Kako devalvacija evra utiče na naš džep?

Od početka godine evro je među najslabijim valutama. Izgubio je skoro 11,6% u odnosu na američki dolar za šest meseci. U trenutku pisanja članka pao je na kurs od 1,00655 dolara za jedan evro, što je najniža vrednost od novembra 2002. g. Od maja prošle godine ova zajednička valuta pojeftinila je za 17,5% u odnosu na dolar, a od poslednje krize dosad – za 33%.

Maj 2021. nije slučajno izabran datum – od tada dosad evro u kontinuitetu pada. Pogledajmo šta stoji iza nedavnog pada zajedničke valute, šta to znači za potrošače i ekonomiju i koliko će to potrajati.

Devalvacija evra

Fundamentalni razlog za pad kupovne moći jedne valute jeste štampanje sve više neobezbeđenog novca od strane centralnih banaka. Povećanje ponude novčane mase se naziva inflacija. Rast cena za krajnje potrošače je samo jedan način njenog manifestovanja.

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Štampanje novca nije jedini činilac koji određuje vrednost zajedničke valute. Na kurs evro/dolar utiču promene u ponudi i potražnji obe ove valute. Kada potražnja dolara na globalnom nivou raste i nema promena u potražnji evra, dolar postaje skuplju u odnosu na evro. Kada istovremeno dođe do pada potražnje evra i rasta potražnje dolara, što se trenutno događa, devalvacija zajedničke valute je još brža.

Infografika 1: Štampanje novca, inflacija i promene unutar valutnih parova

Slična je situacija i kada je reč o švajcarskom franku. On se smatra sigurnom valutom na tržištima iako takođe progresivno gubi kupovnu moć. Samo se njegova devalvacija odvija sporije od devalvacije evra. Iako je Centralna banka Švajcarske ranije objavila da neće dozvoliti da franak poraste, od početka juna njegova vrednost je znatno porasla. U trenutku pisanja članka franak je najskuplji u odnosu na evro od 2015. naovamo.

Zašto evro pada u odnosu na dolar i franak

Tržišta okreću leđa evru i orijentišu se prema valutama kao što su američki dolara i švajcarski franak iz nekoliko razloga. Prvo, na granici sa Evropskom unijom vodi se najteži oružani sukob od Drugog svetskog rata naovamo. Ovaj sukob između Rusije i Ukrajine traje već skoro sedam meseci i predstavlja prentju isporuci energenata za Stari kontinent. Primetno je kontinuirano poskupljenje električne energije, gasa i drugih sirovina. Usled ovakvih tendencija perspektiva ekonomija na Starom kontinentu je loša čak i pre nego što će Evropska centralna banka (ECB) uopšte početi sa povećanjem osnovne kamatne stope.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza

Zanimljivo je da su potrošači u Evropi osetili pogoršanje ekonomske situacije i pre nego što su investitori počeli da govore o recesiji.

Infografika 2: Indeksi poverenja potrošača

Drugo, osim očekivane ekonomske krize koja će po svemu sudeći biti teža od one iz 2008. g.,  iza problema u vezi sa evrom stoji i izostanak delovanja od strane Evropske centralne banke. Druge institucije već su počele sa povećanjem osnovne kamatne stope. Koraci koje su preduzele Federalne rezerve, Banka Engleske i Centralna banka Švajcarske neće zaustaviti rast cena. Ali one bar signaliziraju da nešto pokušavaju.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Treće, i veoma važno, trgovinski deficit u evrozoni dostigao je svoju najvišu vrednost u istoriji – 32,4 milijarde evra. To govori o slabosti ove grupacije, a samim tim i zajedničke valute. Istovremeno, Nemačka, najveća privreda u Evropi, pokazuje sve veću slabost. Više o ovoj temi možete videti u Fejsbuk grupi „Priče o zlatu i ekonomiji“.

