Jedno tromesečje zlata

Tražnja za zlatom u prvom tromesečju 2024. godine pala je za 5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Međutim, ako uzmemo u obzir i potražnju “na šalteru”, ukupna tražnja za zlatom povećala se za 2,6%. S obzirom na skok cene zlata od 10%, svedočimo veoma snažnom tržištu zlata.

Ova tendencija postaje još zanimljivija (za neke, možda čak i zastrašujuća) s obzirom na to da je ova potražnja pokrenuta od strane Istoka, posebno Kine, Rusije, zemalja Bliskog Istoka i Indije.

Više o temi, ovde: Kineska zlatna groznica

Zapad, predstavljen Evropom, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadom, sve više odustaje od žutog metala. Ostaje da se vidi kuda će takve politike voditi, ali do tada, hajde da vidimo kako se tržište zlata razvijalo u prvom tromesečju godine, na osnovu podataka koje je izbacio Svetski savet za zlato.

Cena zlata

Iako je globalna tražnja za zlatom relativno stagnira (ako uzmemo u obzir i OTC tražnju) u poređenju sa cenom u prvom tromesečju prošle godine, cena je porasla za 10%. Veći deo ovog porasta desio se od početka ove godine, pri čemu je cena zlata porasla za čak 15%.

Ovaj fenomen bismo mogli objasniti smanjenjem ponude. Međutim, to nije slučaj.

Ukupna ponuda zlata povećala se za 3%, podstaknuta rastom od 12% recikliranog zlata. Pod recikliranim zlatom podrazumevamo nakit, razne tehnološke uređaje, ali i zlatnike i fizičke poluge koji su ponovo ušli na tržište zlata nakon topljenja i rafinisanja.

Autput iz rudnika takođe je porastao za 4%. Procenjuje se da će otprilike dve trećine od ukupne proizvodnje od 893 tona zlata doći iz Kine, Kanade i Gane.

Iako su proizvodnja i tražnja relativno identično porasle, cena je doživela značajan skok. Aspekt na koji možemo da obratimo pažnju je spekulacija. Sa kamatnim stopama još uvek na veoma visokim nivoima (i čak sa mogućim povećanjem), investitori spekulišu na tržištu zlata.

Spekulacija na tržištu zlata

Ovaj aspekt može se pratiti putem instrumenta koji se naziva „otvoreni interes”. To se odnosi na broj opcija i terminskih ugovora koji nisu završeni. Praktično, to označava interes investitora koji bi bili spremni da kupe “žuti metal” na određeni datum u budućnosti, po unapred određenoj ceni, bili obavezani na to ili ne.

Na grafikonu iznad, prikazali smo interes za opcije i terminske ugovore za sto unci zlata, zajedno sa cenom zlata. Korelacija je direktna i snažna, što je logično. Što je veći ovaj interes, to je veća cena.

Ovo takođe može biti indikator očekivanja tržišta o ceni zlata.

Tražnja za nakitom

Tražnja za zlatom za nakit predstavlja otprilike polovinu ukupne svetske tražnje za zlatom. To je jedan od najvažnijih sektora na tržištu.

Glavni kupci su Indijci i Kinezi, posebno u periodu septembra – aprila, jer ovaj period označava sezonu venčanja. Između ova dva, Kina se nalazi na prvom mestu po potrošnji zlata za nakit.

Međutim, ovoga puta ne govorimo samo o tražnji Kineza za venčanjima. Prema istraživanju koje je sproveo Svetski savet za zlato, u periodu od jula do avgusta 2023. godine, potražnja za zlatnim nakitom u Kini postala je investicija, više nego kulturni element.

Prema istraživanju, većina kupovina predstavljaju nakit težine do deset grama.

Ova tražnja se suprotstavlja ponudi nakita i investicionih proizvoda od strane maloprodajnih trgovaca. U okviru istog istraživanja, utvrđeno je da 67% trgovaca ima proizvode od zlata na prodaju. U poređenju sa sličnim istraživanjem sprovedenim 2021. godine, kada je samo 52% trgovaca nudilo takve proizvode, rast ponude je impresivan.

Fizičko investiciono zlato

Pod fizičkim investicionim zlatom podrazumevamo poluge i kovanice koji ispunjavaju određene međunarodne kriterijume kako bi se smatrali investicionim proizvodima.

Više o temi, ovde: Šta je investiciono zlato?

Tražnja od strane istočnih zemalja eksplodirala je u prvom tromesečju ove godine. Od ukupno 312,3 tona zlata, 35,4% je došlo iz Kine, što znači 110,5 tona. Ova tražnja za investicionim zlatom iz Kine predstavlja porast od 68% u odnosu na isti period prethodne godine.

Vidimo rast u gotovo svim azijskim zemljama. Kod arapskih zemalja postoji i rast i pad u tražnji za zlatnim polugama i kovanicama. Ali najvažniji aspekt je gotovo nepostojeća tražnja iz zapadnih zemalja za fizičkim investicionim zlatom. Sjedinjene Američke Države su zabeležile pad od 44% u potražnji za polugama i kovanicama.

