Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Od početka 2022. g. ekonomija SAD je najverovatnije ponovo u recesiji. Pišem „najverovatnije“, jer o recesiji govorimo tek nakon pada u dva uzastopna kvartala. U prvom je tako; podaci o drugom još nisu objavljeni. Federalne rezerve Atlante međutim predviđaju ekonomski pad i za period april–jun. U analizama navodili smo da je to najverovatniji ishod, još dok je centralna banka očekivala rast.

Pre četrnaest godina pucanjem ekonomskih balona u SAD, naročito na tržištu nekretnina, počela je Velika recesija. Ona se odrazila teško i na Evropu. Razlozi za pojavljivanje primetni su i danas.

Osim toga, ekonomije na Starom kontinentu suočavaju se i sa novim rizicima. Oni uključuju rat u Ukrajini, obezbeđivanje energenata, višekratne lokdaune u Kini i prekid u lancima isporuke. Ali kao što smo videli i 2008, najopasniji je strašno visok dug država i povećanje kamata na njega.

Pogledajmo kako bi izgledala sledeća recesija, kako bismo mogli da je izbegnemo pre nego što nastupi i šta možemo očekivati od Evropske centralne banke. Njene odluke su ključni faktor od koga zavisi šta će se dešavati sa našim novcem i ekonomijom.

Evropa od Velike recesije do danas

Između 2000. i 2005. g. i nakon 2009. g. ECB održavala je ekonomije u evrozoni i niske kamate na kredite u evrozoni štampanjem novca, zadržavanjem osnovne kamatne stope i kupovinom državnih obveznica. Nakon poslednje kovid krize ona je stvorila rekordnu količinu evra i iluziju oporavka. To je recept za neodrživ razvoj, pogrešne investicije, rasipanje resursa i neizbežnu tešku recesiju. „Čarolija“ lakog novca počela je da nestaje još ranije, 2019. g., kada je ekonomski rast skoro stao.

Osećaj oporavka ekonomija u poslednjih deset godina duguje se skoku javnog duga. Tokom 2007. g., tj. pre nastupanja dužničke krize, on je iznosio 62,3% BDP-a u EU i 66% u evrozoni. Krajem prošle godine on iznosi 88,2% BDP-a u EU i 95,6% u evrozoni.

Infografika 1: Dug u Evropi

Decenija štampanja novca, naročito u poslednje dve godine, i zadržavanje kamata u Evropi dovelo je do rasta cena potrošačkih proizvoda. Upravo je politika centralne banke razlog što inflacija u evrozoni svakog narednog meseca dostiže svoju najveću vrednost u istoriji.

Osim ovih kretanja, od početka godine primetni su i drugi fenomeni. Sve su manji izgledi za rast u Evropi i ljudi osećaju približavanje recesije. Kamate na obveznice država u evrozoni počele su da se povećavaju pre nego što će ECB bilo šta preduzeti.

Specifičnosti evropskog javnog duga

Kamate na državne obveznice počele su da rastu početkom godine. To je loša vest za države. Za njih postaje sve skuplje podizanje sredstava. Do toga dolazi izdavanjem obveznica. Ukoliko kamata drastično poraste, one mogu bankrotirati, naročito kada je reč o zaduženosti koja nadmašuje ukupnu privredu.

I još jedan detalj. Kamate na javni dug ne rastu istim tempom. Na italijanske obveznice rastu brže nego na nemačke. Ova razlika između dveju vrednosti naziva se spred. Rast pokazuje da prema investitorima rizici za Italiju rastu. Za Italiju to znači da će teže finansirati svoje rashode. 2021. g. njen budžetski deficit (prihodi u budžet – rashodi) iznosio je neverovatnih 7,2% BDP-a. Prema Fitch-u, ove će biti „samo“ 5,6% – dva puta veća vrednost od one koja je dozvoljena prema pravilima evrozone.

Više o ovoj temi: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza

Dug Italije iznosi 150% njenog bruto domaćeg proizvoda. To je drugi najveći dug u uniji, nakon Grčke (193,3%). Rast cene kreditiranja je ogroman problem za ovu zemlju, evrozonu i ujedinjenu Evropu u celini. Ne čudi stoga što je holandski premijer Mark Rute pozvao ovu zemlju da obuzda skok kamata. Ako se ona nađe u novoj dužničkoj krizi, biće mnogo teža od one iz 2008. Privreda ove zemlje je dosta velika da bi je spasili, a ako se prepusti samoj sebi i propadne, može povući za sobom celu evrozonu ili je podeliti na dva dela. ECB to ne sme da dozvoli.

Kako će Evropa ući u recesiju

Dva osnovna rizika za centralnu banku su visoka inflacija, sa jedne strane, i nova finansijska i/ili dužnička kriza, sa druge. Zato ona ima samo dve mogućnosti:

• Alternativa br. 1: pokušaj zaustavljanja inflacije

ECB treba da poveća osnovnu kamatnu stopu i da prestane sa štampanjem evra i kupovinom javnog duga. To će zasigurno dovesti do recesije. Doći će do pucanja balona koji se godinama naduvavaju usled niskih kamata. Ukoliko ECB prestane sa kupovinom državnim obveznica, kamata na njih će takođe porasti. To će dovesti do dužničke krize. ECB tvrdi da to ne može da dozvoli.

