Tri prednosti investicionog zlata u savremenom makroekonomskom okruženju

Sa razvojem globalne ekonomije za investitore postaje sve bitnije da izdvajaju značajan deo svoje ušteđevine/ investicija za investiciono zlato. Ne samo zato što zlato sija i u uslovima krize koja je na pomolu, već pre svega zato što se ne može računati na nekretnine, koje trenutno predstavljaju više nego rizičnu investiciju sa velikim rizikom gubitka sa minimalnim prinosima.

Trenutno se izdvajaju tri fundamentalna razloga za ulaganje u zlato, koji predstavljaju i tri ključne prednosti investicionog zlata u savremenom makroekonomskom okruženju.

Prvi razlog: Globalna stagflacija

Stagflacija je relativno retka ekonomska pojava – ekonomska stagnacija praćena visokom inflacijom. Stagnacija znači da ekonomija ne raste, a u goroj varijanti – ekonomija je u padu, tj. u recesiji. Usled stagflacije centralne banke se suočavaju sa bazičnom dilemom:

1. Ili će stimulisati ekonomije agresivnom monetarnom politikom, što bi moglo samo da pogorša problem sa inflacijom;
2. Ili će zategnuti monetarnu politiku, što bi moglo samo da pogorša ekonomsku recesiju koja je na pomolu. To jest, banke su se našle između čekića i nakovnja; treba izabrati između dva zla – pogoršanje inflacije ili pogoršanje recesije.

Važno je shvatiti da će reakcija centralne banke, kakva god ona bila, u uslovima stagflacije biti povoljna za ulaganje u zlato. Prvo, ukoliko centralna banka zategne monetarnu politiku u cilju suzbijanja inflacije, ekonomija se značajno pogoršava, pri čemu sve veću ekonomsku krizu prati i bankarska, kriza na tržištu nekretnina, berzi ili neka druga, tako da je ovo sveopšte pogoršanje ekonomije naročito povoljno za zlato. Zapravo, to je situacija u kojoj se nalaze centralne banke u prvoj polovini 2023. godine. Drugo, ako centralna banka popusti monetarnu politiku, to značajno pogoršava inflaciju i inflaciona očekivanja, što takođe pogoduje zlatu.

Više o ovoj temi: Akcije, zlato i inflacija: Šta se događa kad kamata raste?

Naravno, u uslovima stagflacije centralne banke ponekad posežu za trećim prelaznim rešenjem – ne popuštaju, niti zatežu mere, već čekaju i ne preduzimaju ništa suštinski, što samo pogoršava stagflaciju i pogoduje zlatu. Takva je bila situacija krajem 2021. g. i u većem delu 2022. godine. Uopšteno, izlaz iz stagflacije obično je dug i bolan, sa dugoročnim bikovskim tržištem zlata i prihodima koji se mere u stotinama procenata. Dobro je poznat stagflacioni period tokom sedamdesetih godina kada je cena zlata skočila preko 20 puta, kao i period između 2008. i 2011. g.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Globalnu ekonomiju karakteriše naglašena stagflacija tokom 2023. Uprkos značajnom povećanju kamatnih stopa do sredine maja, vodeći ekonomski pokazatelji predviđaju globalnu recesiju, a inflacije je i dalje osetna. Ovakav trend verovatno će se nastaviti godinama i usloviti rastuću cenu zlata narednih godina.

Drugi razlog: Krize

Zlato blista u uslovima krize – kako bankarske tako i krize likvidnosti, na berzanskom, tržištu nekretnina, u vreme fiskalne, dužničke, valutne, ekonomske, političke i geopolitičke krize. To je opšte poznata funkcija aktive koja je sigurna luka (na engleskom safe haven), po čemu se zlato izdvaja u odnosu na sve druge instrumente. Ovde važi dobro poznata maksima: „što gore, to bolje za zlato“.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

A kriza – na pretek:

