Dodaj upozorenje o ceni

Zašto je inflacija u Turskoj prešla 80%

Objavio Daniel Vasilev u kategoriji Vesti na dan 23.09.2022
Cena zlata (XAU-RSD)
200 660 RSD/oz
  
+ 663 RSD
Cena srebra (XAG-RSD)
2 527 RSD/oz
  
+ 41 RSD

Prema poslednjim podacima o indeksu potrošačkih cena inflacija u Turskoj prešla je 80%. To je njen najviši rast u zadnjih gotovo 25 godina. Poslednji put smo pisali o njoj u aprilu kada je rast iznosio 61%. Ako se zadrži ovaj tempo rasta, Turska će se naći u hiperinflaciji početkom 2023. g. Takav razvoj nije nemoguć.

Na godišnjem nivou najbrže poskupljuju:

  • Prevoz: 116%;
  • Kućni aparati i nameštaj: 92%;
  • Hrana i bezalkoholna pića: 90,2%
  • Alkoholna pića i duvanski proizvodi: 80,9%;
  • Hoteli, kafići i restorani: 80,9%.

Nijedna od kategorija ne beleži pad na godišnjem nivou. U poređenju sa prethodnim mesecom samo je prevoz blago pojeftinio. Generalno, najviše rastu cene proizvoda i usluga koje konzumiraju svi ljudi. Krivicu za to snose samo njihovi čelnici. Na kraju članka videćemo detaljno zašto se beleži rast u svim kategorijama proizvoda i robe. Ali najpre želimo da razmotrimo ono važnije: kako Erdoganova politika dovodi do visoke inflacije i uništava liru.

Kamata i inflacija u Turskoj i SAD

Razlog za svaku inflaciju uvek je isti – štampanje novca i veštačko smanjenje referentne kamatne stope. Da bi se zaustavio njen rast potrebno je upravo suprotno. Cilj je povećanjem kamate smanjiti kreditiranje, pad količine novca u opticaju i potrošnje, čime bi se smanjio i rast cena. Da bi to profunkcionisalo, kamatna stopa treba da bude veća od rasta cena. Školski primer je politika predsednika Federalnih rezervi osamdesetih godina, Pola Volkera.

U zimu 1980. g. indeks potrošačkih cena dostigao je 14,6%. Ovaj pokazatelj zadržao se iznad 14% šest meseca zaredom – od januara do juna. Centralna banka je, da bi to rešila, povećala referentnu kamatnu stopu na 19,1% početkom 1981. g. Danas nijedna centralna banka to ne može učiniti zbog ogromne zaduženosti u finansijskom sistemu – visoka kamata znači i rastuće troškove u otplati kredita.

Infografika 1: Referentna kamatna stopa u SAD


Vladavina Erdogana Turskoj je donela upravo suprotno. Krajem avgusta Centralna banka Turske smanjila je kamatnu stopu peti put u roku od godinu dana, a ni ubrzano štampanje novca ne jenjava. Od jula prošle godine do jula 2022. količina turske lire skočila je za 83%, prema podacima same institucije. Poređenja radi, u evrozoni, koja prolazi kroz najveću inflaciju u istoriji, Evropska centralna banka povećala je novčanu masu za „samo“ 22% od februara 2020. g. Zato je evro pao na dvadesetogodišnji minimum u odnosu na američki dolar, a turska lira na svoju najnižu vrednost ikad.

Infografika 2: Inflacija u Turskoj – štampanje turske lire i referentna kamatna stopa

Budućnost inflacije u Turskoj

Može li Centralna banka Turske preokrenuti ovaj trend? Kratak odgovor glasi „ne“. Zato smo počeli sa prognozom kada ovu zemlju čeka hiperinflacija. Do toga će doći zahvaljujući politici njenih čelnika, a ne spoljnim faktorima.

Erdogan je poznati protivnik kamate. Citirali smo njegove negativne komentare. Uprkos podacima, teoriji i praksi, on se striktno drži toga da će kamate u Turskoj ostati niske. Nedavno je opet naglasio taj svoj stav:

Jedan od razloga za problem sa inflacijom jeste to što neki građani drže do toga da čuvaju svoju ušteđevinu u stranoj valuti, a drugi je što uvozne cene rastu zbog povećanja proizvodnje. Ova vlada neće povećavati kamatnu stopu. Naprotiv, mi ćemo nastaviti sa njenim smanjivanjem..

