Dodaj upozorenje o ceni

Turska lira – ima li joj spasa?

Objavio Daniel Voloscsuk u kategoriji Vesti na dan 03.07.2023
Cena zlata (XAU-RSD)
204 296 RSD/oz
  
- 272 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 372 RSD/oz
  
+ 17 RSD
Turska lira, novčanica, inflacija u Turskoj.

Često komentarišemo temu o turskoj ekonomiji i turskoj liri. Razlog je što se ova zemlja suočava sa značajnim promenama u monetarnoj i fiskalnoj politici, kao što su veštačko smanjivanje kamatnih stopa, rasprodaja deviznih rezervi i konstantno štampanje novca. Kad se tome dodaju prirodne katastrofe i politička nestabilnost, ta kombinacija faktora rezultirala je time da je inflacija dostigla gotovo 90% u jesen 2022. g. (trenutno iznosi oko 40%) i dovela dorekordne devalvacije turske lire u odnosu na druge valute.

Više o ekonomiji Turske ovde: Zašto je inflacija u Turskoj prešla 80%

Pošto je referentna kamatna stopa veštački zadržavana od 2019. g. naovamo, Turska se opet našla u novinskim naslovima, ali je razlog za to upravo suprotan, čelnici povećavaju kamatnu stopu. Pogledajmo ima li još uvek spasa turskoj liri.

Politika u vezi sa kamatnom stopom u Turskoj

Nakon drugog kruga predsedničkih izbora 28. maja, koji je dobio Redžep Erdogan, turska lira pala je u odnosu na osnovne valute. Do toga dolazi nakon godina devalvacije same turske valute. Od 2010. g. naovamo lira je izgubila preko 92% svoje vrednosti u odnosu na američki dolar i više od 95% u odnosu na zlato.

Osnovni razlozi njene devalvacije su:

  • Niska kamatna stopa, koja se veštački održava;
  • Štampanje novca – novčana masa je sedam puta veća od one početkom januara 2020. g.;
  • Prodaja deviznih rezervi kako bi se smanjila ponuda turske lire na međunarodnim FOREX tržištima, što je dovelo do daljeg pada poverenja u tursku liru od strane investitora i korporacija, budući da su rezerve centralne banke drastično opale, što je dodatno umanjilo vrednost lire;
  • Politička nestabilnost, koju karakteriše podrška Rusiji i poslednji predsednički izbori;
  • Nagomilavanje državnog duga, koji se meri trilionima lira.

Uprkos svemu tome Erdogan, koji je predsednik Turske od 2014. naovamo, nastavlja sa  prinudnim zadržavanjem kamatne stope. Zato, u kombinaciji sa rastućom novčanom masom (tj. inflacijom), vrednost turske lire opada kako u odnosu na robu i usluge, tako i na deviznim tržištima.

Više o Erdoganovoj politici ovde: Turska lira pala na novu rekordno nisku vrednost

Međutim, predsednik insistira na tome da niska kamatna stopa znači i nižu inflaciju. U intervjuu za CNN u maju ove godine Erdogan je izjavio:

Zajedno sa kamatnom stopom kod nas će pasti i inflacija, tako da ćemo doći do situacije u kojoj će ljudima laknuti. Kažem to kao ekonomista. To nije iluzija.

Imajući u vidu njegovu politiku, ne iznenađuje to što ne samo da inflacija nije u padu, nego je primetan rekordan pad turske lire. Suprotno uobičajenom pristupu, Turska centralna banka je u petak gotovo udvostručila referentnu kamatnu stopu sa 8,5 % na 15 %. U poređenju sa politikom koju je Erdogan donedavno vodio, ovo je ozbiljna promena njegove vizije ekonomije ove zemlje.

Inflacija i kamatna stopa u Turskoj

Podaci za maj pokazuju da indeks potrošačkih cena iznosi 39,59%. U poređenju sa povećanjem kamatne stope na 15% prošle nedelje, čini se da su napori da se uspori inflacija uzaludni. Finansijska situacija u Turskoj podseća na inflacioni period u SAD osamdesetih godina ХХ veka.

Tada je Pol Volker, predsednik Federalnih rezervi, povećao kamatnu stopu na preko 19%, pošto je u to vreme inflacija dostigla 14,6%. Uprkos tome bile su potrebne tri godine da bi se inflacija spustila na željeni nivo za Fed od 2%. Tako da, da bi se smanjila inflacija, kamatna stopa treba da bude veća od tempa inflacije. U protivnom slučaju, ta razlika između inflacije i kamatne stope odraziće se kao neto povećanje novčane mase doprinoseći daljem rastu cena (samim tim i devalvacije lokalne valute).

Infografika 1: Indeks potrošačkih cena u Turskoj

Ipak treba istaći da je Centralna banka Turske obećala još i naknadno povećanje kamatnih stopa.

Turska podseća dosta i na situaciju u evrozoni. U oba slučaja kamatne stope su veštački smanjivane, čime su obe banke signalizirale da je dovoljna likvidnost za kreditiranje. Ovakvo postupanje dovelo je do iluzornog ekonomskog rasta, ali i do značajnog rasta cena, naročito  dugotrajne robe.

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize

Uprkos tome podaci o „ekonomskom rastu“ više nisu relevantni, samo u kontekstu povećanja novčane mase, a kada se ima u vidu da produktivnost rada opada.

