Carski zlatnici u Japanu i njihov fijasko

Zlato je možda najbolji čuvar kupovne moći. Devedesetih godina uprkos padu cene ovaj metal i dalje blista kao pravi izbor stanovnika Japana i ovog regiona generalno.

Pogledajmo kako se Banka Japana upetljala u jedan od najzanimljivijih problema u monetarnoj istoriji dajući zlatno svetlo investitorima, a u kontekstu finansijskih kriza u Jugoistočnoj Aziji krajem prošlog veka. Naravno, njena politika i dalje stvara izazove za ekonomiju zemlje i danas, ali njih ćemo razmotriti u drugoj analizi.

Zlatnici cara Hirohita

1986. g. japanska kovnica novca iskovala je zlatne i srebrne kovanice, kao zakonsko sredstvo plaćanja, povodom 60. godine od stupanja na presto cara Hirohita. Ovaj njegov jubilej važan je za zemlji, jer je ovaj monarh, koji će preminuti samo tri godine kasnije, vladar koji je najduže vladao u istoriji Japana. Takođe, to su prvi zlatnici proizvedeni u Zemlji izlazećeg sunca nakon Drugog svetskog rata. Stoga privlače milione Japanaca koji čekaju ispred banaka da bi kupili zlatnik. Interesovanje je toliko da ih većina banaka prodaje na tomboli.

S obzirom na važnost ovog povoda, centralna banka emituje kovanice veoma visoke nominalne vrednosti. Zlatnici pušteni u opticaj 1986. g. sadrže 20 grama zlata čistoće .999 hiljaditih delova, imaju nominalnu vrednost od 100.000 jena, a srebrnjaci iste težine i čistoće – 10.000 jena. To je najveća nominalna vrednost japanske kovanice koja nije bila u opticaju.

U to vreme japanski jen je još jeftiniji nego danas (133 jena za dolar). Srednji kurs za tu godinu iznosi oko 150 jena za dolar. Uz prosečnu cenu zlata od preko hiljadu dolara za finu uncu za tu istu godinu, vrednost metala u kovanicama gotovo je jednaka njihovoj nominalnoj vrednosti.

Proizvedene su ogromne količine ovih kovanica. Samo je tokom 1986. g. iskovano 10 miliona komada. Kada se tome dodaju i kovanice kovane povodom stupanja na presto cara Akihita 1989. g., ukupan broj nadmašuje 13 miliona. Kovanice je prodavala Banka Japana uz mnogo visoku premiju od 30%, od čega je očekivala zaradu od oko 500 milijardi jena.

Saznajte više: Ulaganje u zlato, deo 1: Investiciono zlato

Iako se obično investiciono zlato prodaje uz premiju od oko 2–4% iznad spot cene zlata, ove jubilarne kovanice povodom jubileja cara Hirohita izuzetno su popularne. Koji je razlog?

Carski zlatnici kao spas za investitore

Kupci ovih japanskih zlatnika nisu bili nimalo glupi. Plaćajući mnogo visoku premiju od 30% za proizvod čija su nominalna vrednost i vrednost zlata gotovo jednake, oni su iskoristili zlatnu priliku.

Saznajte više: Šta je investiciono zlato

Gledajući iz njihove perspektive, oni su uložili u instrument poput onog što se u finansijama naziva put opcija (prodajna opcija). To je instrument za zaštitu od rizika. Razumljivim jezikom rečeno, to je vrsta osiguranja koja omogućava onome ko ga poseduje (ali ga ne obavezuje) da proda konkretnu aktivu po unapred dogovorenoj ceni. Ideja je da će investitor, ako cena date aktive padne, moći da iskoristi svoju put opciju i da je proda po većoj unapred dogovorenoj ceni. U obrnutom slučaju, ako dođe do rasta cene aktive, on će je prosto prodati po većoj tržišnoj ceni.

Ovi zlatnici izdati u Japanu, čuvaju investitore od pada cene žutog metala, kakav je bio primetan devedesetih kada je, u avgustu 1999. g., cena zlata pala na 455 dolara za finu uncu. To je pad od 58% u odnosu na njenu prosečnu vrednost tokom 1986. g.

