Dodaj upozorenje o ceni

Češka povećava svoje zlatne rezerve za 1000%

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 06.06.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
204 524 RSD/oz
  
+ 1 949 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 435 RSD/oz
  
+ 5 RSD

Češka je još jedna od zemalja Centralne Evrope koja planira značajno povećanje svojih zlatnih rezervi. Nedavno su to učinile takođe Mađarska, Srbija i Poljska (više o njihovim koracima – u tekstu niže). Ta njihova politika ne iznenađuje u kontekstu rekordne inflacije u Evropi.

Više o ovoj temi: Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

U komentaru za tamošnje izdanje Ekonom, budući guverner Narodne banke Češke Aleš Mihl naveo je da će tokom njegovog mandata ova institucija desetostruko povećati rezerve ovog žutog metala. Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, ova institucija poseduje 10,9 tona. Ukoliko Mihl, koji stupa na dužnost početkom jula, ostvari svoj plan, za nekoliko godina ona bi trebalo da raspolaže sa preko 100 tona zlata. To bi bio rast od 1000%.

Češka zlatna kruna – najstabilnija valuta pre jednog veka

Ovo povećanje zlatnih rezervi ne iznenađuje ako se ima u vidu da se Mihl ugleda na prvog ministra finansija ove zemlje, Alojza Rašina. Nakon Prvog svetskog rata i nezavisnosti Austrougarske 1919. godine, Rašin je taj koji okreće leđa austrijskom dukatu i stvara češku krunu, koja se i danas koristi.

Alojz Rašin na češkoj kruni, jubilarnoj kovanici izdatoj 2019. g.

Tokom sledeće decenije ona postaje „najstabilnija valuta Evrope, nakon što Rašin smanjuje novčanu masu (tj. vrši deflaciju) i obezbeđuje značajan deo nove češke krune u zlatu i srebru. Zato će se ova zemlja konsolidovati znatno bolje od drugih u regionu, čak i kad se ima u vidu da i one nastoje da se vrate zlatnom standardu. Krajem te decenije ekonomija Čehoslovačke posustaje zbog Velike depresije, ali u prvom trenutku to neće biti toliko osetno koliko u Austriji, na primer, gde novac ima znatno manje pokriće.

Infografika: Ekonomski i finansijski pokazatelji Čehoslovačke


Tek kada kruna ostane bez pokrića u zlatu 1931. g., privreda, za razliku od drugih u regionu, beleži pad. Ali to nije prvi put da se ova zemlja rastaje sa svojim zlatom.

Kratka istorija češkog zlata nakon komunizma

Za razliku od Bugarske, koja šezdesetih godina predaje svoje zlatne rezerve Moskvi, ne bi li izmirila deo spoljnog duga, Češka devedesetih raspolaže svojim zlatom. Između 1995. i 1998. g. njena centralna banka koristi male količine svojih rezervi uglavnom za kovanje novca – a sa tom svojom aktivnošću nastavlja i danas.

Ali u drugoj polovini te decenije tadašnje rukovodstvo ove institucije prodaje veći deo rezervi koje iznose 56 tona. Prvi kupoprodajni ugovor za 25 tona realizovan je 1997. g., a još 21 tona je prodata godinu dana kasnije. U napomeni se navodi samo da je „Upravni odbor mišljenja da obim zlatnih rezervi Centralne banke Češke nije u skladu sa ciljevima koje treba da ispune rezerve u međunarodnoj valuti.“ Slične transakcije u zlatnim rezervama obavljaju i druge zemlje u regionu, kao i Švajcarska.

U istraživanju Centralne banke Češke, koje je objavljeno 2019, o prodaji iz 1998. g., navodi se:

U ovom trenutku zlato ne zadovoljava potrebe centralne banke za likvidnošću, sigurnošću i solventnošću.

Paradoksalno je da će ova zemlja danas povećati drastično svoje zlatne rezerve iz upravo suprotnog razloga – da bi obezbedila veću likvidnost, sigurnost i solventnost. Samo što će ona u budućnosti kupovati zlato po ceni od 1800 ili više dolara za finu uncu, dok ga je pre četvrt veka prodavala po ceni nižoj od 400 dolara za uncu.

Zašto će Češka povećati svoje zlatne rezerve?

Ono što je Mihl sebi postavio za cilj pored smanjenja visoke inflacije jeste da se aktivima centralne banke upravlja na profitabilniji način, što će doprineti bogatstvu naroda nakon njegovog šestogodišnjeg mandata. Po njegovim rečima:

Svim značajnim ekonomskim promenama u prošlosti prethodili su nepredvidivi događaji. Umesto predviđanja novog kraha, mnogo je lakše doći do zaključka da jedna zemlja, narod, biznis ili kompanija može lakše umanjiti efekte tragedija ukoliko umesto gomile dugovanja raspolaže štednjom i bogatstvom.

