Dodaj upozorenje o ceni

Zašto Srbija planira da poveća svoje zlatne rezerve za 40%

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 30.05.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 375 RSD/oz
  
- 639 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 304 RSD/oz
  
- 41 RSD

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da Narodna banka Srbije treba da poveća svoje zlatne rezerve na 50 tona. Kada se to dogodi, one će se povećati za skoro 40 % u odnosu na sadašnji nivo. Početkom jula zlatne rezerve Srbije iznose 35,65 tona, navodi World Gold Council.

Istovremeno, ako Narodna banka ispuni predsednikovu želju, Srbija će po zlatnim rezervama nadmašiti Bugarsku. One će dostići skoro polovinu rumunskih rezervi. Od zemalja u regionu nešto preko 50 tona iznose zlatne rezerve Belorusije.

Grafikon 1: Zlatne rezerve Srbije krajem juna 2021. g.

Izvor: World Gold Couicil

Sama kupovina zlata mora biti odobrena od strane upravnog odbora Narodne banke Srbije. Do toga dolazi promenom Strategije upravljanja deviznim rezervama. Njima upravlja Izvršni odbor centralne banke.

Srbija i rastuće rezerve zlata

Interesovanje za investiciono zlato nije novost za Srbiju. Oktobra 2019. g., opet na Vučićevo insistiranje, Narodna banka kupila je 9 tona zlata samo u jednoj tranši. To isto se desilo i novembra 2020. g., doduše u manjem obimu. Tada je ova balkanska zemlja kupila odjednom 3,2 tone zlata.

Međutim, osim ovih obimnijih kupovina, zemlja je redovni kupac na tržištu zlata. Poslednjih godina ona kupuje prosečno po 100 kg svakog meseca, a ponekad i nešto više. Istovremeno, poslednji mesec u kome je Srbija prodavala zlato bio je decembar 2006. g., doduše u ograničenoj količini.

Ovim kupovinama zlata njegov udeo u ukupnim rezervama zemlje udvostručen je u poslednjih jedanaest godina i premašuje 12%. Poređenja radi, u Bugarskoj on je skoro 9%. Približno toliko je i u Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. U Rumuniji i Mađarskoj je po 12%. Ipak, tako skoro sve istočnoevropske zemlje ostaju ispod svetskog proseka od 14%.

Drugim rečima, čak i bez dramatičnog povećanja zlatnih rezervi ova balkanska zemlja postepeno povećava svoje rezerve žutog metala. Šta više, ona tek treba da kupi još više zlata da bi dostigla svetski prosek.

Zašto Srbija povećava zlatne rezerve

Da bismo shvatili razloge kupovine zlata od strane centralne banke, možemo se osvrnuti na ono što iznosi sama institucija. Njeni predstavnici izjavili su da:

Dugoročno gledano, zlato je najznačajniji zaštitnik i garant od inflacionih i drugih finansijskih rizika.

Ovakav stav ne iznenađuje – u nekim zemljama u svetu, uključujući tu i SAD, inflacija je već prisutna. Zapravo, obezvređivanje američkog dolara odvija se najbržim tempom od 2008. g. naovamo. Kod drugih valuta, na primer, kod turske lire, i dalje se „osvajaju“ antirekordi.

Vidite više o ovoj temi: Zašto Centralna i Istočna Evropa računaju na kupovinu zlata, a protiv inflacije

Takvo je mišljenje i samog Vučića. Neposredno posle najveće kupovine u istoriji Narodne banke 2019. g. on je izjavio:

Smatram da treba da nastavimo sa tim, jer vidimo u kom smeru se razvija kriza u svetu.

Zato je predsednik istakao da njegova zemlja treba da nastavi sa kupovinom čak i pošto je centralna banka obavila rekordnu kupovinu 9 tona zlata.

Srbija: Još jedna zemlja koja kupuje zlato

Od početka godine centralne banke širom sveta izjavljuju da će povećati kupovinu zlata. To važi za institucije od Bolivije, preko Poljske i Mađarske, do Rusije. Globalna studija Central Bank Gold Reserves Study, koju je sproveo World Gold Council (Svetski savet za zlato), takođe je pokazala da će se trend povećane potražnje za zlatom nastaviti do kraja godine.

Vidite više o ovoj temi: Slabljenje novca: Zašto se štampa rekordna količina valute, a sudeći po centralnim bankama inflacije nema

Tako nastaje jedan interesantan paradoks. Sa jedne strane, centralne banke štampaju više novca da bi pokrile do sada u mirnodopskim vremenima nezabeležene rashode i deficite vlada. Tim svojim potezom one povećavaju inflaciju. Sa druge strane, same centralne banke kupuju sve više zlata da bi se zaštitile od efekata te iste inflacije.

Možda biste voleli da pročitate i