Dodaj upozorenje o ceni

Pomiriti se sa siromaštvom?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 15.05.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
263238 RSD/oz
  
- 1851 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3251 RSD/oz
  
- 103 RSD
Zlatnik britanski suveren, britanska funta

Nešto ranije ove nedelje glavni ekonomista Banke Engleske Hju Pil izneo je iznenađujuće komentare za podkast Škole prava pri Columbia University. Prema njegovim rečima:

Ako su cene robe koju kupujete skočile u poređenju sa vrednošću po kojoj je prodajete, to je loše po vas. Zato ljudi u Velikoj Britaniji nekako moraju da prihvate da su siromašni i ne treba da se trude da održe realnu kupovnu moć povećavajući cene nezavisno da li je reč o povećanju plata ili o prebacivanju troškova za skuplju energiju na klijente.

Njegova izjava je višeznačna i vredi joj posvetiti pažnju. Sa jedne strane, ovaj centralni bankar prebacuje drugima što žele da zadrže svoj životni standard. Dok, sa druge strane, on prebacuje odgovornost na ljude i kompanije za visoke cene. Treće, to je komentar „državnog službenika“, čija ukupna godišnja plata iznosi oko 190.000 britanskih funti. Prema zvaničnoj statistici, prosečna plata u Londonu za 2022. g. iznosi 41.800 funti, a u severoistočnoj Engleskoj – svega 29.500 funti. Hju Pil zapravo ovim pogađa svoje sunarodnike, od kojih većina ima više od pet puta niža primanja od njega.

Pogledajmo ko je pravi krivac za urušavanje kupovne moći britanske funte i da li predstavnik Banke Engleske ima moralno pravo da krivi druge.

Ko stoji iza inflacije u Velikoj Britaniji?

Zamislimo da je Pil u pravu i da roba poskupljuje jer ljudi jednostavno žele više novca. Da je to pravi „problem“, elegantno rešenje prosto bi bilo pustiti tržište da funkcioniše smanjivanjem prepreka za uključivanje novih firmi. Veća konkurencija, ukoliko su svi drugi uslovi isti, dovodi do povećanja kvaliteta robe i usluga i smanjenja cena.

Štaviše, da je to posredi, konkretna kategorija robe ili usluga bi poskupela, dok bi druge stvari pojeftinile. Zamislite da cene kafe i čaja skoče zbog lošeg roda. Pod uslovom da stanovništvo želi da nastavi da uživa u istim količinama, ono će morati da troši mnogo više britanskih funti nego pre. Ostalo bi im manje sredstava za drugu robu i usluge, pa bi potražnja za njima opala, a to bi dovelo do pada cena.

Ali krivac za ove probleme nije „tržište“ niti „pohlepa“ Britanaca. U ovom slučaju se čini da cene sve robe rastu. Kažemo „čini se“, jer realno ne poskupljuje roba u odnosu na funtu, već se funta obezvređuje u poređenju sa robom i uslugama. Ovaj fenomen prisutan je za sve valute naročito intenzivno u poslednje dve godine. Devalvacija dekretnog novca je direktna posledica inflacije.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Krivac za ovu inflaciju je tamošnja centralna banka – Banka Engleske. Ona urušava kupovnu moć valute intenzivnim štampanjem i suzbijanjem referentne kamatne stope, što podstiče kreditnu ekspanziju.

Infografika 1: Novčana masa М2 i kupovna moć 100 britanskih funti


Devalvacija lokalne valute ne prestaje. Silvana Tenreiro, predstavnik komiteta za monetarna pitanja Banke Engleske, centralne banke, izjavila je da „možda treba smanjiti referentnu kamatnu stopu što pre i što brže“. Kada se ova centralna banka neminovno vrati suzbijanju referentne kamatne stope, efekat će biti takav da će vrednost funte krenuti naniže, a cene – u suprotnom smeru – naviše. Kada efekti sledeće krize budu osetni, ostale vodeće centralne banke delovaće na isti način.

