Dodaj upozorenje o ceni

Šta je nazubljen rub i zašto ga kovanice imaju?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Zlatna škola, Analiza na dan 16.05.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
203 796 RSD/oz
  
+ 1 414 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 240 RSD/oz
  
- 31 RSD

Hiljadama godina najrazličitija roba i predmeti bili su korišćeni kao novac – ljušture školjki, kamenje, so, zemlja, plemeniti metali, papir, zrna kafe, stoka, vuna, ekseri, ogrtači i šta sve još ne.

Više o ovoj temi: Šta je novac

Prve prave kovanice izrađene su 640. g. p. n. e. u Lidiji. Prema grčkom istoričaru Herodotu (484–425. g. p. n. e.) Lidijci su bili prvi koji su proizvodili srebrne i zlatne kovanice. Neke od prvih kovanica namerno su bile ulubljivane na krajevima kako bi podsećale na oblik krave – što je bio pokazatelj njihove vrednosti. Osobina koja je ostala iz vremena trampe, pre pojave novca.

Prve kovanice

Herodot je bio u pravu, ali treba precizirati da su prve kovanice bile izrađivane od elektruma – legure zlata i srebra koja se sreće u prirodi. Smatra se da je ova legura još nazivana „belo zlato“ zbog svetlije nijanse koju je pridavalo prisustvo srebra. Elektrum podseća na tzv. belo zlato u bižuteriji, koje se najčešće proizvodi kao legura zlata i srebra ili nikla.

Kovanice u početku nemaju nominalnu vrednost. Njihova cena određuje se na osnovu težine i sadržaja čistog zlata ili srebra u njima. Međutim, odnos zlata prema srebru i elektrumu bio je dosta nejasan kod različitih kovanica, što je dovelo do toga da se njihova vrednost značajno razlikovala. Tokom vekova kovanice se počinju izrađivati samo od jednog metala (obično od bakra, srebra ili zlata) ili sa jasno utvrđenim odnosom dvaju metala u njihovom sastavu kod bimetalnih kovanica.

Lidijske kovanice težine 4,71 g, širine od 10 do 13 mm i debljine 4 mm.

Ali u drevnim vremenima mehanička presa još nije bila izmišljena, pa su ove kovanice bile izrađivane ručno. Kao takve, one nisu imale uniformni oblik, pre su podsećale na elipsastu zlatnu pločicu. Na kovanicama je bio utisnut lav, koji je još od davnih vremena smatran kraljem životinja, simbolom moći i vlasti suverena.

Osim oblika i nominalne vrednosti, ovim kovanicama nedostajalo je još nešto – nazubljen rub. Reč je o nazubljenom delu po celom opsegu kovanice. Pogledajmo zašto je on toliko važan za jednu srebrnu ili zlatnu kovanicu.

Varljivi obod

Veliki izazov za svaki novčani sistem je zaštita njegovih platnih sredstava od falsifikovanja.

Pošto se osnovna vrednost zlatnika ogledala u sadržaju čistog zlata u njima, neki ljudi su padali u iskušenje da odvoje deo tog zlata piljenjem. Kao što smo objasnili, prvi zlatnici su nepravilnog oblika. Zato je bilo relativno lako odvojiti deo metala bez vidljivog oštećenja na njima tako da bi mogli ostati u prometu kao platno sredstvo. Zlatni opiljci koji su ostajali nakon struganja, sakupljani su i pretapani u nove zlatne predmete i na taj način su prevaranti ostvarivali zaradu od ničega.

Više o ovoj temi: Austrijski dukat – priča o jednom od najpopularnijih zlatnika na svetu

Da bi se sprečila ova prevara, izmišljen je nazubljeni rub kovanica. Zahvaljujući njemu, ako neko pokuša da „sastruže“ deo plemenitog metala sa jedne kovanice, taj njegov čin postaje očigledan. Takva kovanica teško da se više može koristiti za plaćanje, jer bi druga strana videla pokušaj prevare i lako izaziva nepoverenje vlasti.

Nazubljeni obod – od davnina do danas

Proći će vreme pre uvođenja ove inovacije. Nazubljeni rub pojaviće se kod kovanica čitavih hiljadu godina od početka njihove upotrebe. To je omogućeno zahvaljujući pronalasku mehaničke prese, pošto je za prisustvo nazubljenog ruba najpre neophodan okrugli oblik kovanica, što se nije moglo postići ručno. Prvi je ovu ideju predložio legendarni pronalazač Leonardo da Vinči.

Do realizacije ovog procesa doći će ubrzo nakon njegove smrti. Mehanička presa je usavršena u Augzburgu 1540. g. i prvi put je upotrebljena za serijsku proizvodnju u Francuskoj. Zaštita kovanica od falsifikovanja nije jedini razlog. Još nešto stoji iza pojave mehaničke prese. U tom trenutku kovnice novca nisu mogle da izrađuju dovoljan broj zlatnika koji bi zadovoljio potražnju za novcem. Upravo će mehanička presa rešiti oba ova problema.

Više o ovoj temi: Francuski franak – zlatnik koji je pokretao evropsku trgovinu

Tokom godina za nazubljivanje ivice korišćeni su različiti modeli – prave ili kose crte, zvezde, tačke ili različiti natpisi koji su na neki način povezani sa novcem. Nazub na rubu kovanica koristi se i u naše vreme. Kod nekih valuta, kao što je na primer američki dolar, on omogućava da se kovanice razlikuju i samo na dodir.

Američki zlatni orao. Jasno se vidi nazubljeni rub

Teško da će neko danas početi da struže metalne dinare da bi pretapao bakar i cink. Ne samo zato što je to protivzakonito nego i zato što je neisplativo, jer nominalna vrednost našeg novca često prevazilazi njihovu sopstvenu vrednost, te bi njihovo oštećivanje nanelo štetu samo izvršiocu tog čina.

Međutim, kod kovanica koje predstavljaju investiciono zlato celovitost nazubljenog ruba i danas je pokazatelj njihove autentičnosti. Podsećamo da se kod savremenih kovanica ne dozvoljavaju oštećenja.

Naravno, proizvođači investicionog zlata značajno su usavršili metode zaštite kovanica od falsifikovanja. U ovoj analizi razmotrili smo, na primer, kako se kombinuje i po nekoliko metoda, kao što je slučaj i sa kovanicama Britanija.

Legalne prevare

Govoreći o zlatnicima, prevarama i pretapanju, red je da pomenemo još jednu vrstu pretapanja zlatnika – koja je apsolutno legalna i odgovara potrebama države. To je tzv. obezvređivanje novca (ili coin debasement na engleskom). Pri tome se sadržaj plemenitog metala kod kovanica smanjuje na račun neplemenitog, bez promene njihove nominalne vrednosti. Primarni efekat je magično povećanje količine raspoloživog novca, što će se, naravno, ispostaviti iluzornim, da bi nakon toga usledio proces inflacije.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Obezvređivanje novca primetno je još u antičko doba, na primer, u Rimskom carstvu. Tamo je u periodu od oko 300 godina sadržaj srebra u srebrnom denarijusu smanjen od 100% na 5%. To je rezultiralo totalnim ekonomskim kolapsom carstva i njegovim propadanjem.

Možda biste voleli da pročitate i