Mihl očigledno vidi centralnu banku kao instituciju koja treba aktivno da upravlja svojim portfoliom. On procenjuje da će ova institucija sa rezervama u međunarodnoj valuti od 3,8 triliona kruna moći da ostvari prinos veći od 5%, što će obezbediti dividendu od „preko 100 milijardi kruna godišnje, koje se mogu koristiti za popunjavanje deficita u penzionom sistemu.“

Sličan pristup primenjuje i Švajcarska nacionalna banka, koja pak ulaže uglavnom u akcije i obveznice. Što se tiče prinosa od zlata, banke, uključujući tu i centralne, imaju dve mogućnosti:

  • Davanje zlata na zajam

U ovom scenariju centralna banka ostvaruje prinos od kamatne stope.

  • Svopovi na zlato

Pri čemu se zlato menja za drugu aktivu, obično stranu valutu, po konkretnoj ceni. Institucije se obavezuju da će u budućnosti zaključiti obrnutu transakciju po unapred utvrđenoj ceni. U suštini, to je repo transakcija ili obrnuta operacija ponovnog otkupa. Pre nekog vremena u tim operacijama bila je aktivna Banka za međunarodna plaćanja, tzv. centralna banka centralnih banaka.

Ostaje da vidimo da li će sa Mihlom na čelu Centralna banka Češke obavljati ovakve transakcije ili će samo čuvati fizičke poluge kao instrument stabilnosti tamošnje valute.

Centralna Evropa se oslanja na zlato

Ovakvom filozofijom budućeg guvernera centralne banke, ova banka će se pridružiti drugim centralnim bankama u regionu. Pre tri godine Centralna banka Mađarske takođe je povećala svoje zlatne rezerve za 1000% – sa 3,1 na 31,5 tona. Tokom prošle godine ona je kupila još 63 tone zlata, čime su njene rezerve porasle za novih 200%.

Tim povodom u tamošnjoj centralnoj banci komentarisali su da:

Budući da ne nosi nikakve kreditne rizike ili rizike za ugovorne strane, zlato jača poverenje u datu državu u svim ekonomskim uslovima, što ga još uvek čini jednom od najvažnijih rezervnih aktiva u svetu. U poređenju sa istorijskom ulogom zlata, ono ostaje jedan od najbezbednijih instrumenata u svetu, koji čak i pri normalnim tržišnim uslovima pokazuje stabilnost. Uloga zlatnih rezervi u nacionalnoj I ekonomskoj strategiji se sve više vrednuje, a posedovanje I povećanje plemenitih metala u celoj zemlji predstavljaju vodeću međunarodnu tendenciju.

Tokom 2019. g. Poljska povećava svoje rezerve „skromnijim“ tempom od nešto preko 100%, kupujući 125 tona zlata u dve tranše, 2018. i 2019. Centralna banka Poljske vratila je u zemlju i 100 tona zlata koje su se čuvale u Banci Engleske. Pre godinu dana Adam Glapinski, koji je na čelu ove institucije, istakao je da u budućnosti oni žele da kupe „bar još 100 tona“ zlata.

Srbija je takođe kupovinom u dva navrata 2019. i 2020. udvostručila svoje rezerve plemenitog metala, koje u trenutku pisanja članka iznose skoro 38 tona. Ona je, ako izuzmemo Tursku, posedovala najveću količinu zlata na Balkanskom poluostrvu, pre nego što će Narodna banka Bugarske kupiti 11,1 hiljadu finih unci pre godinu dana. Kao i druge zemlje, i ona planira da dodatno poveća svoje rezerve. Njena centralna banka jasno je navela da time pokušava da se zaštiti od još veće inflacije:

Dugoročno gledano, zlato je najvažniji zaštitnik i garant protiv inflacionih i drugih finansijskih rizika.

Očuvanje krune: češki stav prema svojoj valuti

Ovo okretanje zlatu i akcijama nije jedini potez kojim Centralna banka Češke nastoji da zaštiti svoju valutu i da ostvari dobit. Pre Velike recesije 2008. g. ova zemlja nameravala je da okrene leđa kruni i da uvede evro. Nakon nekoliko brzopletih pokušaja, koje su sami ministri finansija smatrali „nerealnim“, Češka je na kraju odustala od svojih planova za ulazak u evrozonu.

Tim povodom tadašnji premijer Petr Nečas je izjavio:

Trenutno je jasno da su troškovi očuvanja češke krune niži nego li troškovi uvođenja evra. I još dosta dugo će biti tako.

Uzimajući u obzir istorijske i savremene pokušaje traganja za stabilnom valutom, možda su Česi održali važnu finansijsku lekciju pre nešto više od decenije.

Možda biste voleli da pročitate i