Bankrotiranje kompanija ne čini ljude bogatijima

Normalno je da će Britanci, koji se suočavaju sa devalvacijom valute usled čega dolazi do rasta cena inicijalnih resursa za biznis i troškova života za domaćinstva, zatražiti uvećanje primanja ili cena. Naročito kad se ima u vidu da je do takve situacije dovela Banka Engleske.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Kakav izbor imaju? Ukoliko troškovi jedne kompanije porastu toliko da ona ne može da ih pokrije, ona će bankrotirati. Ni Engleze ne čeka ništa bolje ako kompanije na ostrvu počnu da otpuštaju ljude i obustave svoju proizvodnju. Osim toga, po tom scenariju Banka Engleske biće primorana da opet štampa funte, jer je i pre početka krize budžet u rekordnom deficitu. Ukoliko kompanije obustave rad i povećaju broj nezaposlenih, prihodi u budžet će biti još manji, a rashodi će porasti. Ovakva politika vodi ka inflaciji.

Spas od devalvacije britanske funte

Hju Pil je u pravu da devalvacija britanske funte čini ljude siromašnijima tokom vremena. Kratkoročno gledano, Englezima možda i ne preostaje ništa drugo nego da traže povećanje plata i cena kako bi se zaštitili od devalvacije funte. Ali ni u kom slučaju ne treba da „prihvate da su siromašniji“, naročito kada je reč o dugoročnom očuvanju vrednosti njihovih sredstava. Tako posmatrano, imaju različite alternative. Jedna od onih koje su se dokazale u vremenu jeste zaštita kupovne moći ušteđevine preko investicionog zlata.

Više o ovoj temi: Britanski suveren – zlatnik nad kojim sunce ne zalazi

Samo za pola veka, koliko je svet bez zlatnog standarda, i valute se generalno slobodno menjaju jedna u odnosu na drugu, britanska funta izgubila je skoro svu svoju vrednost u odnosu na žuti metal. I ono što je od nje ostalo iz perioda nakon Velike recesije 2008. g., skroz je nestalo, naročito nakon štampanja novca u vreme pandemije. To je ironično, kad se ima u vidu da je u prošlosti zlatni britanski suveren bio toliko stabilna kovanica da ne samo da je postala sinonim za zlatni standard u svetu, već garantuje najveće realno povećanje životnog standarda tamošnjeg stanovništva.

Infografika 2: Vrednost britanske funte merena u zlatu


Zlato i dalje blista kao pouzdano sredstvo za očuvanje kupovne moći Britanaca i danas. Samo od sredine 2007. g., tj. od perioda pre Velike recesije, cena zlata u britanskim funtama porasla je za više od 370%. Prema Svetskom savetu za zlato tokom prošle godine stanovništvo Velike Britanije kupilo je skoro pet puta manje investicionog zlata po glavi stanovnika u poređenju sa Nemcima i skoro deset puta manje od Švajcaraca. Da je bar jedan deo njihove ušteđevine bio u vidu zlata, a ne u britanskim funtama, zaštitili bi ih više nego uspešno.

Više o ovoj temi: Banka Engleske: Ne možemo zaustaviti visoku inflaciju

Podaci su dosad nedvosmisleni – ako prate njihov primer i uključe ovaj metal u svoj portfolio ušteđevine, Britanci će imati instrument koji će sačuvati njihovu kupovnu moć. I bez spekulacija kada je u pitanju buduća cena zlata, funta će definitivno nastaviti da devalvira.

Šta to znači za moj novac?

Komentar Hjua Pila gotovo da se može okarakterisati kao arogantan. Reč je o državnom službeniku, čija je plata dosta visoka i koji radi upravo u instituciji koja je direktno odgovorna za to što su Britanci siromašniji. Njegova izjava ne čini izuzetak kada je reč o predstavnicima Banke Engleske. Početkom 2022. g. guverner ove centralne banke Endru Bejli takođe je pozvao službenike da ne insistiraju na povećanju plata.

Ovaj poslednji komentar dobra je prilika da se podsetimo zašto se Britanci suočavaju sa visokom inflacijom. Razlozi za devalvaciju funte praktično se primećuju i u drugim delovima sveta – od SAD, preko evrozone, do Balkana. Zato vredi razmisliti o stabilnoj aktivi kao što je investiciono zlato za svoju ušteđevinu.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Cena zlata (XAU-RSD)
263238 RSD/oz
  
- 1851 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3251 RSD/oz
  
- 103 RSD

Možda biste voleli da pročitate i