Ogroman deo ušteđevine domaćinstava je u zlatu, a ne u stranoj valuti. Zato s vremena na vreme Erdogan  poziva stanovništvo da proda ovaj žuti metal za tursku liru. Naravno, to je neverovatno imajući u vidu da ova lokalna valuta ide ka hiperinflaciji. Štaviše, stanovnici Turske su među najvećim ljubiteljima ovog metala u svetu. Zatvaranja ekonomije su to još jednom potvrdila. Kada je posle prvih lokdauna 2020. g. otvorena Kapali čaršija, Turci su za par sat pokupovali sve zlato.

Više o ovoj temi: Kako zlato spašava ljude od fijaska turske lire

Potražnja za zlatom našla se na udaru 2021. g. zbog njegovog poskupljenja u turskim lirama, u kojima je ovaj metal drastično skočio u poslednje dve godine. Od kraja 2020. g. do danas cena zlata u ovoj zemlji porasla je za 141%.

Infografika 3: Kupovina zlata u Turskoj


Uprkos tome potražnja za investicionim zlatom obnovljena je početkom godine. U drugom kvartalu kupovina zlatnih kovanica i poluga iznosi 9,5 tona, što je rast od 130% na godišnjem nivou. Trajno je veća od potražnje za zlatnim nakitom. Bez obzira na visoku cenu, Turci veruju u zlato, jer znaju koja aktiva najbolje čuva kupovnu moć u vreme krize.

Zašto sve poskupljuje?

Teorija predsednika Erdogana je da cene rastu zbog poskupljenja uvoza. Donekle je u pravu. Kada uvoz poskupi, potrošači će plaćati veću cenu. Ali to nije objašnjenje za najveću inflaciju u Turskoj u poslednjih gotovo 25 godina. Dva su razloga za to.

Najpre, cene uvoza u Tursku porasle su za 30% u poslednjih godinu dana. Ali generalno roba i usluge u zemlji skaču za 80% u istom tom periodu. Ne može se tvrditi da je „ušteđevina u stranoj valuti“ razlog za preostalih 50%, jer na kraju krajeva stanovništvo u većini svakodnevnih transakcija koristi tursku liru.

Drugo i važnije, kada cene za jednu kategoriju proizvoda rastu, stanovništvo može konzumirati i neke druge proizvode u manjoj meri. Na primer, ako skoči nafta i to se odrazi i na drugu robu, stanovništvo će morati da smanji potrošnju nekih trećih proizvoda i usluga. Tako jedne cene rastu (cene nafte i proizvoda koji od nje zavise), a druge se smanjuju (one čija potrošnja je opala). Neće doći do „generalnog rasta cena“. Umesto toga doći će do ravnoteže. Stoga se ne može reći da nafta izaziva inflaciju.

Umesto toga inflacija predstavlja rast količine novca u opticaju, iza kojeg stoji centralna banka. Kada je više valute, u ovom slučaju to je turska lira, dolazi na manje robe, onda je kupovna moć svake novčane jedinice niža. Zato se primećuje, a Turci se sa tim uživo suočavaju, rast cena kod svih kategorija proizvoda. Upravo zato je krivac za pad lire tamošnja centralna banka.

Poskupljenje prevoza

Na kraju želimo da objasnimo zašto prevoz poskupljuje, jer je i on zahvaćen visokom inflacijom u Turskoj, a važno je i za nas. U odnosu na avgust prošle godine on je skočio najviše – za 116%, dok se u istom tom periodu beleži povećanje nafte brent, na primer, za 37%, tj. razlika je više nego trodupla.

Turska proizvodi oko 7% nafte koju koristi i uvozi približno 260 miliona barela godišnje. Na svetskim tržištima nafta je denominovana u američkim dolarima. Budući da je turska lira izgubila 55% svoje vrednosti u odnosu na dolar od avgusta 2021. g., njen uvoz je značajno poskupeo. To je još jedan način na koji se jeftina turska lira odražava negativno po stanovništvo.

Više o ovoj temi: Investiciono zlato kao čuvar kupovne moći u Evropi – evo i zašto

Ovaj princip važi za svu robu koja je denominovana u američkoj valuti. To je važno za stanovništvo u Evropi, jer je evro takođe pao u odnosu na dolar. Zato je i dalje cena nafte kod nas veća iako se ona u dolarima vratila na nivo iz januara ove godine.

Možda biste voleli da pročitate i