Vrhunac u sportu: Sve o zlatnom peharu za svetsko prvenstvo u fudbalu

Svetsko prvenstvo u fudbalu održava se već skoro ceo vek, prvi put sredinom sezone, zimi. Pošto se uspeh oduvek povezivao sa zlatom, pobednički tim dobija zlatni zlatni pehar, a fudbaleri medalje. Osim toga, cilj ovog formata je da popularizuje ovaj sport i predstavlja vrhunski domet atletizma. O samom takmičenju će se puno pričati narednih nedelja. U ovom članku biće reči o zanimljivoj istoriji i dizajnu ovog trofeja za koji će se boriti stotine sportista i 32 reprezentacije u Kataru, kao i na svakom svetskom prvenstvu u organizaciji FIFA.

Komentarisali smo i zlatne medalje sa drugih svetskih sportskih događaja, kao što su Olimpijske igre. O njihovoj istoriji, dizajnu, proizvodnju i sadržaju plemenitih metala možete saznati u povezanom članku ispod.

Pored parametara pehara, videćemo i šta se dešava s njim i medaljama pošto budu dodeljeni, kao i koje reprezentacije su nosioci najviše titula.

Istorija prvog pehara za svetsko prvenstvo u fudbalu

Rad na dizajnu pehara za prvo svetsko prvenstvo u fudbalu u Urugvaju počinje 1929. g. Delo je vajara Abela Laflera, i u stilu ar dekoa predstavlja krilatu starogrčku boginju pobede Niku, koja drži zlatni pehar iznad glave. Na postolju na kome stoji i koji je izrađen od lapisa (koji u sastavu ima uglavnom lazurit), ispisani su svetski šampioni u fudbalu između 1930. i 1970. g. Osnova pehara je menjana dva puta da bi mogao da stane sve veći broj pobednika. Prvobitno je pehar nazvan Viktorija. Ali 1946. g. je promenio ime i nazvan je po trećem predsedniku FIFA Žilu Rimeu, koji je na toj dužnosti bio između 1921. i 1954. g. i koji je glavni inicijator za nastajanje samog svetskog prvenstva.

U prve četiri decenije od pojave ovog fudbalskog formata reprezentacije zapravo nisu dobijale zlatni pehar. Pehar Žila Rimea bio je visok 35 cm i težak 3,8 kg, ali je samo bio pozlaćen. Njegova unutrašnjost izrađena je od masivnog srebra.

Kraljica Elizabeta II uručuje zlatni pehar svetskog prvenstva u fudbalu kapitenu Engleske Bobiju Muru 1966. godine

Prvi dobitnik pehara je Urugvaj, domaćin prvog svetskog prvenstva 1930. g., ali od 1934. g. on odlazi kod dvostrukog šampiona Italije, gde će ga zadesiti početak najtežeg sukoba u ljudskoj istoriji.

Kako je najvredniji zlatni pehar na svetu preživeo Drugi svetski rat

Po izbijanju rata 1939. g. jasno je da svetsko prvenstvo u fudbalu neće moći da se održi. Ali Italija, koja je poslednji šampion iz 1938. g. i aktivni učesnik u ratu, pokušava da sačuva sam zlatni pehar i premešta ga u trezor banke. Kako je sukob napredovao, zemlja postaje vojna meta Saveznika, za koje su Apenini bili kopneni koridor od Afrike i Sredozemnog mora ka Nemačkoj.

Zato potpredsednik FIFA ima zadatak da tajno iz sefa prebaci originalni pehar Žila Rimea na zanimljivo mesto – pod svoj krevet. Prema Međunarodnom olimpijskom komitetu, Italijan će ga čuvati godinama u kutiji za cipele, sve dok Urugvaj nije po drugi put postao svetski šampion u fudbalu 1950. g., pobedivši Brazil kao domaćina.

Dogodovštine sa trofejom za svetsko prvenstvo – krađa trofeja Žila Rimea

Nakon rata trofej se suočava sa novim izazovom – lopovima. Samo nekoliko meseci pre svetskog prvenstva u fudbalu u Engleskoj 1966. g. trofej, čija je vrednost u tom trenutku procenjena od strane osiguravača na 30.000 funti (što bi danas iznosilo oko 600.000 funti), nestaje. On je bio deo izložbe u Vestminsteru, zajedno sa znatno skupljom kolekcijom retkih poštanskih markica.

Više o ovoj temi: Britanski suveren – zlatnik nad kojim sunce ne zalazi

Lopovi ne samo da su izabrali manje vredan predmet za svoj napad, već nisu ni imali realnu predstavu o njegovoj vrednosti, jer su zatražili duplo manje novca za njegov otkup. U Skotland jardu pripremaju lažne novčanice da bi ga otkupili, ali prilikom susreta jedan od lopova je to namirisao i pobegao iz njihovog auta u pokretu. Nakon potere je uhvaćen u centralnom Londonu i osuđen, ali pehar i organizatori koji stoje iza krađe nisu pronađeni – tako ova operacija ostaje zabeležena kao veliki neuspeh Skotland jarda.

Sedam dana nakon krađe pas Pikls („kiseli kornišoni“) nanjušio je nešto sumnjivo umotano u novine ispod parkiranog auta. Njegov vlasnik Dejvid Korbet otvorio je paket i, po njegovim rečima za Gardijan, video:

Ženu koja drži pehar iznad glave i diskove sa rečima ’Nemačka’, ’Urugvaj’, ’Brazil’.

Korbet je odmah shvatio šta je zapravo pronašao. Pošto je dokazao da nije deo kriminalne grupe koja je ukrala pehar svetskog prvenstva u fudbalu, on dobija nagradu od 6000 funti (nešto preko 110.000 u savremenoj valuti) za taj svoj ulov. Nekoliko meseci kasnije svi fudbaleri engleske reprezentacije nagrađeni su svaki sa po 1360 funti za osvajanje istog tog zlatnog pehara.