• mega-podsticaj – usled kovida došlo je do jake globalne inflacione krize, koja trenutno prati gorenavedenu globalnu stagflaciju;
• nagli rast kamata u poslednjih godinu dana, naročito u SAD, doveo je do teške finansijskе krize, praćene serijom velikih bankrota banaka i padom akcija sa kojim se suočavaju desetine banaka;
• rastuće kamate dovele su do naglog pada na tržištu nekretnina u SAD, tj. do krize na tržištu nekretnina, koja će se tek rasplamsati i dovesti do pogoršanja stanja u već poljuljanom bankarskom sistemu;
• posebno izdvajamo katastrofalni pad na tržištu poslovnih nekretnina, na primer, kancelarija, a to znači da će trilioni kredita pasti u vodu;
• kriza likvidnosti, do koje je dovela kombinacija tri činioca – rast kamata, bankrot banaka i nastupajuća ekonomska recesija, usled čega su banke za svega par nedelja postale znatno opreznije u kreditiranju ne bi li sačuvale poljuljanu likvidnost depozita;
• serija sitnih valutnih kriza koje su zadesile gigante Japan i Tursku, a mogle bi se preliti na svetske berze i finansijske sisteme;
• geopolitička kriza, izazvana proksi ratom između SAD/ NATO i Rusije u Ukrajini. Daleko je komplikovanija i opasnija priprema Kine za zauzimanje Tajvana, što bi u perspektivi moglo da dovede do zastrašujućih globalnih geopolitičkih posledica.
• dužnička kriza, trenutno u zatišju i gotovo zaboravljena, ali suštinski nije okončana i značajno je produbljena poslednjih godina nagomilana zaduženost Grčke, Italije i Španije, koja daleko nadmašuje u apsolutnom i procentualnom iznosu vrednosti iz prethodne evropske dužničke krize iz 2011–2013. ECB bila je primorana da svede kamate na nulu, a zatim i ispod nule, ne bi li suzbila krizu – ove države praktično nisu plaćale kamate i svi mi privremeno smo zaboravili na opasno visoki dug, ali sada, nakon kontinuiranog povećanja kamatne stope od strane ECB stari problemi ponovo su isplivali na površinu.

Posebno je važno shvatiti da se ove krize obično prepliću i prelivaju jedna u drugu. Na primer, kao što je to bilo tokom Svetske finansijske krize 2008. g., kriza u sektoru nekretnina obično dovodi do bankarske kriza, a ona pak do kreditne i ekonomske krize, dok spašavanje banaka vodi pak do dužničke i valutne krize. Uopšte, raznolikost ovih metamorfoza iz jedne krize u drugu mogla bi se dobro sumirati u jednoj rečenici, naime, finansijska kriza vodi do ekonomske, ekonomska do političke, a politička do geopolitičke.

Treći razlog: Pad cena nekretnina

Većina ljudi koji imaju ušteđevinu, statistički preko 90% stanovništva u razvijenim zemljama, ulaže tu svoju ušteđevinu u nekretninu. Nakon pucanja balona nekretnina širom sveta u periodu između 2008. i 2011. g., a imajući u vidu i zatezanje stambenog kreditiranja, ogroman kapital, kako sitnih štediša, tako i krupnih institucija multimilijardera orijentisao se prema zlatu kao sigurnoj luci i alternativi za nekretnine. Onda je ulaganje u nekretnine bilo praćeno ogromnim gubicima, dok se ispostavilo da je ulaganje u zlato dosta profitabilno.

Sada, 2023. godine, nalazimo se u dosta sličnoj situaciji. Nekretnine širom sveta kao i kod nas veoma su skupe u odnosu na primanja stanovništva, a koeficijenti dostupnosti nekretnina su čak niži od nivoa tokom 2008. godine – to jest, sada je još teže kupiti stan čak i u poređenju sa maksimalno napumpanim balonom 2008. godine, uprkos rekordno niskim kamatama prošle godine. A sa povećanjem kamata u poslednjih dvanaest meseci kupovina stana je apsolutno nemoguća za ogromnu većinu stanovništva u svetu.

Sve većem broju potencijalnih kupaca je jasno da je verovatno došlo do pucanja još jednog balona nekretnina i traže alternativu ne bi li spasili svoju ušteđevinu od inflacije. I među najrazličitijim instrumentima kao što su akcije, obveznice, devize i zlato – zlato se pokazalo kao jedina smislena i praktična alternativa. Za njom nesumnjivo poseže većina iz azijske i arapske kulture, a opet se za ovu mogućnost otvara i sve više zapadnjaka. Tržište zlata je globalno i relativno malo, tako da i umereni priliv kapitala po pravilu dovodi do značajnog rasta njegove cene.

Zaključak

Da napomenemo da se to šta misli Bugarin, šta radi i kako reaguje na tržišna kretanja ne odražava na cenu zlata koja se formira na osnovu globalne ponude i potražnje. To što mi Bugari generalno nemamo investicionu kulturu kada je reč o ovom žutom metalu, ne menja stanje stvari globalno. Značajno je kako će svaki pojedinac reagovati da bi zaštitio svoju ušteđevinu od nastupajuće stagflacije, od sve dubljih kriza i od skorog pucanja balona nekretnina, što se može učiniti prebacivanjem dela ušteđevine u fizičko zlato u vidu kovanica i poluga.

U članku je izraženo samo lično mišljenje autora, a ne Tavex-a i ne predstavlja investicioni savet.