Koktel ovih negativnih tendencija navodi tržišta na sledeće pitanje:

Ukoliko ova monetarna unija ide ka recesiji, čime će zajednička valuta biti oslabljena, kao što se desilo nakon 2008. g., a centralna banka se ne bori protiv inflacije, što dodatno destabiliše valutu, zašto onda ulagati u evro koji tone.

Zato se ona orijentišu prema aktivama koje se smatraju sigurnijima. Kada je reč o valutama, investitori očigledno smatraju da su to dolar i franak.

Šta za nas znači jeftin evro?

Efekti devalvacije evra drugačiji su za zemlje Balkanskog poluostrva, a usled specifičnosti ovdašnjeg novčanog sistema. U Bugarskoj funkcioniše valutni odbor. Lev je fiksnim kursom povezan sa evrom. Rumunija i Srbija imaju fluktuirajući kurs lokalnih valuta (rumunski lej i srpski dinar) kojim upravljaju centralne banke. Obe održavaju relativno stabilan kurs u odnosu na evro, i to od 0,0085 srpskih dinara za jedan evro i 0,201 rumunski lej za evro. Srpska centralna banka vodi tu politiku od kraja 2019. g., a rumunska od jeseni 2021. g.

Devalvacija evra i njegov uticaj na Bugarsku

Zbog povezanosti evra i bugarskog leva promene u ceni zajedničke valute direktno se odražavaju na našu kupovnu moć. Kada evro pada, uvoz robe, denominovane u dolarima poskupljuje. Realni životni standard se smanjuje, jer možemo da kupimo manje robe i usluga, naročito u kontekstu štampanja evra od strane ECB. Fluktuacija evra je jedan od razloga zbog kojih je inflacija u Bugarskoj veća od prosečne u Evropi. Ona je ipak niža nego na periferiji evrozone.

Infografika 3: Inflacija u Evropi

Vlada mišljenje da jeftinija valuta čini jednu ekonomiju konkurentnijom. Logika je da ako obezvređuješ svoj novac, onda će drugim zemljama biti isplativije da kupuju robu koju ti proizvodiš, što će dovesti do ekonomskog rasta. Podaci za Bugarsku pokazuju da to nije baš tako. U prva četiri meseca 2022. g. izvoz raste, ali njegov rast je znatno niži od uvoza, a trgovinski deficit povećan je dva i po puta.

Tabela: Izvoz, uvoz i saldo u Bugarskoj

Izvor: Nacionalni zavod za statistiku

Jeftin evro ne smanjuje samo realni životni standard, već se odražava negativno i na ekonomski rast. Sve veći trgovinski deficit uzima se iz bruto domaćeg proizvoda.

Na dugoročnom planu visoka inflacija smanjuje konkurentnost. Ukoliko su svi drugi uslovi jednaki, što više opada kupovna moć, to više biznis mora da povećava cene i rashode za plate da bi to nadoknadio. Efekat će se osetiti u budućnosti. Teško da će nas zaobići. Bugarska privreda zavisi od direktnih stranih investicija. One ionako nisu krenule nakon Velike recesije iz 2008. i kreću se između 2,5 i 4,5% BDP-a u poslednjih dvanaest godina.

Uticaj na Srbiju i Rumuniju

Stabilan kurs rumunskog leja i srpskog dinara u odnosu na evro znači da se negativne posledice pada zajedničke valute osećaju u obe zemlje, i to preko gubitka kupovne moći. Kupovna moć lokalnog stanovništva sve brže nestaje. To pokazuje čak i zvanična inflacija. U Rumuniji je ona dostigla 14,4% (najviša vrednost od 2004. g.), a u Srbiji – 10,4% (najviša vrednost od 2013. g.).

Obe zemlje su na udaru rastuće cene uvoza. Kao i u Bugarskoj, rastuća konkurentnost usled devalvacije valute je samo varka. Nije slučajno što je trgovinski deficit u Rumuniji dostigao najveću cifru u istoriji: -2,7 milijardi evra. U Srbiji je ovaj antirekord „umereniji“. Trgovinski deficit porastao je na skoro 1,3 milijarde evra u februaru, što je najviši iznos od 2008. dosad. I u narednim mesecima on će ostati veoma visok.

