Dodaj upozorenje o ceni

Inflacija „samo“ 65% – može li se 2023. očekivati stabilnost turske lire?

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Analiza na dan 06.02.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
+ 57 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 37 RSD
Turska lira tone u moru inflacije.

U poslednje dve godine turska lira sa svojom ogromnom devalvacijom, do čega je dovela politika predsenika Redžepa Erdogana, postala je sinonim za jeftinu valutu. On je pobornik štampanja novca i zadržavanja referentne kamatne stope. Obe ove mere dovode do inflacije i ekonomske krize. A njihova kombinacija recept je za srozavanje kupovne moći..

Zato je nakon kontinuiranog rasta počev od 2019. g., u oktobru 2022. g. zvanični indeks potrošačkih cena u Turskoj porastao za 85,5% na godišnjem nivou. Na taj način zemlja se našla u grupi deset zemalja sa najbržim poskupljenjem robe i usluga u svetu. Poređenja radi, zaključno sa oktobrom najviša inflacija u zemlji članici Evropske unije zabeležena je u Estoniji – 22,5%, što je skoro četiri puta niži tempo nego u Turskoj.

Tabela: Najviša inflacija krajem 2022. g.

Zemlja Inflacija na godišnjem nivou
Zimbabve 269%
Liban 162%
Venecuela 156%
Sirija 139%
Sudan 103%
Argentina 88%
Turska 85,5%
Sri Lanka 66%
Iran 52,2%
Surinam 41,1%

Izvor: Visualcapitalist

Tokom poslednja dva meseca 2022. g. tempo rasta cena je usporio. Najpre jedva primetno, na 84,4% u novembru, a zatim je pao na 64,3% u decembru. Naglašavamo da to ne znači da su cene pale. Na mesečnom nivou one rastu za 1,2% u decembru nakon rasta od 2,9% u novembru. One i dalje rastu, ali sporije nego prethodnih meseci. Šta je dovelo do usporavanja?

Da li inflacija turske lire usporava?

Glavni razlog za usporavanje rasta cena i devalvacije turske lire je tzv. „bazni efekat“. Krajem 2021. cene su već enormno skočile. U decembru tempo njihovog rasta nadmašio je 36%, prema indeksu potrošačkih cena. Pošto je to bazni period u poređenju, godinu dana kasnije čini se da je tempo njihovog rasta sporiji, koliko se uopšte to može reći za poskupljenje od preko 60%.

Infografika 1: Inflacija u Turskoj i devalvacija turske lire


Međutim, generalno je teško da rast cena bude toliko visok u jednom istom mesecu dve godine zaredom. Ukoliko dođe do takvog scenarija, u pitanju je eksponencijalni tempo rasta. Evo kako izgleda računica. Ako je neka roba koštala 100 lira u decembru 2020. g. i poskupela je za 36%, godinu dana kasnije ona se prodaje za 136 lira. Ako i sledeće godine njena cena nastavi da raste istim tempom, krajem 2022. ona će već koštati 190 lira, tj. biće gotovo duplirana. Ako se uzmu u obzir podaci za Tursku, ta pretpostavljena roba bi u istom periodu poskupela sa 100 na 230 lira za dve godine.

Više o ovoj temi: Kolika je realna inflacija

Uticaj baznog efekta verovatno će biti primetan i ove godine. Verovatno nećemo biti svedoci trocifrene inflacije niti hiperinflacije. Ali će cene sasvim sigurno i dalje rasti veoma brzo, a tamošnja valuta devalvirati.

Kako će Erdogan nastaviti da srozava tursku liru

Bazni efekat nije jedini faktor koji dovodi do slabljenja turske lire. Kao što smo i ranije komentarisali, ključni faktor za to jeste politika državnih čelnika i centralne banke. Predsednik Erdogan pridržava se „autorske“ ekonomske doktrine – Erdoganomije. Za koju je povećanje kamatne stope nedopustivo.

Zato kada je u trećem kvartalu prošle godine rast bruto domaćeg proizvoda Turske stao na 3,9% u odnosu na 7,7% u prethodnom, tamošnja centralna banka već je počela još više da smanjuje referentnu kamatnu stopu i da štampa tursku liru. Kreditiranje je brzinski raslo. Samo između januara i decembra 2022. g. ukupan obim odobrenih kredita  povećan je za 51%. Kombinacija ovih faktora dovela je do povećanja količine turske lire u opticaju tokom vremena, a samim tim i do sve veće inflacije.

Infografika 2: Kredit u Turskoj – ukupan obim i tempo rasta


Čak i da ne dođe do ponovnog smanjenja referentne kamatne stope u Turskoj, mere koje su već sproveli tamošnji čelnici nastaviće da guraju cene naviše, a tursku liru naniže.