Kako turska lira reaguje na povećanje kamatne stope?

Protivno pokušajima centralne banke da stabilizuje valutu, tokom poslednjeg meseca turska lira je pala za više od 23% u odnosu na američki dolar.

Iako se neposredno posle imenovanja novog direktora Centralne banke Turske lira stabilizovala oko dve nedelje po kursu od 23,5 lira za 1 dolar, nakon povećanja referentne kamatne stope na 15% opet je pala, ovoga puta na 25 lira za 1 dolar. Kažemo da se „stabilizovala“, jer je pre ovog događaja devizni kurs beležio značajni pad. Samo između 28. maja, kada je Erdogan ponovo izabran za predsednika, i 8. juna, kada je Erkan došla na mesto guvernera Centralne banke Turske, lira je pala u odnosu na dolar za više od 15%.

U poređenju sa zlatom lira je izgubila više od 21% svoje vrednosti samo tokom poslednjeg meseca.

Infografika 2: Turska lira – u američkim dolarima i zlatu

Ovakva kretanja ukazuju da turska lira gubi na vrednosti jer Turci daju više svoje valute za jedan dolar ili uncu zlata.

Kako Turci reaguju na inflaciju?

Usled ovako visoke volatilnosti tamošnje turske lire i strašne inflacije, koja uništava sve oblike štednje, Turci su se orijentisali prema investicionom zlatu kupujući pet puta više investicionih zlatnih poluga i kovanica u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa prvim kvartalom 2022. g.

Više o ovoj temi: Bankarski krediti: Šta je kredit i šta treba znati o njemu?

Devalvacija lire dovela je do niza negativnih efekata po tamošnje stanovništvo i tržište kredita, i to do:

  • Štampanja novca – inflacije
  • Ekspanzije kredita
  • Manipulacije kamatnom stopom
  • Devalvacije valuta.

Ovakve mere smanjuju kupovnu moć svih, čiji prinos od investicija nije veći od nivoa inflacije.

Šta se može učiniti?

Izgleda da uprkos svim merama Centralne banke Turske kako bi vratila vrednost lire valuta reaguje u suprotnom smeru.

U poslednje tri godine devizne rezerve Turske su kao na rolerkosteru. Centralna banka prodala je polovinu svojih rezervi samo da bi finansirala rashode u vezi sa pandemijom COVID-19.

Od druge polovine 2021. do kraja 2022. g. Centralna banka Turske kupila je značajnu količinu strane valute i time udvostručila vrednost rezervi u odnosu na 2020. g. Ali samo za pola godine ona je prodala preko 30% svojih rezervi, u neuspešnom pokušaju da održi vrednost turske lire. To je razlog što tržišta reaguju negativno na pokušaje stabilizacije valute povećanjem referentne kamatne stope – devizne rezerve nestaju, a kamate na turski dug postaju sve veće, što znači da zemlja može upasti u dužničku krizu. Samim tim poverenje u njenu valutu na međunarodnim tržištima sve je manje.

U svetlosti svega toga Centralnoj banci Turske biće veoma teško da povrati vrednost lire, za šta će biti potrebne godine. Dotad ćemo videti da li će Turska nastaviti sa sličnom monetarnom politikom i hoće li obnoviti vrednost lire.

Ko su novi ministar finansija i nova guvernerka Centralne banke Turske?

Ne samo da je Erdogan promenio svoje poglede na monetarnu politiku već je postavio dvoje ljudi sa iskustvom u toj oblasti – Mehmeta Šimšeka na mesto ministra finansija i Hafize Gaje Erkan na poziciju guvernera Centralne banke Turske.

Takav potez se nije očekivao od Erdogana, a sudeći po njegovim dosadašnjim pokušajima da razrešava službenike centralne banke zbog njihovog nastojanja da povećaju kamatnu stopu da bi smanjili inflaciju.

Mehmet Šimšek je na političkoj sceni od 2007. naovamo. Poseduje sledeće obrazovanje i iskustvo:

  • osnovne studije ekonomije, Univerzitet u Ankari
  • završene master studije na univerzitetu Ekseter u Velikoj Britaniji
  • Radio je kao glavni ekonomista i strateški stručnjak za tržišta u razvoju u Evropi, na Bliskom Istoku i Africi i u „Meril Linč“ u Londonu
  • Četiri godine viši ekonomista u ambasadi SAD u Turskoj
  • Ministar finansija 2009. g.

Hafize Gaje Erkan je nova ličnost u turskoj politici, pozvana je da zauzme dužnost guvernera samo mesec dana pre zvaničnog postavljenja, i prva je žena na toj dužnosti. Njeno obrazovanje i iskustvo podrazumevaju:

  • Završen industrijski inženjering na Univerzitetu Boğaziçi u Turskoj.
  • Doktorat u oblasti proučavanja operacija i finansijskog inženjeringa na univerzitetu Prinston.
  • Završila je program za napredni menadžment, Harvard Business School
  • Završila je Stenfordsku visoku biznis školu
  • Direktor grupe za analizu i strategiju finansijskih institucija u Goldman Sachs
  • Ko-direktor u First Republic Bank.
Cena zlata (XAU-RSD)
204 296 RSD/oz
  
- 272 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 372 RSD/oz
  
+ 17 RSD

Možda biste voleli da pročitate i