Njemu je prethodila finansijska kriza u Aziji tokom 1997. g. Počevši od Tajlanda ona se raširila i na Južnu Koreju, Indoneziju i Japan. Vremenom je manje-više zahvatila sve zemlje u ovom regionu. Njihove valute našle su se na ozbiljnom udaru. Tajlandski bat, na primer, izgubio je 50% svoje kupovne moći između maja i decembra 1997. godine.

Saznajte više: Da li zbog povećanja kamate u Evropu dolazi ekonomska kriza?

Zemlje u Jugoistočnoj Aziji tradicionalno ulažu u zlato, ali zbog pada valuta vlasti u pojedinim zemljama mole stanovništvo da proda svoje rezerve za dolare. Tako neke od ovih država, koje su tradicionalno neto kupci postaju neto prodavci, što dovodi do smanjenja cene metala.

Ali čak i bez molbi vlasnici jubilarnog zlatnika izdatog povodom jubileja cara Hirohita prodaju ga nazad Banci Japana. Prodaja se ne vrši po ceni zlata od 455 dolara po unci, već po nominalnoj vrednosti od 100.000 jena. Ako se uzme u obzir poskupljenje japanskog jena u odnosu na dolar (u aprilu 1995. g. jedan dolar staje 82 jena), oni praktično za svoje zlatnike dobijaju preko 1200 dolara. Na taj način zlatnici ne samo da su sačuvali njihov portfolio, već su generisali dobit od nešto preko 10%, uprkos smanjenju cene zlata.

Problemi za Centralnu banku Japana

Vlasnici počinju da prodaju svoje zlatnike još krajem osamdesetih. Tada je cena ovog plemenitog metala na svetskim tržištima pala ispod 900 dolara za finu uncu. Dok cena zlata u jednom zlatniku pada na oko 74.000 jena, njegova nominalna vrednost kao zakonskog sredstva plaćanja ostaje 100.000 jena.

Mogućnost za zaradu privlači mnoge da počnu sa falsifikovanjem zlatnika, ponekad izrađujući kopije takođe od čistog zlata. Još početkom 1990. g., tj. pre treće serije kovanica, u Japanu je registrovano preko 100.000 falsifikata ukupne vrednosti preko 70 miliona dolara. To je najveći skandal sa lažnim zlatnicima u istoriji Japana i jedan od najvećih u svetu uopšte.

Većina njih je do te mere dobra da ih je kupila sama Banka Japana po njihovoj nominalnoj vrednosti. Istragom ovog slučaja utvrdiće se da su prvi falsifikati ušli u zemlju već 1988. g., ali u tom trenutku Centralna banka Japana već ima druge muke sa ovim zlatnicima.

Kao što smo rekli, cena zlata devedesetih godina pada i mnogi investitori prodaju zlatnike banci po njihovoj nominalnoj vrednosti ostvarujući dobit. A Banka Japana, međutim, ne samo što ne ostvaruje prognoziranu dobit od pola triliona jena, već se nalazi u dilemi. Ako ostavi zlatnike kao aktivu u svom bilansu stanja, oni će morati da figuriraju sa znatno precenjenom nominalnom vrednošću od 100.000 jena. Dok bi pretapanjem zlatnika izgubila oko 300 milijardi jena.

Krajem prošle godine Odbor za reviziju pri Ministarstvu finansija Japana optužio je centralnu banku da čuva previše zlata u obliku ovih jubilarnih zlatnika. Tako možemo zaključiti da je ova institucija izabrala prvu varijantu. Međutim, ona danas može da proda zlato uz profit. U vreme pisanja, jedna troj unca zlata je 234.000 jena, a cena zlata u kovanicama je 150.000 jena.

Postupanje Banke Japana se pamti kao lekcija i dan danas. U sledećoj analizi komentarisaćemo detaljno zašto nominalne vrednosti savremenih zlatnika ostaju znatno niže nego što je cena ovih zakonskih sredstva plaćanja izdatih povodom jubileja cara Hirohita. A, kao i obično, zlato je dobar sluga onima koji mu veruju.