Stan za male pare

Međutim, početkom 2023. g. vlasti su najavile program „Moj novi dom“. On će omogućiti ljudima sa prosečnim primanjima da podignu hipotekarni kredit u iznosu i do 5 miliona lira, što je 245 hiljada evra, na rok od 15 godina i sa kamatom koja počinje od 0,69%. Poređenja radi, prosečna kamata na hipotekarni kredit kod privatne banke u Turskoj iznosi 22%. Reč je o razlici većoj od dvadeset puta.

Više o ovoj temi: Zašto tržišta nekretnina u Evropi počinju da splašnjavaju?

Ali to nije sve! Biće osnovan i državni garancioni fond za kredite građevinskih preduzimača kapaciteta 25 milijardi lira (1,2 milijarde evra). Očigledno da će doći do naduvavanja balona nekretnina u Turskoj narednih godina. Takođe je jasno da će čelnici na taj način u dva pravca doprineti povećanju cena: kontinuiranim rastom potrošačkih i kredita za privredu i lansiranjem hipotekarnih kredita. Obimnije i jeftinije finansiranje dovodi do rasta potražnje i povećanja novčane mase, što pak utiče na rast cena.

Više o ovoj temi: Uživo iz SAD: Kako u realnom vremenu puca balon nekretnina

Nije neophodno vraćati se mnogo unazad da bismo videli kakve su posledice ovakve politike. 2003. g. predsednik SAD Džordž Buš potpisao je zakon kojim se potpomaže američki san. Preko njega i drugih programa, kvazi državne kompanije Fannie Mae i Feddie Mac garantovale su pozajmice stotinama hiljada Amerikanaca dok su Federalne rezerve veštački zadržavale kamatu. Rezultat je bio nagli skok potražnje i naduvavanje ogromnog balona nekretnina. Samo nekoliko godina kasnije bilo je očigledno da ne mogu realno da obezbede „dostupne stanove“ ili ostvarenje „američkog sna“ i mnogi su propali ostajući bez svojih domova.

Turska lira, američki dolar i zlato

Veštačko spuštanje kamate i odobravanje jeftinih „garantovanih“ kredita uvek imaju negativne efekte. Ali oni nisu neočekivani. U Turskoj će se kasnije ove godine održati parlamentarni i predsednički izbori i ne čudi što Erdogan pokušava da se održi na vlasti ovakvom darežljivom politikom.

Ali ona se ne odražava pozitivno ni na ekonomiju, u kojoj cene nastavljaju da rastu, ni na stabilnost nacionalne valute. Kao što pokazuje prva infografika, lokalna turska lira je u stanju slobodnog pada od juna 2021. naovamo. Ovo je poslednji mesec u kome se beleži rast u odnosu na druge vodeće valute. Ali u poslednje dve godine lira je devalvirala više od 60% u odnosu na američki dolar. Imajući u vidu upornost vlasti u pravljenju finansijskih grešaka, može se očekivati da će se njen pad naniže nastaviti. Tako će Turska više plaćati za uvoz, što će biti još jedan razlog za povećanje cena i rast inflacije u Turskoj u neposrednoj budućnosti.

Tražeći neku sigurnu alternativu, lokalno stanovništvo će i dalje kako bi obezbedilo svoju ušteđevinu posezati za sigurnim instrumentima. Tradicionalno sredstvo koje čuva kupovnu moć jeste zlato, naročito u obliku investicionog zlata. Prošle godine potražnja za investicionim zlatnim polugama i kovanicama u Turskoj porasla je skoro 30%. Ovako visoko interesovanje bilo je primetno i u kontekstu brzo rastuće cene zlata – u turskim lirama ovaj žuti metal poskupeo je za 41% tokom 2022. g.

U periodu od 2020. g. naovamo stanovništvo je kupilo više investicionog zlata nego u prethodnih pet godina. Količina kupljenih poluga i kovanica jednaka je potražnji za zlatom u obliku nakita za sedam poslednjih godina. Naravno, oni nisu jedini koji obezbeđuju očuvanje svoje ušteđevine u zlatu. Nemci takođe tradicionalno ulažu u ovaj plemeniti metal, i to značajno. Tendencije tokom prošle godine, kada je oboreno nekoliko rekorda, sagledaćemo u posebnoj analizi u skorije vreme.

Cena zlata (XAU-RSD)
262 532 RSD/oz
  
+ 57 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
3 148 RSD/oz
  
+ 37 RSD

Možda biste voleli da pročitate i