Početkom osamdesetih, kada je pehar Žila Rimea opet ukraden, Brazilci nisu bili te sreće. Pehar je, međutim, ostao u trajnom vlasništvu ove zemlje, koja je prvi trostruki svetski šampion. U međuvremenu je već stvoren i zlatni pehar svetskog fudbalskog prvenstva onakav kakav je i danas.

Nastajanje savremenog zlatnog pehara za svetski kup u fudbalu

Dizajn pehara za Svetski kup u fudbalu FIFA delo je Silvija Gacanige, koji odustaje od boginje Nike. Umesto nje predstavljena su dvojica anonimnih atleta – pobednika. Prema autorovim rečima:

Linije polaze od osnove naviše u vidu spirala, koje se protežu kako bi obuhvatile svet. Iz neverovatne dinamike kompaktnog tela skulpture izdvajaju se tela dvojice sportista u uzbudljivom trenutku pobede.

Na izgled pehara uticala je i sve masovnija pojava televizora i gledanje prvenstva širom sveta. Zato je zamišljen tako da može da se posmatra iz svih uglova, a ne samo spreda. Prema Gacaniginom sinu, koji je radio u Bertoniju, studiju gde je osmišljen trofej i gde se još uvek izrađuju njegove kopije:

On je mislio o tome kako će se koristiti pehar. Zato je napravljen tako da se može uhvatiti malo iznad osnove i podići sa obe ruke, upravo onako kao na nekoj ceremoniji.

Zlatni pehar za svetski kup u fudbalu izrađen je od 18-karatnog zlata i nešto je viši od svog prethodnika – 36,5 cm. Kako je žuti metal mnogo gušći od srebra, ovo odličje je znatno teže – skoro 6,2 kg. Opet za razliku od prethodnog, ovaj pehar je šupalj, inače bi bio veoma težak.  Evo svih njegovih parametara.

Tabela 1: Zlatni pehar za svetsko prvenstvo u fudbalu FIFA u ciframa

Interesantno je što je sadržaj čistog zlata u trenutku njegove izrade koštao 23,4 hiljade dolara. Danas je deset puta skuplji – 286,6 hiljada dolara. Ali njegova prava vrednost je znatno veća, procenjuje se na oko 20 miliona dolara, što ga čini najskupljim sportskim trofejom.

Golman Nemačke Sep Majer podiže pehar pred publikom na stadionu u Minhenu

Novi zlatni pehar po prvi put se pojavljuje na svetskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj 1974. g., koje su osvojili domaćini sa 2:1 protiv Holandije. Od tada u potpunosti ručno izrađivan trofej (uključujući i njegove replike) podizalo je sedam država, kao što ćemo videti u tabeli ispod. Ali šta realno one dobijaju?

Da li najbolja reprezentacija na svetskom prvenstvu u fudbalu dobija zlatni pehar?

FIFA je očigledno poučena svojim iskustvom, pa pobednici svetskog prvenstva u fudbalu više ne zadržavaju original zauvek. Umesto toga oni dobijaju pozlaćenu bronzanu kopiju. Danas originalni zlatni pehar napušta muzej FIFA u Cirihu samo za zvanične ceremonije, uključujući i nagrađivanje nakon finala, dok pobednik odnosi repliku. Međutim, do 2002. g. ne samo da su fudbaleri podizali originalni zlatni pehar, već je i zemlja pobednik imala pravo da ga čuva i javno izlaže do sledećeg svetskog prvenstva.

Dijego Maradona sa peharom 1986. g.

Pošto je zlato mek metal i pošto se ne može očekivati da euforični takmičari, koji su upravo osvojili najveće fudbalsko takmičenje na svetskom nivou budu naročito pažljivi, autentični zlatni pehar ide na restauraciju posle svakog turnira. U tom procesu pehar se čisti a ponekad i pokriva novim tankim slojem zlata.

Tabela 2: Osvajači svetskog prvenstva u fudbalu

Ime svakog pobednika svetskog prvenstva u fudbalu ispisuje se na donjoj strani zlatnog pehara. Zemlja i godina pobede ispisuju se u obliku spirale. Zanimljivo je da će biti mesta za graviranje imena zemalja samo do jubilarnog takmičenja koje će biti održano 2030. g. Onda će se verovatno promeniti ili dizajn pehara ili način ispisivanja.

Kako stoje stvari sa medaljama?

Zemlja dobija zlatni pehar, a igrači pobedničke reprezentacije zlatnu medalju. Odmah ćemo reći koliko košta jedna originalna medalja – 71,8 hiljada dolara. Po toj ceni je na aukciji bila prodata zlatna medalja igrača francuske reprezentacije, koja je osvojila poslednje svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji. To je značajno poskupljenje. Na prethodnoj aukciji medalja Brazilca, a oni su osvojili svetsko prvenstvo 1994. g., bila je kupljena za „samo“ 48.000 dolara, dok je druga zlatna medalja iz 2002. g. (opet brazilska) prodata za 50.000 dolara.

Znamo da olimpijske zlatne medalje sadrže uglavnom srebro, a ne zlato, ali nema zvaničnih podataka o svetskom prvenstvu u fudbalu. Ali opet, polazeći od olimpijskih igara, gde su poslednja odličja od ovog masivnog metala proizvedena 1912. g., može se pretpostaviti da ni one nisu od čistog zlata.

Do kraja sedamdesetih godina samo fudbaleri koji su igrali na terenu su nagrađivani odličjima, ali sada ih već dobija ceo tim na kraju turnira. FIFA je 2007. g. odlučila da retroaktivno dodeli medalje i tim drugim igračima.