji se sastoji od oko 1/3 zlata, 1/3 nekretnina i 1/3 drugih aktiva poput keša i anti-inflacionih akcija resursnih kompanija. Ovaj orijentacioni udeo je upravo to – za orijentaciju. Svako treba sam da proceni kakvi su njegovi investicioni izgledi, kakav je njegov profil rizika, koji je iznos njegovog investicionog portfolija, kakva je stabilnost njegovih prihoda, odnosno njegova finansijska kultura. Zato svako treba da modifikuje svoj portfolio kako bi odgovarao njegovim individualnim specifičnostima i potrebama.

Zaključak

Trezvenost i finansijska stabilnost nalažu adekvatnu pripremu za krize pre nego što će ona nastupiti. Ta priprema za krizu zahteva smanjenje rashoda, povećanje ušteđevine, uvećanje keša i crnog fonda, otplatu kredita i formiranje održivog investicionog portfolija sa povećanim udelom zlata. Kao što kaže britanska poslovica: „Better safe, than sorry” („Bolje da se obezbediš, nego da zažališ“).

Ovaj članak izražava samo lično mišljenje autora, ne i Tavex-a i nije investicioni savet.

Cena zlata (XAU-RSD)
219 568 RSD/oz
  
- 501 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
- 35 RSD

Možda biste voleli da pročitate i