Veoma slaba tražnja vidljiva je i u zemljama koje su bile glavni kupci zlata, poput Švajcarske, Nemačke i Austrije. Prosečno, ove tri zemlje su imale pad tražnje od 60%.

Francuska je jedna od retkih zemalja u svetu koja je neto prodavac investicionog zlata. U poslednja dva tromesečja, Francuzi su zabeležili neto prodaju poluga i novčića u vrednosti od 1,8 tona.

Na taj način, prilično je očigledno da zlato napušta Zapad i seli se na Istok.

Tražnja „na šalteru”

Poznata kao over-the-counter (OTC), ova vrsta potražnje za zlatom manje je regulisana u poređenju sa transakcijama koje se odvijaju putem različitih berzi. U ovom slučaju govorimo o direktnim transakcijama između dve strane koje pregovaraju o uslovima ugovora.

OTC potražnja je eksponencijalno porasla u prvom tromesečju ove godine. U poređenju sa istim periodom 2023. godine, povećanje je bilo 220%, sa 42,7 tona zlata na 136,4 tone. Prva tri meseca ove godine zabeležila su najveću OTC tražnju iz drugog tromesečja 2022. godine, odmah nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ova tražnja je ključni faktor rasta cene zlata.

Zlatni fondovi (ETF)

Pratiti razvoj zlatnih fondova pruža mnogo konkretniju sliku o trendovima na tržištu. Razlog tome leži u fluidnosti ovih transakcija, za razliku od tržišta u kom se transakcije obavljaju fizički.

Više o temi, ovde: Može li se verovati zlatnim ETF-ovima?

Ali, i ovde imamo istu situaciju. Istok kupuje zlato, dok ga Zapad prodaje. Aktive koje drže deset najvećih zlatnih fondova su zabeležile pad od 9,6% u poređenju sa prvim tromesečjem 2023. godine.

Svih deset najvećih zlatnih fondova dolazi iz zapadnih zemalja. Iako su najveći, činjenica da investitori povlače svoja sredstva počinje da ih podriva.

S druge strane, azijski ETF-ovi zlata su zabeležili porast u aktivama od 25% godišnje, dostižući 147,6 tona. Trenutno, azijski zlatni fondovi imaju manje nego najveći zlatni fond u Nemačkoj, Xetra-Gold (181,5 tona).

Ostaje da se vidi koliko će vremena proći dok zlatni fondovi sa Istoka ne sustignu one iz Evrope i Amerike.

Potražnja za zlatom od strane centralnih banaka

Kako 2022. godina, tako i 2023. godina obeležile su rekordne kupovine zlata od strane centralnih banaka. Godina 2024. pridržava se trenda, sa kupovinama od 289,7 tona zlata od strane monetarnih vlasti sveta, što je godišnji porast od 1,2%.

Više o temi, ovde: Zlato tokom 2023. g. – šta se dešavalo i šta se može desiti 2024?

Najveće kupovine izvršene su od strane Centralne banke Turske (30,12 tona), Narodne banke Kine (27,06 tona) i Rezervne banke Indije (18,51 tona). U slučaju Centralne banke Turske, vidimo isto ponašanje kao u 2022. godini, kada je CBT bila najveći kupac zlata te godine, sa ukupnim kupovinama od 147,6 tona zlata.

Vidimo rast i kod centralnih banaka evropskih zemalja, posebno u slučaju Češke i Poljske. Narodna banka Češke je kupila 4,78 tona zlata u prva tri meseca ove godine. Ove kupovine povećale su rezerve Češke na 35,45 tona zlata, što je porast od 208% u odnosu na drugo tromesečje 2022. godine, kada je aktuelni guverner NBČ izjavio da će povećati zlatne rezerve banke za 1000%.

Više o temi, ovde: Češka povećava svoje zlatne rezerve za 1000%

Narodna banka Poljske nastavlja sa kupovinom zlatnih rezervi započetih u aprilu 2023. godine. Nakon ukupnih kupovina od 130 tona zlata prošle godine, u prva tri meseca ove godine NBP je povećala svoje rezerve za 1,19 tona zlata.

Više o temi, ovde: Zašto Poljska kupuje ogromne količine zlata?

Trenutno, rezerve zlata Poljske su malo ispod 360 tona. Na taj način, zemlja se nalazi na 15. mestu u svetu po veličini zlatnih rezervi.

Među zemljama koje su prodavale su Uzbekistan (-13,69 tona), Tajland (-9,64 tona) i Filipini (-1,71 tona).

Zaključak

Tražnja za zlatom, posebno za investicionim zlatom, OTC i za rezervama centralnih banaka, osnova je rasta cene zlata. Ove tražnje konsoliduju cenu plemenitog metala na određenom nivou. Fluktuacije koje vidimo u poslednje dve nedelje su spekulativne prirode.

Ovaj zaključak možemo zasnivati kako na otvorenom interesu, tako i na činjenici da ponuda prati tražnju. Ako bi tražnja stagnirala ili opadala, cena bi verovatno pratila put koji nameće ponuda i tražnja.

Međutim, u svetu koji je podeljen, sa rastućim geopolitičkim tenzijama i stagnirajućim ekonomijama, zlato se čini jedinom sigurnom investicijom, ne samo na dugoročnom nivou, već i na kratkoročnom.