Međutim, održavanje kontrolisanog fluktuirajućeg kursa znači da ako, na primer, dinar počne da gubi kupovnu moć u odnosu na evro, Centralna banka Srbije mora da prodaje svoje devizne rezerve. Ona upravo to i čini od početka godine. Maksimum njenih rezervi u stranoj valuti bio je dostignut novembra 2021. g. – 17 milijardi evra. Od tada dosad one su se smanjile na 13,9 milijardi evra (pad od 18%). U Rumuniji je pad deviznih rezervi dosta niži: 1,2% od januara.

To je u obe zemlje rezultiralo gubitkom kupovne moći, kao i smanjenjem deviznih rezervi centralnih banaka. Stanovništvo plaća sve skuplje za uvoz, naročito iz zemalja van evrozone, što dovodi do slabljenja privreda.

Uloga industrijske proizvodnje

Osnovni efekti pada evra su jedni te isti u sve tri balkanske zemlje, razlike su u nekim važnim parametrima. Jedan od njih je industrijska proizvodnja. Ona je veoma važna za ljude. Ukoliko su svi drugi uslovi jednaki, više robe i usluga znači veći životni standard.

Dok u Rumuniji i Srbiji ovaj pokazatelj opada, u Bugarskoj on beleži rast od 20,2% u maju, što je najveći rast od prve polovine 2021. g. To samo po sebi ne znači da privreda cveta. Ovakvi maksimumi bili su primetni i pre i posle Velike recesije.

Ova razlika može se objasniti kamatnom politikom centralnih banaka. U Srbiji osnovna kamatna stopa počinje da raste u martu. U nekoliko navrata ona je povećana sa 1 na 2,75%. Rumunska centralna banka krenula je sa njenim povećanjem još u oktobru prošle godine, podižući je sa 1,25 na 4,75%. Što više poskupljuje kreditiranje, to je teže pokrenuti novu proizvodnju i povećati već postojeće kapacitete.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

U Bugarskoj promene kamata prate kretanja u evrozoni. Očekuje se da prvi rast osnovne kamatne stope u evrozoni bude u julu. Zato su kamate na korporativne kredite i dalje niske, samim tim je finansiranje lako dostupno biznisu. Podaci Narodne banke Bugarske potvrđuju ovu hipotezu. Kamata na korporativne kredite u maju pala je na 2,27% (u levima), što je njena najniža vrednost u istoriji, a kreditiranje raste.

Čini se da je rast proizvodnje dobra vest. Međutim, ako se uzmu u obzir izuzetno niske kamate, koje će uskoro početi da rastu, Bugarska se može pridružiti padu poput Rumunije i Srbije. Onda ćemo se pored problema sa padom evra suočiti i sa novom poteškoćom, a to je visoka nezaposlenost.

Do kada će evro padati?

Evro je vrsta dekretnog novca i nijedna aktiva ne garantuje njegovu vrednost. To znači da u teoriji njegova vrednost može pasti na 0.

Više o ovoj temi: Šta je novac

Iako to još uvek nije realističan scenario, pritisak na evro je veoma jak i verovatno će on pasti ispod dolara. U trenutku pisanja članka, indeks dolara, koji meri odnos američke valute prema korpi sa drugim valutama, i dalje raste. Njegov rast samo za jedan dan iznosi 1,04%. Tako je on dostigao svoju najvišu vrednost od januara 2002. naovamo.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Nešto dugoročnije posmatrano, promene njegove vrednosti zavisiće od Evropske centralne banke, stanja ekonomija u Evropi i razvoja situacije sa isporukom energenata. Mora se imati u vidu da će ona, uprkos obećanjima, i u budućnosti nastaviti sa intenzivnim štampanjem evra. Kontinuirani gubitak vrednosti zajedničke valute znači da će naša kupovna moć sve više slabiti.