• Alternativa br. 2: pokušaj održavanja rasta i javnog duga

Ukoliko ECB pokuša da spasi prezadužene države i stimuliše rast, ona će povećati štampanje novca (tj. inflaciju) i nastaviće da zadržava kamate i da otkupljuje dug. To će rezultirati još dramatičnijim poskupljenjem robe i usluga, značajnim padom kupovne moći i evra i recesijom. ECB tvrdi da to ne može dozvoliti.

Ovaj scenario takođe će dovesti do dužničke krize, ali teže i nešto dalje u vremenu. Mehanizam za to je sledeći: pošto će vremenom biti neophodan sve veći dug za jednu jedinicu ekonomskog rasta, zaduženost u Evropi će rasti. Kada treba povući preterano veliki dug da bi se postigao rast, počeće usporavanje. Onda će investitori početi da prodaju državne obveznice zbog rizika od ekonomskog pada. Pad potražnje za obveznicama dovešće do povećanja kamate, značajnog povećanja troškova otplate javnog duga i time do teže dužničke krize. Sa veće visine pad je još gori.

Očigledno je da ECB može izabrati samo jedan od ova dva cilja. Trenutno se opredelila za drugi. Ali ako se uzme u obzir stanje ekonomije u Evropi, vrlo je moguće da će nastupiti negativni fenomeni kod obe ove alternative istovremeno.

Šta obećava centralna banka?

Početkom jula ECB obustavila je program PEPP, preko kojeg je štampala novac i otkupljivala javni dug za vreme pandemije i nakon nje. Kasnije tokom jula treba da počne sa povećanjem osnovne kamatne stope. Njeno prvo povećanje biće od -0,5 do -0,25%, tj. za najmanju moguću vrednost.

Najinteresantnije je što Evropska centralna banka istovremeno obećava da će se boriti protiv brzog povećanja kamata na obveznice u nekim državama. Kako će to postići? Prema Kristin Lagard, predsednici ove institucije, u tu svrhu biće uveden nov instrument. Centralna banka ima samo jedan mogući instrument – štampanje dodatnog novca, tj. inflaciju.

Do čega će dovesti politika ECB

ECB u trenutku pisanja članka povećava novčanu masu, tj. vrši inflaciju. Uvođenje novih instrumenata kojima želi da zadrži kamate vodiće daljem povećanju cena robe. Osim toga tek ćemo videti jači pritisak na krajnje potrošačke cene, a usled drastično visoke inflacije troškova proizvodnje.

Više o ovoj temi: Još veće cene: Počinje udar ogromne inflacije troškova proizvodnje

Ovaj našminkani rast osnovne kamatne stope, najminimalniji mogući, neće doprineti suštinski smanjenju cena. Da bi to imalo efekta, on treba da bude veći od nominalne inflacije, tj. treba da iznosi bar 9%. Kao što već znamo, to će dovesti do pucanja postojećih balona. A ima ih ne samo na tržištu nekretnina nego i u drugim segmentima potrošačkog duga.

Infografika 2: Koliko treba povećati kamatu da bi se zaustavila inflacija – primer iz SAD?

Štampanjem novca nastaviće se sa devalvacijom evra u odnosu na druge valute. To traje više od godinu dana. Samo za šest meseci zajednička valuta pala je za više od 11% u odnosu na američki dolar i došla na višegodišnje dno u odnosu na švajcarski franak. Uvozna roba, denominovana u dolarima, ostaće skupa, što će smanjiti realni životni standard Evropljana.

Više o ovoj temi: Kako devalvacija evra utiče na naš džep?

Ukratko, po svemu sudeći, očekuje nas kombinacija visoke inflacije i recesije. Njima se može dodati i dužnička kriza. To znači da ne samo da će cene ostati visoke nego će i mnogi ljudi ostati bez posla, a drugi – bez svog biznisa.

Šta učiniti protiv recesije i inflacije?

Racionalno je pripremiti se za tešku situaciju. Ne treba zaboraviti da je i stagflacija (nedovoljan ekonomski rast, uz brzi rast cena) iz sedamdesetih bila neočekivana, ali se dogodila. Pola veka kasnije, ne treba biti naivan i verovati da najdrastičnije smanjenje osnovne kamatne stope i štampanje evra u istoriji neće dovesti do podjednako dramatičnih i teških posledica.

Logično je u kontekstu visoke inflacije ulagati i štedeti više, a ne povećavati troškove. Ako neko misli da je ono najgore za nama, neka pogleda kako cene rastu svakog narednog meseca. Inflacija od 15 do 17% nam se ne sviđa, a zamislimo šta će nam se desiti ako ona nadmaši 20% ili 70% kao u Turskoj. Rast štednje usled očekivane recesije je još predvidljiviji.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Kada dođe do devalvacije valuta i približi se recesija, logično je razmisliti o instrumentima koji nisu denominovani u dekretnom (fiat) novcu. Dobra varijanta je investiciono zlato. Ono čuva kupovnu moć u kriznim vremenima i njegova cena je veća od inflacije u Evropskoj uniji i ove poslednje godine. Ovaj metal je najbolje kotirana konvencionalna investiciona aktiva u prvom polugođu u Evropi. Dugoročno gledano ono raste više od vodećih berzanskih indeksa.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Čak i ako neko uloži u drugu aktivu, umesto u investiciono zlato, rizik od recesije I visoke inflacije je realan. Zapravo u SAD se najverovatnije već suočavaju sa recesijom I sve većom inflacijom više od šest meseci u trenutku pisanja članka. Mudro je i u Evropi razmisliti o ovakvoj mogućnosti.